АКТУЕЛНО

Часлав Кузмановић: Ситна боранија као економски мотор (у молитвама Владе Србије)


eu-pacovi

Поводом „Стратегије за подршку развоју малих и средњих предузећа, предузетништва и конкурентности за период од 2015. до 2020. године“ Владе Србије

***

Пројекат „одрживог капитализма“ у Србији — по рецепту ММФ-а и ЕУ — почео је да се клима.

Мала и средња предузећа не препознају науку, образовање не препознаје мала и средња предузећа. Добра предузећа не препознају социјално предузетништво, мушко предузетништво не препознаје женско (и обрнуто). Мултинационалке у Србији не препознају домаће добављаче, банке не препознају никога ко већ није имућан. Они са знањем и вештинама су незапослени, млади су преспори да ухвате духа предузетништва…

Ситуација је, дакле, идеална за штампање још једне стратегије. Или оснивање још једне агенције за развој, доказивање лојалности ЕУ и камчење донација из неког од њених фондова.
Ако у Србији неко поверује да ће незапосленост бити смањена применом исте, ето и политичког ћара пред наступајуће (ре)изборе.

Мишеви коло воде

Влада Републике Србије усвојила је 26. марта о. г. Стратегију за подршку развоју малих и средњих предузећа, предузетништва и конкурентности за период од 2015. до 2020. године (даље: Стратегија).

Ситнодушни би приговорили и самом називу овог документа. Од укупног броја привредних субјеката на које се ова стратегија односи само су 3,7% мала и средња предузећа а 96,3% су микро предузећа, предузетници и занатлије. Свеукупне разлике између ове две групе привредних субјеката нису занемарљиве па то створа недоумицу којој групи је заправо Стратегија намењена.

Иначе заједно мала, средња, микро предузећа и предузетници (МСПП) чине 99,8% укупног броја привредних субјеката и учествују са око 34% у бруто друштвеном производу Републике Србије. Просечан број запослених у МСПП износи 2,4 човека што је два пута мање од просека ЕУ.

Под слоганом „развоја приватне иницијативе“, режимски стратези управо на даљем увећању броја МСПП и развојем ове скупине привредних субјеката — зависним од свега и сваког, и објективно неспособним за било какав крупнији привредни захват — заснивају остваривање одрживог друштвено-економског развоја државе. И успешан завршетак процеса европских интеграција.

Велика предузећа која чине 0,2 % броја привредних субјеката и која учествују са 66 % у БДП Србије одавно су део разноврсних стратегија али ММФ-а, Светске банке, ЕБРД тј. светске финансијске олигархије. Поготову велика предузећа која још нису до краја ни уништена ни распродата. Њихова предаја у руке белосветских парајлија је такође услов завршетка процеса европски евроинтеграција. Режим то маскира причом о ефикаснијем управљању и бољој будућности.

Сам наслов Стратегије, њена форма и садржај су, по речима самих стратега, „наставак политике пуног уважавања и примене свих докумената који утврђују политику Европске уније у области предузетништва и конкурентности, пре свега стратегије Европа 2020 и Акта о малим предузећима.“

Да би се страни донатори снашли у нашим бирократско–језичким конструкцијама, направљена је лепо испарцелисана табела. У њој се наспрам десет принципа вредних стручне пажње и поштовања из Акта о малим предузећима, поставља сијасет пожељних али недовољно јасних, мерљивих и остваривих обећања којима би се ти принципи требали испоштовати.

Прокламовани циљ је да српска МСПП буду конкурентна таквим предузећима у ЕУ ради хармоничног пристајања српског „Сплава Медуза“ уз немачку обалу мора благостања.
У развијеним и зрелим индустријским привредама ЕУ, бројне су корисне улоге МСПП. Брже реагују на проширење тржишта од гломазних концерна, трустова и прикривених монопола али су и прве жртве смањења уобичајене тражње. Запошљавају грађане са релативно мање капитала, опслужују гиганте, али ови привредни субјекти никада нису били (нити ће икада бити) „кичма“ развијених ЕУ привреда. Они не могу бити ни ударна песница ни пробојно копље у проваљивању и освајању нових тржишта.

Необнављање урушених домаћих великих предузећа и планирана распродаја странцима постојећих великих (јавних, а и приватних) предузећа наводи нас на помисао да је понуђена Стратегија само јефтина шарена лизалица за неухрањено и гладно дете. Лажу нас да ће овај климави понтонски мост послужити као безбедан део пута до ЕУ.

Ово никако не значи да Србији нису потребна мала и средња предузећа и предузетници. Али ако то буде и једино што српска привреда има у свом власништву онда ће српска привреда, а са њоме и свеукупна Србија, бити и остати без кичме.

02

Мали ће постати још мањи

Сумирајући резултате претходне сличне Стратегије за период 2008–2013. стратези отворено износе чињеницу да порески систем за МСПП није унапређен. Да је финансијска подршка за почетнике у пословању недовољна и неповољна. Добар део новца су приграбиле „невладине“ организације тј. особе блиске врху владајуће партије. Уместо формирања Развојне банке Србије, припремљен је предлог нацрта законског оквира за оснивање фондова предузетног капитала!?

Унапређење партнерства између банкарског сектора и МСПП није спроведено. Фискални подстицаји за улагање у МСПП, такође нису обухваћени акционим плановима.

План обука за почетнике у пословању као и предузетничко образовање младих је испуњен и пребачен. Није нужно рећи да је то најсигурнији канал за награђивање едукатора од стране ЕУ као великог послодавца. Овим је њихова лојалност и утицај на многе друге, да прихвате све вредности Запада, загарантована. Стратези су убеђени да „са поменутим обукама треба наставити и у наредном периоду са нагласком на побољшању квалитета, обима и доступности истих.“ Придружујемо се овом ставу са почетним предлогом да се на курсевима за керамичаре уведе пар часова из авио-механике и тактике летења.

