АКТУЕЛНО

Говор председника Руске Федерације Владимира Путина на Генералној скупштини Уједињених нација (видео)


фото:РТ

фото:РТ

28. 09. 2015. ФБР превод Маја Тешић, приредила Биљана Диковић

Поштовани господине председниче, поштовани господине генерални секретару, поштовани шефови држава и влада, даме и господо,

Јубилеј, седамдесета годишњица Организације уједињених нација, добар је повод и да се обратимо историји, и да поразговарамо о нашој заједничкој будућности. 1945. године земље које су победиле нацизам удружиле су напоре како би створиле чврсту основу послератног уређења света. Подсетићу да су основне одлуке у вези са принципима сарадње држава, одлука о формирању ОУН, доношене у нашој земљи на сусрету лидера антихитлеровске коалиције на Јалти, код нас. Систем одређен на Јалти био је заиста отплаћен, плаћен животима на десетине милиона људи, из два светска рата која су прошла планетом. И, да будемо објективни, она је помогла човечанству да прође кроз бурне, понекад драматичне догађаје у последњих седамдесет година. Сачувала је свет од потреса великих размера. Организација уједињених нација је структура којој нема равне. По легитимности, броју представника и универзалности. Да, у последње време ОУН је упућено много критика. Она, наводно, демонстрира недовољну ефикасност. А доношење принципијелних одлука сусреће се са непремостивим противречностима, пре свега између чланова Савета безбедности. Али, желим да истакнем да су несугласице у ОУН постојале увек, током свих седамдесет година постојања организације. И право вета се примењивало увек. Користиле су га и САД, и Велика Британија, и Француска, и Кина, и Совјетски Савез, касније Русија. То је потпуно природно за тако разнолику организацију са тако много представника. Приликом стварања ОУН није се ни претпостављало да ће овде владати једно мишљење. Суштина организације и јесте у потрази и стварању компромиса. А њена снага је у томе што узима у обзир различита мишљења и тачке гледишта. Решења која се разматрају у ОУН прихватају се у облику резолуција, или се не прихватају. Како дипломате кажу, она пролазе или не пролазе. И било какве радње било којих држава које заобилазе ту процедуру нису легитимне и у супротности су са Повељом ОУН и савременим међународним правом.

Знамо да је после завршетка хладног рата, то сви знају, у свету настао једини центар доминације. И онда су се они, који су се нашли на врху те пирамиде, осмелили да помисле да, пошто су они тако јаки и изузетни, они боље од свих знају шта треба да се ради, а самим тим, не треба се ослањати ни на ОУН, која је често, уместо да аутоматски озакони потребне одлуке, само смета, што би се рекло, тако код нас кажу, мота се око ногу. Почели су разговори о томе да је организација у форми у којој је створена застарела, да је испунила своју историјску мисију. Наравно, наравно да се свет мења и ОУН треба да буде усклађена са том природном трансформацијом. Русија је на основу широког консензуса спремна за рад на даљем развоју ОУН са свим партнерима. Али, покушаје да се пољуља ауторитет и легитимитет ОУН сматрамо крајње опаснима. То може да доведе до урушавања читаве архитектуре међународних односа. Тада нам неће остати никаква права осим права јачег. То ће бити свет у коме ће уместо колективног рада владати егоизам. Свет у коме ће бити све више диктатуре а све мање равноправности, мање реалне демократије и слободе. Свет у коме ће се, уместо истински независних држава, множити број фактичких протектората, којима се управља ван њихове територије. Јер, шта је то државни суверенитет, о коме су овде колеге већ говориле? То је, пре свега, питање слободе. Слободног избора своје судбине за сваког човека, за народ, за државу. Кад смо већ код тога, поштоване колеге, ту је на истом нивоу и питање такозваног легитимитета државне власти. Не сме се играти и манипулисати речима. У међународном праву, у међународним пословима сваки термин треба да буде јасан, транспарентан треба да има критеријуме који се разумеју на јединствени начин.

Сви смо ми различити, и према томе се треба односити са поштовањем. Нико није обавезан да се прилагођава одређеном моделу развоја, кога је неко прогласио једном за увек јединим правилним. Сви ми не треба да заборавимо искуства прошлости. Ми се, например, сећамо и примера из Совјетског Савеза, извоз социјалних експеримената, покушаје да се изазову промене у овим или оним земљама полазећи од својих идеолошких ставова често су доводили до трагичних последица. Нису доводили до прогреса, већ до деградације. Али, изгледа да се нико не учи на туђим грешкама, већ их само понавља. И извор револуција, сада такозваних демократских, се наставља.

