АКТУЕЛНО

Драгослава Стефановић Копривица: СРБИ И МИНОЈСКА ЦИВИЛИЗАЦИЈА


Пенагија кера

Пенагија кера

У `Вечерњим новостима` је 13. септембра 2015. објављен интервју са Добрилом Ненадићем, у коме писац износи став да Срби нису аутохтони становници Балкана, него су `потомци миграната`, који су се однекуд варварски спустили на Балкан. У нашем путописном и трагалачком путу по Криту, центру Минојске цивилизације, дошли смо до потпуно супротног става који износи господин Ненадић. Заправо, дошли смо до тесних веза Срба са предантичком и античком културом и цивилизацијама створеним на овим просторима – Лепенски вир, Винча, Минојски Крит.

ПУТЕВИМА МИНОЈСКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ НА КРИТУ

Упркос туристичке навале, Крит је очувао пејзаже снажне природе и лепоту суровог, а његови становници квалитет традиционалног живљења. Уз традиционалан начин живота житељи су очували и свој крићански карактер, планинама и стаменим саздан и обликован. Код житеља снажно препознајемо осећање сопствености и сопственог поноса. Присећамо се својевремених протеста у Грчкој и `авангардног` протеста тракториста са Крита! Кад се спозна менталитет и карактер Крићана, све се лако да објаснити.

Крићанин, `Црногорац`

Крићанин, `Црногорац`

Крит спада у групу од пет највећих Медитеранских острва. Површина му је 8305 км2. Број становника на острву стално настањених износи 650.000. Ширина острва варира од 12 до 5о км., а дужина му је око 260 км. Острво по свом географском облику, ако би сте му источни део окренули ка небу, подсећа на кршну мушку фигуру раздвојених стопала чврсто постављених на земљу. Лако би то могао бити потомак старе критске цивилизације, Минојац! Да тој мушкој фигури доцртамо бркове црногорца, тешко да би смо потенцијалног Минојца могли разликовати од његошевског горштака.

Острво је планинско, камена таложеног ерупцијама, богато масивима, усецима, пећинама и оштрим купама пирамидалних по врховима. Острво стења и камења са зеленим усецима и удолинама. Ту, у том еруптивном стењу, изнад морског плаветнила, дижемо поглед ка небу. Погледаш горе ка небу, угледаш међу планинским усецима маслињаке, дрвеће, горе или шуме. Да се којим случајем запале, наш узвик опомене био би у духу ризнице србског језика: Погледајте горе, горе горе!

Зелени Крит

Зелени Крит

Беле планине – Лефка Ори, Ида, Дикти, висинских врхова су 2453., 2456., и 2148. м. Планински венци стапају се са морем и стеновито-пешчаним обалама . Јужна обала, висока, стеновита, полупустињских мириса, обала је Либијског мора и само 300 км удаљена од Либије. На њој смо скупљали каменчиће, остали задивљени пред каменом кристално белим са црним кругом као око исликаним, топлог погледа као што беше поглед пуковника Гадафија! Понели смо га као драгоценост.

По косинама и удолинама начичкане маслине и бадеми, озелењене косине брда са артичокама, кукурузом, виновом лозом, парадајизом, краставцима…Систем наводњавања добро функционише. Оваце и козе на сваком кораку.
По насељима, на многим незавршеним зградама и кућама, примећујемо огласе: `На продају`. Огласи нас само подсећају на горку грчку збиљу и све актуелно што се догаћа око Грчке и у Грчкој.

Хераклион

Хераклион

Главни град и административно- комерцијални центар, истовремено и главна лука – је Хераклион. Град је модеран, са великим централним тргом – Платиа Елефтериос. На тргу Венезиолоса, ујединитеља и ослободиоца Крита, груписане су институције, библиотеке, музеји, к. Ту је и улица Дедалон, начичкана уметничким сувенирима, критским накитом, тавернама с рибарском музиком критске лире. Према легенди, Хераклион је добио име по Хераклиону који је добио задатак да укроти разгоропађеног бика који је угрожавао Минојско царство. У 13 веку, на Крит пристижу Венецијанци. Венецијанска тврђава са лавом Светог Марка, једна је од главних знаменитости Хераклиона, изграђена у 16 веку. Турци су град оставили у рушевинама 1648. г.