Помало чуди да поред толиких школа за менаџере треба трошити туђи новац и на курсеве за развијање предузетничког духа младих. Поготову што знамо да што се тиче предузетништва „Србин има што нико немаде“. Предузетници са виртуелним идентитетом и виртуелним фирмама зарађују стваран новац. Или, на пример, особа данас оснује фирму са сто динара капитала и крене да гради 2 милиона квадрата простора. Следећи до њега почне сутрадан и продавати тај простор. Непорециво је да су ово врхови „предузетништва“.

Како кажу стратези, урађено је много на стварању конкурентских предности МСПП на иностраним тржиштима. Истовремено, „најслабији резултати постигнути су у прикупљању информација о циљним тржиштима“. О томе где су циљали, нема ни речи.

Што се тиче пословног окружења МСПП у Србији, „мера Оперативног плана, која се односи на унапређење рада судова, арбитража и других независних органа и тела, највећим делом, није спроведена.“ Да није диктата „домаћих“ банака вероватно не би била успостављена Централна евиденција хипотека у оквиру Катастра непокретности са приступом подацима и могућношћу подношења захтева преко интернета. Ова радња је потурена као кукавичје јаје у рубрику – јавне услуге за МСПП.

Осим превелике уситњености и слабе конкурентности МСПП у Србији, забрињава и лоша секторска концентрација која се не мења значајно дуже од деценију. Углавном се ради о трговини и услугама који послују на рубу опстанка. У структури МСПП у прерађивачкој индустрији доминирају привредни субјекти који послују у ниско технолошким областима, са производима мале додате вредности и разноликости. Последица је њихова слаба позиција на тржишту у погледу цене и добити. Отуда и њихова слаба окренутост извозу. У укупном броју МСПП извозници чине свега 4,3%, а учешће извоза у промету износи тешко изборених 9,1%. У оваквим условима не постоји економско објашњење због чега режим упорно срља на високоразвијено и презасићено тржиште ЕУ коме требају искључиво сировине.

Кључна установа у Србији за процват МСПП је Национална агенција за регионални развој.
Зове се национална иако је посвећена испуњењу „препорука“ садржаних у Годишњим извештајима Европске комисије о напретку Републике Србије и Индексу политике МСПП на Западном Балкану, који објављује ОЕЦД. Институционална подршка сектору МСПП се изграђује од 2002. и свакога дана напредује у сваком погледу. Мрежа институција се шири и број запослених у њима расте а МСПП тапкају у месту и(или) пропадају.

Без обзира на жеље и намере режима, другачије не може ни бити. Из простог разлога што странцима продата велика и успешна домаћа предузећа по правилу послују са МСПП из државе из које је њихов купац. Сада можемо и без великог стручног образовања назрети шта ће се десити са 99,8 % привредних субјеката (МСПП) ако се актуелна реформа (распродаја) спроведе до краја. Штета ће бити разорна.

BANKARI TOSO

Стране банке (85%) у Србији су ту да би финансијски пратиле своја (купљена) предузећа и повећале извоз својих матичних предузећа на српско тржиште. Зато су незаинтересоване за српске МСПП и ту никада никаквог озбиљног партнерства не може бити.

Превелика пореска и остала оптерећења за МСПП су такође неминовност у презадуженој држави са гломазним и корумпираним административним апаратом.

Како су режимски стратези замислили срећан завршетак ове тужне приче можете прочитати у самој Стратегији.

 

Шта чинити?

Мишљења смо да Србија мора да задржи у свом власништву преостала велика предузећа из најмање два разлога. Прво да би спречила даљи процес разбијања националног корпуса и задржала за себе профите великих и успешних предузећа. Посредно би обезбедила и опстанак МСПП. Тек тада би мере предвиђене Стратегијом имале некаквог смисла. Пословно активирање милион незапослених у разумном року је немогуће без помоћи велике и моћне државе. И то такве државе која је донела политичку одлуку да помогне Србији да чврсто стане на своје обе ноге. Да буде економски јака и способна да штити своје интересе, своје грађане и своје границе. Способна да буде поуздан пријатељ.

Таква држава постоји. То је Русија.

Русија је, речима њеног Председника, спремна да у Србију уложи 13 милијарди долара и да Србима отвори врата руског тржишта о коме сањају пословни људи у ЕУ — обзнањујући овим и политичку одлуку, економску спремност и братску жељу да се Србија усправи. Шта ми чекамо?

 

Часлав Кузмановић

Руско-српска привредна сарадња   „Експо – Русија – Србија 2015“

Руско-српска привредна сарадња
„Експо – Русија – Србија 2015“

———

http://wp.me/p1Fuk8-JKt

6. 08. 2015. srpskaekonomija, за ФБР приредила Биљана Диковић

2 replies »

  1. ЗАМЛАЋИВАЊЕ У ЦИЉУ ЕКОНОМСКОГ ПОРОБЉАВАЊА !

    ДР ИНГ БОЖИДАР МИЛОСАВЉЕВИЋ http://skrivenosaznanje.blogspot.com

    >Четверг, 6 августа 2015, 21:15 UTC от „СРБски ФБРепортер“ : > >РЕПОРТЕР posted: “

    Поводом „Стратегије за подршку развоју малих и средњих предузећа, предузетништва и конкурентности за период од 2015. до 2020. године“ Владе Србије

    ***

    Пројекат „одрживог капитализма“ у Србији — по рецепту ММФ-а и ЕУ — почео је да се клима.

    Ма“ >

    Свиђа ми се