Довољно је погледати ситуацију на Блиском Истоку и у Северној Африци, о чему је говорио претходни говорник. Наравно, политички, социјални проблеми су се у том региону назирали одавно и људи су тамо, наравно, желели промене. А шта се заиста догодило? Агресивно спољно мешање довело је до тога да су уместо реформи државне структуре, па и сама организација живота биле једноставно без најаве разрушене. Уместо владавине демократије и прогреса имамо насиље, беду, социјалну катастрофу. А људска права, укључујући и право на живот, нигде нису уврштена. И желим да питам оне који су створили овакву ситуацију: Да ли бар разумете сада шта сте направили? Али, бојим се да ће то питање остати да лебди у ваздуху зато што се политике у чијој је основи самоувереност, убеђеност у сопствену изузетност и у то да се не може бити кажњен – нису одрекли. Потпуно је очигледно да је вакуум власти настао у појединим земљама Блиског Истока и Северне Африке довео до формирања зона анархије, које су одмах почеле да се попуњавају екстремистима и терористима. Под знамењем такозване Исламске државе ратују већ десетине хиљада побуњеника. Међу њима су бивши ирачки војници који су као резултат упада у Ирак 2003. године били избачени на улице, испоручилац је постала и Либија чија је државност уништена као резултат грубог кршења Резолуције 19-73 Савета безбедности ОУН, а сада те редове попуњавају и чланови такозване умерене сиријске опозиције коју подржава запад. Њих прво наоружавају, обучавају, а затим они прелазе на страну такозване Исламске државе. А и сама Исламска држава није настала на пустом месту. Њега су такође прво представљали као оруђе против неприхватљивих световних режима. Пошто је створила платформу у Сирији и Ираку, Исламска држава активно шири експанзију на друге регионе. Циљ јој је господарење у исламском свету, и не само тамо, и очигледно се не ограничава само на те планове. Стање ствари је више него опасно. У таквој ситуацији је лицемерно и неодговорно појављивати се са громогласним декларацијама о претњи међународног тероризма, а притом затварати очи на канале финансирања и подршке терориста, између осталог од наркобизниса, илегалне трговине нафтом, оружјем, или покушавати манипулисати терористичким групама стављајући их у службу себе, како би испунили сопствене политичке циљеве, у нади да ће се касније некако са њима обрачунати, једноставно речено, да ће их ликвидирати. Онима који заиста тако поступају и тако мисле желим да кажем:

12063772_10208104813725946_9033574077758864859_n

Поштована господо, имате посла, наравно, са суровим људима, али они нимало нису глупи и нису примитивни. Они нису глупљи од вас и још није јасно ко ту кога користи за своје циљеве. И последњи подаци о предаји оружја те најумереније опозиције терориста то најбоље потврђују. Сматрамо да је сваки покушај играња са терористима, још горе наоружавања терориста не само недалековидима, већ запаљивима. Као резултат тога глобална претња тероризма може се да се критично повећа, захвати нове регионе на планети, посебно зато што у се камповима исламске државе обучавају људи из много земаља, укључујући и европске. Нажалост, морам то да кажем директно, поштоване колеге, ни Русија ту није изузетак. Не сме се допустити да се ти који секу главе и који су већ осетили мирис крви после врате кући и да тамо наставе своје мрачно дело. Ми то не желимо. Па то нико не жели, зар не?

Русија се увек чврсто и сукцесивно изјашњавала против тероризма у свим облицима. Ми данас пружамо војнотехничку помоћ и Ираку, и Сирији, другим земљама у региону које воде борбу против терористичких група. Сматрамо да је велика грешка одбијање сарадње са сиријским властима, са регуларном војском, са онима који се храбро лицем у лице боре против терора. Најзад, треба признати да се осим регуларне војске председника Асада и курдским добровољцима у сирији против Исламске државе и других терористичких организација реално нико не бори. Ми знамо све проблеме региона и све противречности, али ипак треба кретати од реалног.