Најкраћи и груби преглед историје Крита, у који колико-толико верујемо, могао би бити следећи:
– Минојска цивилизација, рођена 3000 п.н.е.
– Негде, око 59. године п.н.е.апостол Павле и његов пратилац Титос стављају ногу на јужну обалу. Они ће бити јеванђелисти острва.
– Од 395 до 1204. године историја Крита бележи византијске императоре, са интермецом арапског присуства од 824 до 961.
– Са 4-тим крсташким ратом, 1199. године, Крит је под Венецијанцима који ће га држати четири века упркос револта и буна локалног становништва. У познатом француском туристичком водичу `Мишлен`, забележено је `да је 1204 г. Крит додељен Венецијанцима`. Водич не објашњава од кога се то Крит одузео да би се Венецијанцима `доделило`. За нас је то један од примера који илуструје латинску едукацију. Лепше звучи `додељен неком`, него отет од неког! Пример језичког рата и језичких керефека у циљу скривања освајања туђих територија. Према истом водичу, `Мишлен`, `у седмом веку се догодила инвазија словенске популације која се затим мало, помало асимилује`.(што се савршено уклапа у виђење г. Добрила Ненадића).
– Године 1054. – подела Хришћанства.

Родна кућа ЕЛ ГРЕКА

Родна кућа ЕЛ ГРЕКА

– С падом Константинопоља 1453. године, Крит је оаза мноштва уметника, калиографа, зачетника будуће велике `Критске школе`. Школа се шири да би у 16 веку били рођени Метеори, Атос… уметници иконописци попут Михаила Дамаскиноса или Доменика Теотокопулос – Ел Грека као и многих других. Крићанин Дамаскинос, (1535 – 1592), аутор иконографије у метахиону манастира Свете Катарине Синајске, ће бити инспирација многим уметницима иконографима на осликавању унутрашњости православних цркава. Загледани у његову икону `Убиство Свете Параскеве`, пада нам на памет да се на грчком језику дан у недељи – петак, каже Параскева. Светитељка Света Петка у много чему је била моћна! Ел Греко, рођен на Криту (1541-1614) снажно обележава ово време као и крићанин Вицензос Корнарос и његова епска поема `Ертокритос` са десет хиљада речи написаних, Википедија каже – критским идиомом.
– Турско освајање Крита, 1669. године. Вековно ропство. Извесну аутономију Крит добија 1878. године/ владавина принца Георгија од Грчке/.
– Грчка постаје независна 1830. Први министар Капо Истриа убијен је 1831.
– Са Балканским ратовима и под вођством Венизелоса, грчка армија ослобађа Македонију и Епир. Крит је припојен Грчкој.
– Грчко – турски рат, 1919 – 1922, има за последицу протеривања Грка из Азије. Прогон, историји познат као `Катастрофа`.
– 21 маја 1941. битка за Крит. 3000 немачких падобранаца, 500 транспортних авиона…Крит је окупиран за 10 дана. Немци губе око 6000 елитних војника.
– Период после Другог светског рата до данас.

Кад пишемо о Криту, оно што је за нашу словенску душу неодољиво, то је чињеница да је Крит центар бриљантне Минојске цивилизације са до данас сачуваним траговима. Четири, до сад откривена велика града са палатама: Кносос, Фестос, Малиа, Закрос. Хомерско `Острво богова`- Крит, колевка је Минојске цивилизације која је 3000 п.н.е. снажно обележила Медитерански Оријент и не само Оријент. Хомер прича да је Зевс рођен на Криту, да је био заљубљен у нимфу Европу, са њом добио сина Миноса. Минос, моћан и мудар, првак је моћне династије и Минојске цивилизације.

После Винче и Лепенског вира, после миленијумског палеолитско-неолитског мирољубивог живљења, Минојска цивилизација нам се чини као њихов след. Открио ју је контраверзни британски археолог, Сир Артур Еванс (1851-1941), проналаском остатака палате Кносос, недалеко од Хераклиона, крајем 19. века. Карактерисала ју је мирољубива и немилитантна неолитска политика, па су постали познати као `мирољубив острвски народ`. Острвска Енглеска очигледно да ништа од њих није научила! Да су Минојци били мирољубиви, сведочи нам непостојање фортификацијских елемената градње и милитантног начина живота који је карактеристичан за каснија времена и културе.

