АКТУЕЛНО

Миланко Шеклер: МОЈ САН О ЕУ


КАРИКАТУРА: Тошо Борковић - ЕУ

КАРИКАТУРА: Тошо Борковић – ЕУ

„Данас знам,
да јуче нисам,
предвидео сутра“

1992. година, из необјављене песме,

Миланко Шеклер

Имао сам пре неки дан чудан сан, можда и зато што сам непосредно пред одлазак на починак, причао са пријатељима о Србији, и том њеном фамозном европском путу, који се попут велике змије, увија око нас, и све више нас стеже и дави!

И тако, док нас тај европски пут полако и сигурно све јаче стеже, и док нам је дах све краћи и слабији, имам осећај, да се у ЕУ једино може ући, онда када се потпуно раставиш са сопственом душом, од тебе остане само љуштура, телесина, у којој је некада био човек! ЕУ требају само људска тела, трупла, која раде, једу и троше!

Требају им телесине људске, али не и људи који знају ко су, који мисле! Концепт врло сличан некадашњим нацистичким концлогорима, што и не чуди, обзиром ко је на реализацији ЕУ највише мислио и радио! Само што је ова модерна верзија концлогора данас, таква, да је логор свуда око тебе, тако да се у њега може ући, али не и изаћи, нити се из њега може побећи, јер остају тако велики дугови, који те држе везаног и вечно заробљеног, боље и од најјачих ланаца! Уз овако модеран концепт данашњег европског „концлогора“, иде и најновији приступ маркетингу ове установе. Да су у нацистички концлогори имали данашњи маркетинг и „Пиар“ службу Европске Уније, јевреји и остале жртве, не само да би сами долазили у концлогоре, уредно носећи све папире и испуњавајући све предходно прописане стандарде и услове које будући затвореник мора да испуни, да би „постао члан европске породице народа“, него би чекали данима и годинама на капији да уђу, тукући се и гурајући, а све само са једном жељом и једним циљем, да само што пре уђу у тај „земаљски рај на земљи“, и тиме „усреће“ и своју децу!

Али да се ипак вратим на сан. Сан је био скоро ко јава, с том разликом, што сам у сну, имао неки осећај да се догађања у нашем друштву још брже сустижу и да се наш напредак ка Европи све више и више убрзава: као када малени, дотрајали и избушени бродић, препун невештих управљача, повуче јака речна матица, па претећа, каменита и стрма обала, почне много брже да промиче непосредно пред нашим очима, на нашем, футуристички и научнофантастично речено: „надолазећем хоризонту догађаја“! Но, главни капетан-кормилар (преузео је обе улоге!), на све те трезвене и сувисле примедбе нас малобројних појединаца, који и даље настављамо да мислимо (иако требамо бити само телесине!), иако за тим нема потребе, јер нам се судбина ионако налази тако чврсто у рукама капетана-кормилара (али привидно!) и његове неспособне посаде, само нам самоуверено каже: „Ништа се ви не брините, знам да је тешко и ризично све ово, али ја вам гарантујем да ћемо за неколико година, можда месеци, или чак недеља, па и дана стићи у прави рај, на прелепе пешчане плаже, препуне лепих кућа, палми, кокоса, банана и лепих девојака, где свако може да бира да ли ће и шта ће да ради“!

Већина путника одушевљено прихвата таја „генијални план“ капетан-кормилара, и френетично га аплаузом поздравља, док прекобројни чланови посаде – којих има и више од путника (увалили су се у посаду, без икаквог искуства и знања, најчешће са лажним купљеним дипломама, пре свега јер тако стичу право на мало бољу храну и смештај на бродићу од нас обичних путника – толико су то и у сну биле ситне душе!), и који већ дуже време знају за тај „план за пут у рај“, јер се друже са капетан-кормиларом, стоје окупљени на прамцу бродића, и почињу да се жустро око нечег расправљају!

