ДРУШТВО

Историографија србске пропасти у Савременом добу


Пише: Игор Војиновић, професор историје
25. маја 2015. Косовска Митровица

Србска пропаст се може рачунати од 1389. иако је Деспотовина Србија пала под Турке тек 1459. а остале србске државе и земље су Турци освајали у следећим годинама и десетљећима, чак и вијековима. Био је то период константне борбе, буна и устанака све до коначног ослобођења србства од Турака 1912. и коначног уједињења и ослобођења србства 1918. године.

Један србски народ био је окупиран од два царства (османског и хабзбуршког) или под влашћу Млетака или Наполеона, а и у двије националне државе (крљевини Србији и краљевини Црној Гори) с веома различитим државним и друштвеним животом, као и културним и економским приликама. Ове подјеле и разлике нису спјеле да се превазиђу након ослобођење и уједињења, чак су их западне силе подстицале.

Срби су почетком ХХ вијека наивно вјеровали како је врхунац србства у ствари – Југословенство и зато су створили Југославију, умјесто уједињену србску краљевину. Интерес великих западних сила је био да се створи Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца 1918. а од 1929. Краљевина Југославија.

Сасвим је погрешно и злонамјерно тврдити како су Никола Пашић и регент Александар Карађорђевић, због превеликих апетита, створили Југославију умјесто Велике Србије. Том баналном и неистинитом тврдњом се уствари кривица збацује са џелата на жртву. Велике силе су хтјеле са Југославијом сачувати Хрвате и Словенце од кривице за изазивање рата и ратне злочине, а помоћу њих контролисати Србе. Југославијом се ослабило србско друштво таман колико је требало да се десе нови геноциди и омогући дјеловање комунистима, који су узгред речено Југославију сматрали „тамницом народа“ и „великосрбском хегемонистичком творевином“!

Веома слаба и разједињена Краљевина Југославија је у Априлском рату 1941. уништена од стране Тројног пакта и након тога је подијељена у окупационе зоне. Краљ и влада су избјегли у Лондон, гдје су се тада налазиле све избјегличке владе окупиране Европе. Отпор и устанак у окупираној Југославији је повео пуковник Драгољуб Михаиловић (касније ђенерал) организујући Војно-четничке одреде, а потом и ЈВуО. Но, након напада Нацистичке Њемачке на Совјетски Савез 22. јуна 1941. појављују се и оружане јединице забрањене терористичке КПЈ, која под паролом НОБ и НОР уствари изводи комунистичку револуцију за преотимање власти. Нешто слично се десило у Русији током Првог Свјетског рата.

Уз партизанску паравојску, на територији окупиране Југославије деловали су још: „Недићевци“ (СДС), „Љотићевци“ (СДК) и четници Кoсте Пећанца, сви углавном на територији oкупиране Србије и под Недићевом командом; у „НДХ“ су Домобрани и Усташе; разне муслиманске и шиптарске милиције и малобројни одреди „Зеленаша“ у Црној Гори, одреди словеначке „Беле Гарде“ уз обавезно присуство Вермахта, СС, Гестапоа, италијанске краљевске војске и „Црнокошуљаша“ – мађарске нацистичке војске и бугарске фашистичке војске. Током читавог рата, ђенерал Дража је са свима њима је водио борбе, уз опструкције савезника.

Највећи утицај у Југославији су тада имали Британци, а након рата се осјетио утицај и Совјета и Американаца. Основна замисао Британаца јесте била борба против фашизма и нацизма, али им није одговарало да Краљевину Југославију обнове србске националне снаге, гдје се овог пута није могла избјећи казна за Хрвате, Шиптаре, Словенце, муслимане, Мађаре, Бугаре и комунисте.

Због свега тога Британци свим силама од 1943. почињу да форсирају Партизански покрет КПЈ и Ј.Б.Тита, а током 1944. и СССР даје отворену и огромну подршку Титу у односу на ЈВуО и Дражу. Иза све те ситуације стоје договори Велике тројке (Черчил, Рузвелт и Стаљин) прво у Техерану 1943. па на Јалти 1945. год.

Комунистичка паравојска, помагана од Усташа и Домобрана, а неријетко у договору са Нијемцима и на крају форсирана од Британије и СССР, успијева заузети Југославију крајем 1944. и почетком 1945. Ђенерал Михаиловић је поражен, издан и предат комунистима, који су извели неку фарсу од суђења, да би га потом погубили 17. Јула 1946. год.

