АКТУЕЛНО

Марина Рагуш: Катастрофалне последице агресивне спољне политике


фото: ФСК

фото: ФСК

„Ушли смо у рат који је био катастрофичан, нелегалан и који нас је коштао много живота и пуно пара. Последице тога су и даље видљиве од Медитерана у којем страдају мигранти па до избеглица у читавом региону“[i], рекао је лабуриста Џереми Корбин поводом случаја „Блер“.

Расправа, прикупљање доказа, покушаји ревизије поступка поводом смрти под чудним околностима, британског водећег стручњака светске репутације др Дејвида Келија који је тврдио да Ирак не располаже с оружјем за масовно уништење, све су делови слагалице које се односе на мандат некадашњег британског премијера Тонија Блера и агресију на Ирак. „Мислим да је рат био нелегалан“ рекао је Корбин за ББЦ2, додајући да је то потврдио и бивши Генерални секретар Уједињених нација. „Стога он (Блер) мора све то да објасни“[ii], закључио је Корбин. Да ли ће Тони Блер бити п(р)озван да „објасни“ и хоће ли икада одговарати, заиста је тешко предвидети. Јер, последице „утврђивања одговорности и кривице“ за нелегалан чин једне државе у односу на другу, каква је била агресија на Ирак, за собом повлаче, у коначном, слом светског поретка насталом на агресивном провођењу спољне политике САД и њихових „савезника“. Не треба имати илузија да ће се то, макар, у наше време десити.

Хоће ли у будућности бити прилике за правду?

Одговор треба тражити у сликама које стижу са мигрантских рута, како су својевремено стизале и из нашег дела света. Колоне стотина хиљада Срба протераних из својих домова у Републици Српској Крајини, или Срба са Косова и Метохије биле су почетак монтаже нове архитектуре света по премеру Вашингтона. И, тај високо цивилизовани ЕУропски свет није ни трепнуо када је нејач са оним што је могла да понесе са собом побегла под претњама смрћу како из Крајине тако и са Космета.

Данашњи ужас који је стотине хиљада људи натерао у збег из Африке, Блиског и Средњег Истока директна је последица војних агресија које су за циљ имале рушења нелојалних режима. Па, према томе и наставак егзодуса који су Срби, итекако осетили на сопственој кожи. Нико до сада није одговарао за класичан чин етничког чишћења једног народа. Напротив! Међународни судови и ад хок Трибунали, као продужена правна „песница“ некада униполарног света, дале су легитимитет нецивилизованом и противправном понашању које и данас има катастрофалне последице у региону Западног Балкана.

Потпуно исти епилог, овај пут са несагледивим последицама чека ЕУропу која је усисала суверенитете држава чланица како би што лакше проводила налоге Вашингтона. А они су били једноставни: силом руши све што се нађе на путу корпоративних интереса. Та и таква сила има увек и своју реакцију: С једне стране реке избеглица са ратом захваћених подручја стреми ка ЕУропи. Неки кажу најбогатијем делу. Али, треба имати у виду да је реч о америчким савезницама у свим војним „акцијама“. Стога, не треба искључити ни „план и програм“ који када се активира Берлин, Париз, Лондон могу постати Дамаск, Багдад, Сана, Триполи или било који други град у којем се пакао настанио (про)западном чизмом. Уосталом, обавештајни подаци о инфилтрирању припадника ИСИЛ-а већ постоје, зар не?

С друге стране, ипак је реч о многобројним несрећним породицама које реагују како би свако у сличној ситуацији: беже да сачувају главу. У њиховим земљама после разних западних интервенција, укључујући и рат дроновима који су косили често невине и немоћне, попут деце, жена и стараца у зонама које чак нису биле ни декларисане ратним, данас бесне верски и грађански сукоби. Иако, прецизан број не постоји, према сиријској посматрачкој  групи за људска права преко 320 000 људи је страдало, од тога 11 493 деце док је милион ипо људи рањено, од почетка избијања сукоба (март 2011).[iii] Само у 2014, према писању Фајненшел Тајмса, преко 100 000 људи је убијено у Сирији, Либији, појасу Газе, Ираку и Јемену, од тога је више од трећине цивилних жртава. Тако је претходна година ушла у „најкрвавију годину у историји Блиског Истока“.[iv]