Примакнем им се са стране, да чујем о чему се ради: расправљају се око тога да ли је боље да када стигну на циљ, узму виле на обали или мало даље од ње (помињу и могући цунами), веће или мање, приземне или на спрат, да ли да нешто раде или не, да ли да уђу у посао са софтвером илки пивом, или можда са плантажама банана, на које ће да запосле нас путнике са брода, или је можда боље да за те плантаже банана ипак издресирају мајмуне (као што то већ раде у Европи данашњице!), који би им могли радити и брати банане, и то потпуно џабе! Наиме, чујем од љих, да су власници плантажа, обрачунали мајмунима све банане које су за живота појели, па им сада траже да им то радом врате! А мајмуни, ко мајмуни, кад су имали, јели много и алаво! Ту већ настаје и њихово озбиљно међусобно гуркање, јер заменик капетана-кормилара тврди, да се и од сваког путника нашег бродића, уз мало труда и напорног рада, методом промене свести, може направити одлична мајмунчина (тако они зову издресирану људску копију мајмуна!), и чак јефтинија и много успешнија у раду, него што би то био оригинални мајмун – од Бога саздан! И тако, док бродић ношен матицом моћне реке (Европски пут!), све брже плови, и чак се захваћен виром почиње да помало неконтролисано, и око себе врти, иако се капетан-кормилар и неки њему најоданији путници се и даље веселе, примећујем да неки од њих, због тога, по први пут окрећу леђа капетан-кормилару, некима је од свега мука и повраћају, неки почињу да плачу, а неука и неспособна посада, и даље је врло весела, као да се ништа страшно не дешава, и толико верују слепо у свог капетана-кормилара, да упорно праве сопствене планове за будући бизнис (највише им се допада онај предлог за бизнис са бананама!), и у тој својој очараности вођом и тим својим новим и изгледним бизнис, и вођиним „планом за пут и улазак у рај“, нико од њих не примећује нити чује у даљини све јачи хук огромног водопада, коме се великом брзином приближавају! Сви су у секунди били скамењени и шокирани!

У том тренутку, тај заглушујући звук водопада, за само пар секунди, успева да надјачава јак звук огромног плавог хеликоптера за звездицама (чини ми се жутим), а наш капетан-кормилар, хитро и вешто попут ласице, искаче и пребацује се на њега, окреће се према нама, и види се, потпуно скрхан, болећиво, топло, људски, како само он уме, и са сузом у оку каже:

„Рекао сам вам да ћемо кад тад, стићи у прави рај! И као што видите, стигли смо, и то сви, и сада када смо тако близу, ја вам више уопште и не требам! Идем ја! И да знате, много сте ме сви разочарали, јер се не трудите и не слушате ме! А ја сам се толико трудио у раду са вама, али ви сте остали и даље тако задрти, као да сте неки радикални елементи нашег друштва! И нормално је да ме више уопште не занимате! Доста ми вас је више! Одох ја у рај пречицом, а ви, ако неко од вас успе да се спаси овог водопада и стигне доле код мене, обећавам му добар посао, наравно, на плантажи банана, и ако будете бољи радници од оних правих, европских мајмуна! А ако вас то не занима, што се мене тиче, слободни сте сада да радите шта хоћете, и можете слободно и да се вратите узводно, ако мислите да можете, то је већ ваша ствар! Моје је било да вас на том путу доведем довде, до тренутка када је повратак толико тежак, да практично више није могућ! Што сте се уопште и пели на овај наш брод, ако се нисте слагали са планом путовања, и када нисте били спремни и на она крајња одрицања, ако треба, и одрицања од свог досадашњег мучног и тешког живота! Требали сте бити спремни на све, и да жртвујете све, све за овај пут у рај!“

Наш капетан-кормилар изненада одлази и нестаје… а ја се у том трену, сав обливен хладним знојем и у неописивом страху, нагло трзнем из тог страшног сна и пробудим… седнем на ивицу кревета… спустим главу међу руке наслоњене на коленима… и тако згрчен… шћућурен у самом себи… онако како већини грађана Србије почиње сваки дан, настављам да живим овај проклети сан, коме се јава са све водопада, све брже приближава…

Ја хук већ чујем! Чији, не знам…

 

——–

http://wp.me/p1Fuk8-JgO

17. 07. 2015. за ФБР аутор Миланко Шеклер, приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.