Фестосов диск

Фестосов диск

Минојска цивилизација би се могла поделити у три раздобља. Средина 3 миленијума п.н.е. када је становништво градило флоту, пловило по околним морима, успостављало трговачке односе. Временом шире своју напредну културу, утицај и начин живота. Тргују вином, одличним маслиновим уљем, оруђима за рад. Друго раздобље – средње Минојско, је почетак 2 миленијума п.н.е. када острво Крит постаје моћна медитеранска трговачка сила од великог утицаја. Граде се прве једноспратне палате, Кносос, Фестос, Малиа, Закрос… Градови постају трговачки, административни, религиозни и културни центри. Краљ је владар и врховни свештеник. Касно Минојско раздобље је врхунац Минојске културе. Почетком 17 века п.н.е. Крит је задесио катастрофалан земљотрес али захваљујући стеченом богатству острво се опоравља и као феникс подиже из пепела. У краљевским одајама граде се купатила са текућом водом и канализационим одводима. Зидно сликарство палата приказивало је сцене из природе, делфине, животиње, биљке, сцене свакодневног живота људи, забаве, прескакање бика… Културни и економски утицај Крита се осећа на континенталним деловима сва три континента. У то време настао је и мит о древном чудовишном створењу Минотаурусу које је живело у лавиринту испод палате Кносос. Средином 15 века п.н.е. у време највећег просперитета Минојаца, долази до вулканске ерупције Тире (данас Санторини). Оно што није настрадало у ударима земљотреса, однешено је цунамијем и затрпано вулканском лавом. Била је то катастрофа какву дотадашњи свет није видео и од које се Минојска цивилизација није опоравила. Многи научници нестанак ове напредне културе везују за нестанак древног копна Атлантиде.

Кносос делфини

Кносос делфини

Писмо које је Минојска цивилизација користила до данас је недешифровано Линеарно А писмо.
Дан данас, школски и универзитетски уџбеници садрже одреднице из фалсификоване историје Словена (а према интервјуу у `В. Новостима`, њихов следбеник је и Добрило Ненадић). Али, све чешће, на научним конференцијама се таква лажна историја оспорава. На међународном конгресу `Доћириловска словенска писменост и дохришћанска словенска култура`, Санкт Петербург 2008. италијански историчар и лингвиста, Ђанкарло Тицијан Томецоли, заједно са коаутором, бугарским лингвистом, П.П.Серафимовим, доказује да су фалсификати о Србима/Словенима/ досегли време трећег миленијума п.н.е. Реферат ових аутора не упућује само на српску/словенску/ античку историју него и на грчку, јер наводе да Минојска држава на Криту није грчка него словенска. Наравно, и Тицијано робује давном упутству из Ватикана да се српско име, где год се појављује у историјским изворима, замени словенским, али то не умањује значај његовог дела. Он и Серафимов су помоћу словенских језика прочитали Линеарно А и Б писмо па су све записе са Крита растумачили. Закључили су да су Словени у палеолиту присутни у свим деловима Европе. Тумаче, да су се стари топоними у југоисточној Европи сматрали несловенским а истина је да се могу читати само помоћу словенских језика. Писменост, уобичајена на Криту у 3 миленијуму п.н.е. се везује за писмо из Винче и Лепенског вира – оба нађена у Србији. Тицијано одбија могућност да је на Криту била грчка култура јер историјски извори упућују на чињеницу да су се Грци доселили на Балкан у 7 или 8 столећу п.н.е. Грци су наследили словенску писменост и словенско државно устројство с Крита. На основу рада поменутих аутора, јасно је да је чувени Тројански рат био пре доласка Грка на Балкан и да је највероватније то рат међу словенским државама. Не може се тврдити да су у њему учествовали припадници савремених европских нација, Енглези, Немци, Французи, Шпанци, Италијани…јер су ти народи национално стасавали у столећима после Римске империје кад им се формирао и језик на бази латинског.