Онда је Запад уз подршку СССР спровео лажиране изборе у Југославији крајем 1945. да би легализовао успостављање комунистичке власти у Београду. Ми смо били једина земља у коју је комунизам дошао првенствено залагањем Велике Британије. ДФЈ, ФНРЈ и СФРЈ су биле комунистичке републике уз подршку и контролу Запада.

ФНРЈ потписује одбрамбене војне уговоре са чланицама НАТО, прво са САД 1949. па Турском и Грчком 1954. Југославија тако постаје придружени члан НАТО пакта ради заштите од СССР. У Београду 1961. године Ј.Б.Тито, председник владе Индије Нехру и председник Египта Насер оснивају Покрет несврстаних чији је задатак у Хладном рату био спријечити приклањање ослобођених Азијских, Афричких и Јужноамеричких држава Москви.

11297702_364085753787690_652915754_n

Прво је СССР давао огромну финансијску и сваку другу помоћ комунстичком режиму у Југославији од 1945. до 1948. да би потом Титова Југославија добијала позајмице, безкаматне кредите и сво злато из Народне Банке Краљевине Југославије. Тако је квалитет живота становништва порастао, а од 1948. и сукоба са Инфорбиром, Југословени су силом и манипулацијом усмјерени да су им Совјети (Руси) једини непријатељи и тако је било све до 1990.

Упркос томе, СССР је након Стаљинове смрти обновио све односе са ФНРЈ и помагао је свим средствима да би доказао своје добре намјере и придобио комунистички режим у Београду. Сва представништва значајних западних фирми за Источну Европу су се налазила у Југославији (Кока Кола у Земуну, Пепси у Сарајеву, Рено у Марибору, Левис у Вараждину, Пума у Борову, ХБ цигарете у Тетову итд) и тако вршили економски продор уз специјално дјеловање на комунистичке земље Варшавског уговора. Тако је Запад преко Холивуда, Кока коле и Мекдоналдса побјеђивао Исток, а СФРЈ је у томе активно учествовала, правећи се да се то нас не тиче.

Сви знају за Дан републике који се обиљежавао у Републици Србији све до недавно, иако је био празник покојне Титославије. У Јајцу (значи у Босни) 29. новембра 1943. одржано је Друго засједање АВНОЈ-а (Антифашистичког Вијећа Народног Ослобођења Југославије) тачније друга сједница Партизанске параскупштине састављене искључиво од комунистичких представика. АВНОЈ је у Јајцу изабрао своје Предсједништво и НКОЈ (Национални Комитет Ослобођења Југославије) партизанску паравладу. Потом су комунци одредили да „Избјегличка влада у Лондону“ није представник Југославије, краљу Петру II забранили поврата у земљу, Титу додијели чин маршала, да би га именовали предсједником КНОЈ-а и секретаром војске. Такође су изнијели тврдњу да ће у послијератној Југославији уредити републику са 6 федералних јединица и 5 народа. Иначе по свим правним, легалним и легитимним документима Југославија је била Краљевина од 9 Бановина и са једним Југословенским народом састављеним од Срба, Хрвата и Словенаца.

Након намјештених и лажних избора 11. новембра 1945. комунистичка скупштина је 29. новембра 1945. Југославију прогласила републиком, да би земља уставом ФНРЈ од 31. јануара 1945. била подијељена на 6 Народних република (НР Словенија, НР Хрватска, НР БиХ, НР Црна Гора, НР Србија и НР Македонија) 1 Аутономном покрајином Војводином, 1 Аутономном облашћу КиМ и 5 народа Срба, Хрвата, Словенаца и од дијела србског народа измишљеним Црногорцима и Македонцима, те касније и муслиманима.

Само је НР Србија у свом саставу имала АП и АО, а од јужног дијела Србије створена је НР Македонија, док су комунисти НР Хрватској прикључили србске области:  Барању, Славонију, Банију, Кордун, Лику, Далмацију и Дубровник, као и италијанску Истру. Аутономије се нису ни спомињале иако су очигледно били потребније него у Србији.

