Насиље

Давид Тепић: Врши се невиђени прогон Срба у Словенији – Као некад, у време Аустроугарске, сви који се одрекну свог српског идентитета добијају привилегије и повластице


ИЗДИСАЈНИ ГЛАС СРПСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ У СЛОВЕНИЈИ

????????????????????????????????????

 

Пише: Давид Тепић,
Потпредседник Савеза српске дијаспоре Словеније

Ту, под алпским хладним врховима још трепери и куца српско срце, иако сваким даном све више и више слаби, узимајући последње атоме снаге јединој поробљеној заједници демократске Европе.

Све од првог дана независности европске “демократске” Словеније, њене поједине институције спроводе злочин у облику асимилације, дискриминације и уништавања српске заједнице смишљеном и циљаном стратегијом, сасијецањем у корену права Срба у Словенији. Немилосрдне ударе трпе сви слојеви српске заједнице.

Остати Србин и напредовати у словенском друштву је постала немогућа мисија. Као неизљечива болест нападају српски идентитет, језик, културу и вјеру, а све то под окриљем закона и устава републике Словеније.

Искористивши немоћ наше матичне државе Србије, корумпираних политичких фракција и цјелокупне политичке ситуације, појединци из владајућих структура словенске политичке сцене немају милости према српској заједници.

Први ударац задају такозваним “случајем избрисаних” гдје из евиденције словенских држављана бришу хиљаде Срба ускраћујући им право на запошљавање, пензије, социјално и све видове нормалног живота, дајући до знања свима онима који се противе свом изумирању да неће имати милости. Последице таквог подмуклог дјеловања остављају далекосежне последице на српску заједницу у Словенији.

Охрабрени чињеницом да је српска заједница у Словенији незаштићена, настављају још енергичније, имајући у виду потпуни слом и нестанак цијеле једне заједнице. Медијском пропагандом и личним пријетњама окрећу до јуче братски словенски народ против српског народа, стварајући атмосферу линча и нетрпељивости. Срби неорганизовано покушавају да пруже отпор у смислу важећих словеначких закона и демократских поступака, али појединци завршавају у затворима под сумњивим монтираним оптужницама. Таквим наступањем хипотетично сијеку главе српској интелектуалној елити у Словенији, шаљући другима поруку да ће завршити на исти начин.

Случај “љубљанских штедиша” је још један у низу смишљених удара на ионако осакаћену српску заједницу. Новоизабрани демократски лидери Словеније по испробаном удбашком рецепту, а у спрези са криминалним банкарским службеницима, отимају новац који је муком и знојем зарађен српским рукама остављајући цијеле породице у тешкој финансијској ситуацији чиме настављају са робовласничком политиком према српској заједници.

Како би заокружили финансијски напад, не дозвољавају Србима да се запошљавају, дијеле неоправдане отказ,е а онима који остају да раде не дозвољавају било какво напредовање и усавршавање. Као некад, у време Аустроугарске монархије, сви који се одрекну свог српског идентитета добијају привилегије и повластице.

Може се закључити, чињенично говорећи, да колективна и појединачна права српске заједнице, сваког минута могу да престану постојати.

Хипотетични позив на узбуну је и попис становништа проведен 2011. године, када се више нисмо могли ни изјаснити као Срби.

Знајући шта представља православна вјера, властодржци Словеније свој мач неправде окрећу према српској православној цркви. Митрополија загребачко-љубљанска са сједиштем у Загребу, удруженим дјеловањем хрватских и словеначких владиних и вјерских институција, преживљава на апаратима. Такво стање митрополије има за последицу неодрживо стање у свим православним парохијама на просторима Републике Словеније.

Препуштени, мање више, сами себи, православни пароси надљудским моћима покушавају да одрже у  животу православни начин вјеровања – међутим поједине парохије се гасе, остављајући за собом празне просторије цркве и звона која никада више неће зазвонити (Бела Крајина).

Какво је стање православне цркве у Словенији најбоље осликава графит који преко десет година стоји на изнајмљеној католичкој цркви у Цељу у којој се одржава православна литургија – ријеч која је свима нама урезана у срце и душу: Јасеновац.

Поред свега наведеног, сувишно је причати да нити један једини камен нове православне цркве није постављен. Иницијативе постоје, али воље словенских властодржаца нема.

Да би спријечили политичко организовање Срба, које би једино могло да се одупре овом политичком прогону, у своје политичке редове врбују људе са српским именима и презименима. Стварајући илузију да су то Срби који се боре за интерес српске заједнице, практички присвајају српско гласачко тјело окрећући га директно против српске заједнице.

Уз помоћ поунијаћених Срба врше додатни притисак на преостало српско живље, које је одлучило да без борбе неће подлећи оваквом незапамћеном политичком прогону у савременој Европи. Једини од оних који се неће предати је и свакако Савез српске дијаспоре Словеније.

Савез српске дијаспоре Словеније, својим оснивањем представља последњи бедем потпуном уништавању српске заједнице. Дужи низ година, о његов живи штит се разбијају хорде зликоваца које неумољиво кидишу на српску заједницу. Волећи своје, а поштујући друге, истином и правдом проналазимо начин да заштитимо бар основне вриједности српског идентитета, културе и језика.

Иако савез, који једини достојанствено заступа интересе српске заједнице у Словенији није опредјељен да се бави политиком, политика је као што видите из горе наведеног, одлучила да се позабави савезом и свим оним вриједностима која заступа савез.

Као све досадашње изазове и овај смо прихватили, одлучни да хипотетички побједимо у овом наметнутном политичком рату. Свјесни одговорности коју смо преузели на себе, савез је уз помоћ пријатеља донио историјску одлуку о формирању прве српске странке у Словенији.

Социјална странка Срба Словеније, управо из поштовања према другима, због све горег социјалног притиска под којим се налазе сви грађани Словеније и неодрживости нормалног живота српске заједнице, и носи такво име.

Пред нас је постављен ултиматум, послат од дијела оне корумпиране словеначке политиче елите, сажет у двије ријечи и једног избора – УСТАТИ ИЛИ ОДУСТАТИ.

Није било двоумљења, а на опште запрепашћење свих оних који су мислили да смо на издисају, УСТАЛИ СМО, ојачали бедем и више него одлучни спремили се за нове изазове.

Иако пут којим газимо није посут ружама, вјерујемо у све оне поштене грађане Словеније да ће препознати нову политичку мисао као једини избор достојан сваког слободног човјека.
Савез српске дијаспоре Словеније,
потпредседник ССДС Давид Тепић

2 replies »

  1. Ово се ради у свим бившим југословенским републикама. Чак и у Србији има места само за СрПе, нац. мањине, цигане, а ускоро и арапе. Једноставно речено, Србе затиру сви заједно, организовано и плански. Само што то нама још не допире до мозга.

    Свиђа ми се