Бик из Кнососа

Бик из Кнососа

Један од највећих центара Минојске цивилизације је Кносос. Велики град са палатом цара Миноса, према митологији, рођеног у лавиринту. Минос је Деделу дао да изгради палату да сакрије Минотауруса, чудовиште с телом човека и главом бика.

Име Кносос /КО-Н-СО на линеарном Б писму/ на грчком језику ништа не значи, али одлично одговара тракијској речи КНИСА, ерозирајуће, запирићено место, потврђено бугарским топонимом КМИНИАБА, што сведочи да је град био пресечен у два дела реком САЕРАТУС, што посетом палате Кносос дан данас може да се види. Корен речи КНОСОС је КАН – санскртска реч КАНИ – рудник, мина, запирићено место, а хидроним САЕРАТУС стари тракијски топоним КУРПИОС. `Трачани` су само једно од имена српског народа (као данас Босанаци, Шумадинци, Крајишници, Банаћани, Сремаци, Црногораци… ) Страбон каже да су истим словенским језиком говорили, Гети, Сармати, Скити, Дачани, Трачани, Венди…Минојски царски симбол – дупла секира, нашироко је приметан код Трачана. Најстарије име ДАПУРО одговара словенској речи ТОнОП.

`непознато` линеарно Б писмо

`непознато` линеарно Б писмо

Загледани у Минојску богињу змија откривених дојки, размишљамо о Богородици византијских фрески са једном дојком откривеном. (Недавно смо слику Богородице са Христосом у руци и једном дојком откривеном видели у цркви, у Бранковини крај Ваљева). Српска епика је дар генијалности народне душе а улога дојке у њој велика. У изворности и једноставности српске епике проналазимо сам извор а Хердер каже да је народна поезија симбол колективне величине и аутентичности. У српској епици као и у историји , жене су ратовале, ударале на голе сабље, неустрашиво гинуле, откривале дојке…
`А стаде га заклињати мајка, немој Марко, моје чедо драго! Мајка вади дојке из њедара: Не убила те рана материна, немој данас криво учинити…`

Богиња змија

Богиња змија

Преко руина уздигнутих над маслињацима, води пут ка главном граду критског хришћанства – Горчину. Ту, под планином Месара, грандиозно доминира Минојски Фестос. Палату у Фестосу, структуре аналогне Кнососу, направио је Миносов брат, Радаманте (2000-1650). Цивилизација није каснила да створи Фестос као главни центар Месаре. Његови правници, 500 година п.н.е. створили су закон цивилне и против криминалне заштите борећи се за социјалну правду – `Закон Горчин`. Ту је Ханибал борећи се против Романа нашао своје уточиште 189. п.н.е. Град је у 2 веку ( време Трајана), доживео страсну изградњу. Ту се Хришћанство рађало преко апостола Павла и Титоса са великим отпором становништва. 260 године, `Хришћанска заједница` довела је до великих прогона и жртава. Време императора Дециуса. У четвртом веку Константин прихвата Хришћанство као званичну веру. Горчин постаје центар архиепископске јурисдикције целог Крита. У византијском процвату, Горчин је пао у декаденцију само у моменту арапске инвазије у 9 веку. Када га је италијански монах, Бунделмонти, посетио у 15 веку, затекао је руине које су `некад певале песму велике Фиренце`. Археолошке остатке сачувала је Италијанско-Атинска школа из Атине.

15 км југоисточно од Фестоса је Матала, мала рибарска лука пешчаних плажа оивичених стенама. Митологија каже да је управо овде Зевс метаморфозом претворен у бика носећи на леђима лепу Европу…Из те љубави рођени су Минос, Серпедон, Радаманте.

Агиос Николаос

Агиос Николаос

Некадашња рибарска насеобина, Агиос Николаос, у споју језерског и морског плаветнила, део је сунцем бљештавог залива Мирамбело. Купа се у вечерњим нежностима свог језера и рибарске галаме, типично медитеранске. Ту пијемо `сумаду`, освежавајуће пиће са бадемима и тражимо своје ликове у огледалу воде заједно са одсјајем бродића, кафеа, бутика са традиционалним рукотворинама. А кад са огледала језерске воде погледом потражимо дно мора спојеног са језером, не можемо га наћи. Ту је дубина мора 64 метра.

