КОСОВО И МЕТОХИЈА

Са једном козом, лакше би ми било…


М. Павловић
Вести, 17.07.2015.

Недавно је Хуманитарни мост добио један дирљив запис са Космета, а послао нам га је Милован Павловић, учитељ ОШ „Свети Сава“ из Косовске Митровице, с молбом да објавимо овај мали апел о његовој презимењакињи. И ево га пред нашим читаоцима!

518696_071719c1_f

Чека, а нико не долази: Миленија Павловић

Међу преосталих десетак мештана, Миленија Павловић је најстарија становница брдско-планинског села Локва, на неких пет-шест километара удаљеног од Звечана, до кога воде стрми путељци. Старица се приближила осамдесетој години.

– Родитељи ми причали да сам рођена на Божић и да је била јака зима. Не знам бога ми да ти кажем синко, када је тачно било, које године. Стара сам, нема старијих од мене овде – одговара бака Миленија на питање када је рођена. У селу нам рекоше да има осамдесетак година. Живи сама у старинској кући, много старијој и од ње.

– Сама синко, ето к’о што ме видиш. Сама и Бог одозго. Родитељи су ми умрли док сам била мала. Одгајали су ме рођаци који су живели кућа до нас. Удавала се нисам, деце немам да брину о мени. Имала сам и брата који је пре десетак година умро. Притисла болест и одведе га. Муку моју и жалост моју нико да не дочека – прича и плаче старица, док седи на старој дрвеној троношки, на прагу дома.

Двориште зарасло у коров. У суседним двориштима такође пустош. Врата забрављена, а домаћини, ко зна где су.

– Те куће ту око моје, празне су… Отишли, одселили се – казује Миленија. Понеко од њих сврати, али ретко. Самоћа и туга су јој стални гости. Не напуштају њен дом. Рече нам да је кад се искраду од својих обавеза обилазе и доносе јој понешто од намирница, рођаци који не живи у Локви.

– Спремим кад могу и кад имам понешто сама. Тешко је и претешко… Чекам да ми неко нешто принесе. Није лако кад човек остари и кад остане сам, али нема се где, мора да се живи, да се мучи, докле је Бог рек’о… – каже Миленија која је некад радила у башти, гајила живину, говеда, овце. Имала је и једну козу која јој је прошле године од старости угинула.

– Немам пара ни за шта. Ето и коза ме напусти… Она ме је хранила. Муке моје нико да не дочека… Да ми је бар једна коза, лакше би ми било – прича бака Миленија а образи јој натопљени сузама… Њен вапај одјекује у тишини осамљене куће. „Дођи синко, дођи кад можеш!“. Устаје са дрвене троношке да се поздрави. Ко зна када ћемо се поново видети…

Контакт

Бака Миленија Павловић живи у кући без телефона. Њена адреса је:
Село Локве, 38227 Звечан, Србија.

Уколико неко жели да помогне овој старици може да се јави Редакцији „Вести“ на телефоне: +381 11 31 93 771 или +381 11 31 93 773.

Хвала унапред.

1 reply »

  1. Drage kolege,
    Redakcija frankfurtskih „Vesti“, lista srpske dijaspore, i njeni čitaoci već su kupili alpsku kozu baki Mileniji Pavlović, namirnica za nekoliko meseci, a od ostalih priloga u dogovora sa staricom biće joj obezbeđdjena drva, šporet i mini frižider.
    Vesti se zahvaljuju humanim dijasporcima, ali i velikom broju gradja Srbije koji su ponudili svoju pomoć.

    Liked by 1 person