АКТУЕЛНО

Михаило Меденица – Темељац на води


Пише: Михаило Меденица
27.9.2015. Два у један

Киша је лила као да је сам Пајтић потплатио и послао облаке, али он је корачао самоуверено, као у реклами за улошке, знајући да то заправо небо плаче од среће, док су се капи добовале у литургијском ритму: „Он је Вучић Александар, он је Вучић Александар“….

Без кишобрана, као и увек, не желећи да ишта стоји између њега и Бога, осим знака једнакости.
Без лабела, такође, без поткошуље чак, само у скромном оделу сачуваном још од матуре (мале, на велику је ишао у позајмљеном баде мантилу) и „јапанкама“ које је узео од Сиријца из оближњег парка, поклонивши му претходно своје кожне ципеле и ваучер за летовање у Србији, ако га Хрвати, Мађари или Словенци врате у Београд.

У „Београд на води“, тачније – виц који полако постаје реалност, виц у којем Муја и Хасо више нису дежурне луде већ кооперанти, виц који је прерастао шалу и постао камен темељац!

Да, баш тај камен који је господар дружине прстенова и прстенаца из Немањине 11 свечано поставио на обали будућег града, у којем ће бити места и за оне који нису веровали у њега, баш као што су се већ скућили они који верују и кад велики вођа каже: „Толико нам добро иде да је сасвим реално да пензионери и радници ускоро почну да умиру природном смрћу, а не само од глади или о канапчету“…

А, камен – четири тоне тежак, баш како и приличи темељцу!

Ставио га на раме, кораци као код Бајаге: „Кад ходаш не застајкујеш“, поглед као у Тројеручице, с тим што је наш Алек са само две ручице постигао далеко већа чуда…
Под мишком лопата, мешалица, џак цемента и кубик шљунка по џеповима!
Пред њим, весело, Синиша Мали, гадоначелник овог Београда и чувар „Београда на води“ у зимском периоду – весело гаца по барицама, дечија посла, у сваку мора да угази, ко Пепа Прасе…

Лије, не престаје, баш као и наш месија, копајући једном руком највећу рупу за темељац коју свет икад видео (ММФ презадовољан рупом, ЕУ отвара три поглавља одједанпут, Меркелова нуди осам милијарди евра у замену за рупу и Грчку приде), док другом меша малтер и држи онај камен, разуме се!

– Желео сам да ово прође дискретно, без помпе, помињања, фотографа, уживо укључења у све програме, спонтаног окупљања у аутобусе из провиције… Желео сам само камен, рупа, лопата и ја, и добро, Мали да се мало изигра, јер није ми до експонирања, некаквих поена, насловних страна, маркетинга, јер свако добронамеран коме не смета богата и успешна Србија склонио би с пута овај камичак од четири тоне и донео овде, ископао рупу, замешао двестотинак колица малтера и тихо, у потаји поставио темељац града у којем је већ 90 одсто станова продато, а нешто су узели и студенти под кирију, који ће за тих 30 до 40 година ући у ове станове као апсолвенти надам се, или барем доктори наука, ако као наш Небојша сакупе све сличице из оног чипсија и пошаљу на адресу произвођача, па изаберу фризби или докторат… – скромно, готово испрепадан камерама које су вребале из прикрајка, покушавајући да стидљиво сакрије лице лопатом, рекао је вољени премијер, осврћући се где му је нестао темељац док се запричао с новинарима?!

– А, што сад плачеш?! Јесам ли ти рекао да се не играш с каменом пашће ти на ногицу, а онда ће бити суза… Сачекај, сад ће Гашић да љуби да прође! Ајде, ајде, обрише чика Алек сузице Синишици, па ти лепо идеш да се играш градоначелника док ја зацементирам камен… – очински се брецнуо на уплаканог градоначекника који се потом смирио у наручју Братислава Гашића, познатог керамичара, с којим је влада потписала уговор о постављању плочица и санитарија у 8000 станова!

– Ево, доказали смо онима који нису веровали, онима који су тврдили да се на седницама Владе играмо пантомиме, па грешком испало „Београд на води“ уместо оног порнића у којем Рон Џереми глуми водоинсталатера, онима који су се смејали макети – камен је положен, за остало немамо, отишао нам цео кредит на њега, али брату шеику би ових дана требало да легне плата и идемо даље с радовима… – поздравио је премијер милионе поштовалаца окупљених на мостовима, не бришући ни кап кише с чела, знајући да то и небо плаче, баш као и Србија!

Од радости, дабоме, па овде се деценијама не плаче другачије, а статистика показује да се и на сахранама све мање плаче од жалости, јер сувише нам добро иде да би смо имали за чиме да жалимо!

Киша је лила, а он је корачао самоуверено, као у реклами за улошке…

1 reply »