Манастир Аркади

Манастир Аркади

Манастир Аркади, важи за најсветији Крит. Датира из 11 века. Спољни зидови дају му изглед тврђаве. Смештен је на платоу који доминира дивљим усецима. На широкој еспланади је пролаз који води у велико двориште. У дну дворишта ка небу се уздиже црква. Фасада је урађена 1587. од камена боје злата, `златног` камена. Ту се 1866. године догодила једна од грчких трагедија. У манастиру се хиљаде Крићана, деце, жена, скривало од турског освајача. Два дана траје безнадежна борба заточених Крићана са 12ооо турских војника. `Радије ћемо се дићи у ваздух, него Турцима пасти у руке!` На челу са игуманом Габриелом, дигли су се у ваздух. У манастиру, пред грандиозним меморијалним платном трагедије, горе свеће. Запалили смо наше.

Сцена масакра, Манастир Аркади

Сцена масакра, Манастир Аркади

Критца- а нама име звучи као `мали Критић`, питорескно је сеоце где се уличице и степенице каче за планине и поља бадема која доминирају заливом Мирамбело. Кућице са балконима широких кровова, уметници који нуде своје рукотворине, ћилиме, лан, накит, кожне рукотворине, сликарски портрети Крићана који својим динарским челом, брковима, ношњама, неодољиво подсећају на Црногорце. Један енглески аутор пише о сличности Крићана и Црногораца. По изласку из `Критића`, на само 1 км. удаљености, незаобилазно се заустављате крај цркве Пенагиа Кера. Изузетна је по својој древности, белини, хармонији. Датира из 13 века и обара вас лепотом изузетних фресака 13. и 14. века, рафинираних боја, истовремено светих и наивних. `Објава Свете Марије окупљенима о рођењу Христа`, `Путовање у Витлајем`,` Ана и Јоаким`,` Масакр невиних`, `Рај`- са Петром који води Еву ка Јерусалиму иако је ту и девица представљена у друштву носећи душе изабраних…Цео црквени комплекс означен је таблом ЕУ, `Реконструкција ЕУ`(што је подразумевало плаћање улаза у цркву). У првом моменту, збуњени смо плаћањем улазница у цркву која је и даље жива. С новим погледом на таблу `Реконструкција ЕУ`, све постаје јасније.

Поглед на Крит, ауторка

Поглед на Крит, ауторка

Путем за Агиос Николаос, три километра северо-источно узбрдицом пењући се ка висинама, стиже се до археолошког платоа, Лато, времена 8оо година п.н.е. И тако, на нашем путешествију, од древног до древног, од обале до обале, од места до места, од сеоцета до сеоцета, прате нас и радост и туга. У једном сеоцету кола нам неочекивано заустављају мештани. Прилазе колима са пуним послужавником јагњетине која неодољиво мирише, са рујним критским вином које блажено опија. Радосни су јер жене сина. Желе радост са нама да поделе. Осећамо се као што би се осећали у најсрпскијем Српству. Миришемо душу православног минојског Крита. Растужимо се, кад од места до места гледамо многобројне табле `На продају`, кад нам љубазна породица, Саракинос, где смо смештени, забринуто заклима главом и примећује: `Сва ова криза у Грчкој исфабрикована је споља, а иза ње је јуриш на православне народе`.

 

Драгослава Стефановић Копривица
Крит, 15 септембар, 2015.

———

*кратки линк за дељење текста – http://wp.me/p1Fuk8-KYU

21. 09. 2015. ел.поштом текст и фотографије аутор, за ФБР приредила Биљана Диковић

4 replies »