Некадашње државе не постоје. Данас су то рушевине чијом територијом владају радикализовани огранци који заједно чине калифат. Потпуно је свеједно да ли је реч о Боко Харам, Ал Каиди или Ал Нусра фронту, њихово деловање је исто и служи једном циљу који сада већ можемо и да мапирамо као територијалне претензије Калифата. И, какогод сагледавана највећа мигрантска криза од Другог светског рата, увек нас враћа на исту реалност. А, она се не може ублажити никаквим медијским спиновањима нити политичким популистичким говорима. Решења нема, а са последицама, све су прилике, тешко ће се без бруталног епилога носити било која земља.

Пођимо од Медитерана: само петог августа више стотина избеглих прогутало је Средоземно море, када се преврнуо брод који је превозио око 600 миграната. Од почетка године у Медитерану живот је изгубило преко 2 000 људи. У покушајима да дођу до жељене дестинације  многи мигранти трагично заврше, многе породице се разбијају. Земљама тумарају деца која су у разним метежима изгубиле своје родитеље. На основу званичних података, током првих пет месеци ове године, у Србији је азил тражило више од 3 000 деце, а око 1300 њих није било у пратњи родитеља.[v] То су оне слике које свакодневно виђамо: уплашене и гладне деце које спавају по парковима потпуно препуштени милости углавном домицилног становништва. А, ње у Србији има! Тако се и нађу људи који их обуку или нахране, јер је тешко окретати главу у страну пред таквим призорима. Истине ради има и оних других који негодују, јер у Србији гладују, такође, многа деца. И, сви како мигранти тако и домицилно становништво фактички су жртве погубних политика.

Управо због те чињенице ситуација је све сложенија и све драматичнија чак и тамо где се веровало да ће ЕУропски пројекат изградити мир. Та фарса нестала је истог момента како је хаос који се сејао далеко од многих уређених ЕУропских домова закуцао и на њихова врата. Зато данас сведочимо правом медијском рату између Британије и Француске поводом одговора на питање чији су мигранти проблем. Док, мигранте ни бодљикава жица не може зауставити у покушајима да пређу границе. Није то учинио Медитеран кога већ зову „морем смрти“, неће то учинити ниједна копнена баријера.

Питање које се сада намеће, спрам радикализације делова друштва иначе склоног крајњим границама политичког деловања (о чему све чешће извештавају немачки медији), колико још времена треба да толеранција становника Европе попусти? Дакле није питање, да ли ће, већ када ће нагомилане фрустрације (притом сасвим оправдане свеопштом кризом) попримити свој брутални облик. Тек тада ће на површину изаћи сва природа режима који су извозећи „демократију“ гдегод су им интереси сезали, пустили пакао у свакодневне животе свих нас.

 

——

[i] http://www.independent.co.uk/news/uk/politics/jeremy-corbyn-tony-blair-could-face-war-crimes-trial-over-illegal-iraq-invasion-10439020.html

[ii] исто

[iii] http://www.christianpost.com/news/syrian-civil-war-death-toll-climbs-over-320000-casualties-observatory-group-slams-international-communitys-silence-as-encouraging-bloodshed-140212/#XQTj0YaAUDMFzUoS.99

[iv] http://www.ft.com/cms/s/0/c2b6329a-9287-11e4-b213-00144feabdc0.html#axzz3hxsNFj6l

[v] http://www.blic.rs/Vesti/Svet/580453/Migranti-prolaze-evropske-vlade-dizu-ograde-a-najvecu-cenu-placaju-DECA

——-

http://wp.me/p1Fuk8-JKA

7. 08. 2015. Фонд стратешке културе, за ФБР приредила Биљана Диковић

2 replies »

  1. А где су њихове паре, девизне резерве, акције великих предузећа приватна штедња. Прво су измислили неки петродолар папирић с којим су плаћали нафту али ни арапи нису луди куповали акције фирми позајмљивали и онда шта како решити проблем. Убијеш повериоца, отмеш му паре, заметнеш трагове, направиш хаос. Али пешак је пешак он се вуче по прашини и евога стиже на казан европски. А ови сад се све нешто исчуђавају одкуд сад ови. Па како одкуд. Ово заиста постаје велика калакурница.

    Свиђа ми се