Срби су заварани клаузолом у републичким уставима Хрватске да је она република два конститутивна народа србског и хрватског, а да је БиХ република Срба, Хрвата и муслимана, који 1974. новим уставом добијају велико М. У НР и СР Црној Гори и Македонији Срби се уопште не помињу, забрањено им је да буду Срби. Титоистичка власт 1946. забрањује повратак протјераних Срба са КиМ, али зато задржава Шиптаре који су се из Албаније за вријеме окупације населили на србска имања. Комунисти прогањају СПЦ, уништавају храмове, пљачкају и убијају свештенство. Одузета имовина СПЦ на КиМ је предата шиптарским насељеницима. Титоистички режим свим средствима помаже комунистички режим Енвера Хоџе у Албанији, држи границу отвореном, насељава Шиптаре и планира прикључење Албаније комунистичкој Југославији, што је срећом пропало због сукоба Тито-Стаљин 1949.

Уставом из 1963. АО КиМ постаје АП КиМ, а привредни систем који живи од иностране помоћи се уводи у измишљени и економски неодрживи самоуправљачки систем. Широм Југославије се прогоне антикомунисти и Срби, затвори су препуни, а гробља претрпана. Отима се земља и национализује комплетна имовина људима. Све странке и политичке организације, осим комунистичких, су забрањени. 1952. КПЈ мијења име у СКЈ и ФНРЈ постаје прва и једина безпартијска држава.

Ми смо били једина земља у коју је комунизам дошао првенствено залагањем Велике Британије

Иначе читав живот у Југославији контролишу комунисти. Спречава се опоравак србског становништва уништеног геноцидом у НР Хрватској и НР БиХ, а у НР ЦГ се говори само о „српском поријеклу“ Црногораца, док у НР Македонији се чак ни поријекло не спомиње. Читав државни и друштвени систем је био атеистички, чак неријетко и сатанистички, што се мого огледати у рушењу храмова, славењу „Празника рада“, „Дана младости“ и слично.

Хрвати, Шиптари и други злочинци добијају у новој Југославији још једну прилику да се некажњени извуку од кривице за рат и злочине, те да у Југославији изграде своје друштво до стварања самосталне државе на штету Срба. Уставом из 1974. држава добија име СФРЈ (Социјалистичка Федеративна Република Југославија) иако је по самом уставу уствари била конфедерација 6 СР и 2 САП ( НР постају Социјалистичке Републике, а АП постају Социјалистичке Аутономне покрајине – тачније свака република има своју владу РИВ (Републикчко извршно вијеће) а покрајине ПИВ (Покрајинско Извршно Вијеће) са својим секретаријатима (министарствима) у савезној влади СИВ (Савезном Извршном Вијећу).
На савезном нивоу заједнички су били само вањски послови, војска и монетни систем.

Овим уставом САП постају „државе у држави“ и СР Србија нема никакву надлежност над њима, осим фиктивну. САП Војводина и КиМ су имале своју полицију, судство, образовање, медије… све осим војске и дипломатских односа, а новац су свакако добијали и више него што треба од СИВ-а. У то вријеме креће масовно прогањање и исељавање Срба јер Шиптари држе све. Пребијања, мучења, силовања, пљачке и паљевине су свакодневне. У САП Војводини се ударају темељи „Војвођанерства“ а економска ситуација је све гора.

Сви се сјећају парних и непарних бројева таблица за вожњу, па разних тачкица и бонова, редова за хљеб и млијеко, недостаткa кафе и детерџента. Кредити се подижу без ограничења, а камете се гомилају. Србске предузећа су или предата Словенцима и Хрватима или пренијета у те двије републике. Ко код би покушао било шта здраворазумно да каже био би санкционисан.

Због отпадања од Бога, комунисти постепено уништавају породицу, ко основу друштва и разарају читав морални систем. Успијехом се сматра издаја, крађа и превара. Све је било спремно да се сруши само од себе. Музика, љетовања, кредити и путовања у Трст више нису добра анестезија, болесник пада у агонију. Што умјесто Срба, који ће тврдоглаво бранити Југославију, први користе Шиптари, Словенци и Хрвати.

11 replies »

  1. Дивим се брату Игору Војиновићу,хероју барикада и борца за очување косова и метохије,како има желудац да се упушта у коментаре ових “неуких“ учитеља,тј.самоуправљача.
    Требао си на почетку текста да их обавестиш да је друг тито крепао,милошевић исто… јер ако су они сишли са гране,зашто све људе терати да се пењу на гране,ми смо од Бога па имамо тај разум а они су са гране па имају тај разум и “свако своме иде“.