  1. @Peca,
    Vi vec pitate pitanja koja su za pravne i druge eksperte, sto ja nisam. Ja znam jednu stvar da ako zapadnjaci na necemu mnogo insistiraju, i uz to i debelo iskrivljuju cinjenice da bi nesto dokazali, onda ima tamo nesto vrlo vazno zbog cega to oni rade. Ako znam to da se radi, ne moram biti ekspert za to da bih shvatio. I jednostavno objasnjenje mi je dovoljno, od ljudi kojima mogu verovati. Sto bi se reklo zakljucujem indirektnom metodom. Mnoge stvari nije moguce saznati ko je sta pokrenuo, ali ako se vidi kuda to vodi, ne moram ni da znam pocetak.
    A sto se tice prava, manje vise u pravu je onaj ko je jaci, „might makes right“, ne od juce. Na pravo se izgleda pozivaju slabiji, jaci uzmu silom sta hoce. Lazanski jednom rece da pravo uglavnom vazi medju otprilike jednako jakih.
    Pogledaj samo istoriju zapadnih naroda (sve kolonijalne sile) zadnjih 600 godina. Ako su im preci bili takve grabljivice i zlikovci, sta od naslednika ocekivati. Oteli citave kontinente, istrebili citave civilizacije, a optuzuju Srbe za genocid.
    Ali Srbi mogu reci: „Mi nismo uradili ovo, ovo, ovo .. a mozete li vi to reci“. Ogromnu listu tog sta Srbi nisu uradili (zlocina), drugi jesu, bi se mogla napraviti. Vrlo efektna odbrana, ustvari fantastican protivnapad.

    Свиђа ми се

  2. .
    Da postavim jedno sustinsko pitanje – koje stu to konkretne vrednosti i preimucstva cinjenice da je neki narod negde autohton, da ima dugu istoriju BAS na tom mestu gde jeste sada, u odnosu na narod koji je skoro odnekud dosao?

    Dobro, lepo je to imati svoju istoriju i arhelogiju sto vise vremena u nazad, ali koji to bitni kvaliteti proisticu iz samo te cinjenice? Bitni kvaliteti za buducnos tih posmatranih naroda, kao da narod koji je odnekud dosao ima OBAVEZNO manje vrednu kulturu – …?

    Paralela moze da se povuce na pojedinacnom nivou tvrdnjom da su starosedeoci nesto u svemu kvalitetniji od cuvenih „dodjosa“ – a po meni to uopste ne mora tako da bude…

    Свиђа ми се

    • @Peca,
      Ocigledno niste slusali/gledali/citali istoricara prof. Jovana I. Deretica. Ima dosta njegovih TV gostovanja i predavanja na YouTube – najbolje pocnite sa „Zabranjena Istorija Srba“.
      Tamo on objasnjava „istorijsko pravo“ na zemlju imaju oni narodi koji na tom podrucju zive oduvek prakticno, a oni koji su skorasnji dosljaci to pravo nemaju. I to je pravo iskljucivo vazilo sve do zadnjih vremena, sada se kaze uz to pravo gleda i trenutna brojnost naroda na datoj teritoriji.
      Zbog toga se i falsifikuje istorija da su Sloveni/Srbi uljezi na Balkan, a da su Albanci starosedeoci koje su Srbi proterali u planine i oteli im zemlju. Zbog toga su i izmislili teoriju o seobi Slovena na Balkan, koja se pojavljuje tek od Berlinskog kongresa, Nemci/Austrijanci i Vatikan su iza toga. Dotle se smatralo da su Srbi/Sloveni na Balkanu potomci Ilira. Cak i Nemacko Srpski recnik se zvao Nemacko-Ilirski (Deutsch-Ilirische).
      Mozete biti sigurni kada zapadnjaci namerno sire neke lazi, da iza toga stoje neki vrlo podmukli ciljevi, oni su vrlo proracunati, i dobro znaju svoj cilj.

      Свиђа ми се

      • Slusao sam Deretica, i potpuno se slazem sa njim – kamen je najbolji svedok.

        Moje pitanje nije bilo istoriskog tipe vec pre prakticno-filozofsko: fale mi STVARNE posledice „istoriskog prava“, sta to pravo prakticno znaci za jednu sadasnju populaciju nekog njenog civilizovanog stanja – ?

        Istorisko pravo, samo po sebi i u sebi sadrzi pozivanje na nekakvu pravednost, ali ako je ona istoriske provinijencije ne mora biti i prakticnog tipa. Ne znam da li me razumete … dopustam pravo prvenstva nad teritorijom na osnovu „istoriskog prava“ (a ne recimo prava jcega), ali kakve to ima veze sa buducnoscu tekuce drustvene zajednice koja moze biti sacinjena i od onih koje nazivaju „dodjosi“, i kojih moze recimo biti znacajan procenat u odnosu na da kazem starosedeoce?

        Свиђа ми се