    Поздрављам и твог брата и саборца САШУ КАСАЛОВИЋА.

    Господ мили да вас чува и сачува за будућа времена која следе…

    Док још има таквих Срба,не треба се плашити.

    Србин треба да пише СРБСКИ ћирилицом……

    Свиђа ми се

  2. Поштовани коментатори, није тачно ово што коментаришете. Зашто је то уопште лоше бити антикомуниста,антинациста и антифашиста? Ви уопште нисте идеолошки непристрасни, јер вам у анализи не одговара објективна критика комунизма,а нарочито титоизма који нас је уништио на дужи период или како се сам друг Маршал хвалио ,,Уништио сам Србе за следећих 100 година,,! Одрећи се Бога и очекивати да може да му буде добро, може само будала. Такође коментарисати са позиције ,,дијалектичког материјализма,, је веома погрешно и још више штетно. Иначе је циљ свјетских моћника да на крају све заврши једним општим социјалним бунтом гомиле сатанистичких робова. Написати да се ,,Краљ и отаџбина не мажу на хлеб,, је комунистички. Битно је да вам се то не маже, а да се Косово не сипа у тракторе.Е па ви другови мажите атеизам и сипајте издају до краја, не одустајте. П.С. Изједначити у нелегалности ЈВуО и НОВЈ може само злонамјеран или незналица

    Свиђа ми се

    • Ми нисмо на терену једне свеоbухватне критике комунизма већ на терену једног солидног покушаја историографског приказа српске пропасти, где би главна алатка требао да буде научни историјски метод а хипотетички, комунизам само један од фактора.
      У задњих 200 година капитализам је на сцени био 150 година, а и сада је, а комунизам 50 година, а наш професор без икаквих квантификација сво зло налази у комунизму.
      А у таквим стварима мора се ласерски тачно ићи путем који отвара научна истина.

      У нормалним друштвима, један професор би требао да припада средњем слоју, класи, а у овом Апсурдистану где нема средине, он припада горњем слоју сиромашних. Зато ме и чуди та крајње десна, либерално капиталистичка позиција. Плашим се да није у питању једна друштвена појава коју је уочио Слободан Јовановић а која је у овом друштвеном тренутку хипертрофирала.
      Право је свакога да навија за ово или оно, али чим се човек стави на једну страну, онда то не може бити став једног професора историје.

      Чуди ме да професор у коментарима не прочита ласерски тачне одреднице о капитализму, комунизму, дражиним четницима и Титовим партизанима.
      Најлакше је бити искључив и лепити етикете („Тресе нам се, тресе нам се на шубари цвеће, убићемо заклаћемо ко са нама неће“) на људе који имеју став негде између.

      Моја маленкост се није додворавала онима до 90-е и 2000-е а неће ни овима после. Нити ми је стало добило чијег мишљења и лажне мимикрије.
      Ја идем својим путем. А тим путем знам, умем, хоћу и могу да идем. Никога не следим а ако неко хоће мене да следи, немам ништа против ако је то ствар његове свесне одлуке.

      Свиђа ми се

      • ,,Узалуд је пред свиње, бисере бацати,, Назвали сте ЈВуО нелегалним колико и НОВЈ,а и даље гледате све преко ,,равноправне поделе материјалних добара,,! Када се отресете од марксизма,јавите се да разговарамо.

        Свиђа ми се

  3. “Због отпадања од Бога, комунисти постепено уништавају породицу, ко основу друштва и разарају читав морални систем“. rece kolega. Tada je Bog bio proteran ali je pomagao, danas ga svi spominju a njega nigde nema! Tome nije kriv komunizam nego nas podvoricki, poltronski odnos koji vekovima negujemo. Milije nam je sve sto je tudje. Neko ko je istoricar i razmislja svojom glavom treba da bude nepristrasan i da istoriju tumaci valjano a ne da se svrstava na jednu stranu. Ali i to je trend kod nas!

    Свиђа ми се

    • То, Мицко. ПОЛТРОНСКИ МЕНТАЛИТЕТ!

      А шта ћемо са ШЛИХТАРАМА? Покретачка снага ДОС-а био је СПО, кулачко-капиталистичка опција која је мислила да ће се вратити време пред 1941. годину. Маса гологузана кренула је да им се умили са јасном комбинаториком да ће са обновљене трпезе бити која мрвица и за њих. Међутим, из циганске торбе паскурице не испадају…

      А шта ћемо са новијом болешћу, снобизмом? А кажу да би СНОБ радо и у мртвачком сандуку мртав лежао само да буде виђен.

      И тако то, док међутим ЈОК. Не могу да ти кажем ни ово ни оно, јер све што кажем може да не буде тако.

      Можда би најбоље било да СВАКА ПТИЦА СВОМЕ ЈАТУ ЛЕТИ.

      Свиђа ми се

    • Ја Вас не бих увредио лепећи кафанске етикете без обзира што сте ми дали шлагворт за то, јер сваког човека доживљавам као громаду па макар он физички био као зрно биберово. То је ствар профила личности, етике и домаћег васпитања.

      Социјална правда нема везе са уравниловком. У каквог ли Ви то Бога верујете када Вам смета социјална правда? Можете рећи за неки капитал „Ово је моје“ и показати повељу о посебности и изузетности, али се неће наћи ни једна будала да Вам у то поверује.

      Ни ја са Вама не бих разговарао све док се не отарасите изопачених десних фикција.

      Док се не приземите.

      Свиђа ми се

      • Опет демагогија и марксистичко филозофирање уз покушаје омаловажавања и извртања истине. Покајте се,па пишите о Богу.До тада,тишина.

        Свиђа ми се

  4. СВИЂА ми се чланак. Углавном је то – то, колико је то могуће на овом простору.
    Јака места у чланку су она где се види одлучан страни утицај и његова режија, механизам расрбљавања, итд.

    Основна слаба тачка овог чланка је политичка и идеолошка пристрасност када су у питању поларности капитализам – комунузам и четници-партизани.

    До 1941. године није било комунизма а нема га ни после 1991. године а све се понавља по истој, давно задатој матрици из Ватикана уз коректуре из Беча, Берлина, Лондона а касније и Вашингтона и Брисела.
    Свидело се аутору или не, али већег зла од симбиозе католичанство-германизам-капитализам нема.

    Од како је прасе реп заврнуло чорба се хвали а месо вади а народна песма каже „Великаши, проклете им душе, на комаде разделише царство“. Није сиротиња срушила српску државу већ великаши, људи неограничене и незајажљиве похлепе за моћи и богатством. То је нит на чијем се крају налази либерални капитализам. И сада се богата мањина заклања иза фикције комунизма и комуниста и са том етикетом манипулише сиромашним масама.
    Крајње је неморално од стране мањине што свој себични интерес маскира паролама о нацији, држави, Богу.

    Неспорно је да је комунизам друштвено-политички хибрид направљен у тој католичанско-германско-капиталистичкој кухињи са компонентама атеизмом и интернационализмом које кореспондирају овој верско-национално-идеолошкој резултанти.

    Српска револуција је ознака за прелазак Срба из турског феудализма у западни капитализам. Изостала је првобиотна акумулација капитала и у капшитализам се ушло отетим и опљачканим а народ каже „отето-проклето“. Не понавља ли се иста формула са „транзицијом“? А шта ћемо са хипотекарним кредитима пред Други светски рат? А шта ћемо са овим хипотекарним кредитима у задњих 10-ак година?

    И онда долазимо до социјално-класне компоненте хибрида званог „комунизам“. У оквиру тог питања је питање социјалне правде. А главна питања су питање расподеле, социјално-економска права запослених, људска права и слободе.
    Краљ и отаџбина се не мажу по хлебу. Није чудо што је знатан део сиротиње кренуо за комунизмом и његовим паролама 1941. године. Сада је коса дошла до бруса и неће бити никакво изненађење ако маса груне спонтано, сетимо се теориуја о друштвеном уговору. Капиталисти су одавно прешли црту која је представљала равнотежу…

    Питање је које су оружане формације за време Другог светског рата биле легалне а које илегалне а сасвим је извесно да су четници Драже Михаиловића и партизани Јосипа Броза Тита биле илегалне, одметничке формације. А што су једни друге називали бандитима, то је ствар пропаганде али и (не)мортала.

    .
    .
    .

    .

    Liked by 1 person