Поштоване колеге, принуђен сам да приметим да се овај наш поштени и директни приступ у последње време користи као изговор да се Русија оптужи за пораст амбиција. Као да они који о томе говоре баш никакве амбиције немају. Али суштина није у амбицијама Русије, поштоване колеге, већ у томе да се ситуација која се ствара у свету већ не може трпети. У стварности ми предлажемо да се руководимо не амбицијама, већ заједничким вредностима и заједничким интересима. Да се на основу међународног права споје напори како би се решавали нови проблеми које имамо испред себе и да се формира широка међународна антитерористичка коалиција. Као и антихитлеровска коалиција, она би могла да уједини у својим редовима најразличитије снаге које су спремне да се одлучно супротставе онима који, као и нацисти, сеју зло и мржњу међу људима. И наравно, кључни учесници у тој коалицији треба да буду муслиманске земље. Јер Исламска држава није за њих само директна претња, већ она својим крвавим злочинима скрнави велику светску религију – ислам. Идеолози побуњеника се иживљавају над исламом, изопачују његове истинске хумане вредности. Желео бих да се обратим и муслиманским духовним лидерима. Сада су веома важни и ваш ауторитет, и ваше проповедничке речи. Неопходно је од непромишљених корака сачувати људе које исламисти покушавају да врбују. А онима који су обманути и који су се због разних околности нашли у редовима терориста потребно је помоћи да нађу пут ка нормалном животу, да оставе оружје и прекину братоубилачки рат. Следећих дана ће Русија као председавајући Савета безбедности одржати министарски састанак на коме ће се извршити комплексна анализа претњи на простору Блиског Истока. Пре свега, предлажемо да се размотри основа за резолуцију о координацији рада свих снага које се супротстављају Исламској држави и другим терористичким организацијама. Поновићу да таква координација мора да се заснива на принципима Повеље Уједињених нација.

11147201_10208104810965877_8663556674805832123_n

Рачунамо на то да је међународна заједница способна да изради свеобухватну стратегију политичке стабилизације и социјално-економске обнове Блиског Истока. Тада, поштовани другови, ни кампови за избеглице неће морати да се граде. Реке људи који су принуђени да напусте рођену земљу буквално су преплавиле прво суседне земље, а затим и Европу. Овде се ради о стотинама хиљада, а може да се ради и о милионима људи. У суштини ово је нова, велика, горка сеоба народа. И тешка лекција свима нама, укључујући и Европу.

Желим да подвучем да је избеглицама безусловно потребно разумевање и подршка. Али кардинално решење тог проблема могуће је само обнављањем државности тамо где је уништена тако што ће се јачати институције власти тамо где су оне сачуване или где се обнављају. Тако, што ће се пружити свестрана помоћ – војна, економска, материјална – земљама које су се нашле у тешкој ситуацији. И наравно, оним људима који, без обзира на сва искушења, не напуштају родна места.

Разуме се да било каква помоћ сувереним државама не треба да се намеће, већ да се нуди и то искључиво у складу са Повељом ОУН. Укратко, све што се ради и што ће се радити у овој области у складу са нормама међународног права наша организација треба да подржи. А све што је у супротности са Повељом ОУН треба да буде одбачено. Пре свега сматрам да је крајње важно помоћи обнављање државних структура у Либији, подржати нову владу Ирака, пружити свесрдну помоћ законитој влади Сирије.

Поштоване колеге, основни задатак међународне заједнице на челу са ОУН, остаје обезбеђење мира, глобалне и регионалне стабилности. Ми сматрамо да се ту ради о формирању простора једнаке и недељиве безбедности. Не безбедности за изабране, већ за све. Да, то је сложени тежак и дуготрајан рад, али то нема алтернативу. Ипак, блоковска размишљања из времена хладног рата и тежња да се освоје нови геополитички простори код неких наших колега нажалост још увек доминирају. Прво су продужили линију ка ширењу НАТО-а, поставља се питање због чега, ако је Варшавски блок престао да постоји. Совјетски Савез се распао, а без обзира на то НАТО не само да опстаје, већ се још и шири, исто као и његова војна инфраструктура. Затим су постсовјетске земље ставили пред лажни избор: да ли ће бити са западом или са истоком. Пре или касније таква конфронтациона логика морала је да изазове озбиљну геополитичку кризу. То се и догодило у Украјини, где је искоришћено незадовољство актуелном влашћу значајног дела становништва и споља је испровоциран оружани преврат. Као резултат тога букнуо је грађански рат. Убеђени смо да крвопролиће може да се заустави и излаз из слепе улице може да се нађе само уз потпуну и савесну реализацију Минских споразума од 12. фебруара ове године. Претњама, снагом оружја нећемо обезбедити целовитост Украјине, а то је потребно урадити. Потребно је реално узети у обзир интересе и права људи у Донбасу, поштовати њихов избор. Треба усагласити са њима, како је то и предвиђено Минским споразумима, кључне елементе политичког уређења државе. То је потврда да ће се Украјина развијати као цивилизована држава, као најважнија везна карика у стварању заједничког простора безбедности и економске сарадње, како у Европи, тако и у Евроазији.

12019962_10208104818406063_2564106748711300543_n

Даме и господо, нисам сада случајно поменуо заједнички простор економске сарадње. Сасвим се недавно још чинило да ћемо у привреди у којој владају објективни тржишни закони научити да пролазимо без линија разграничења и да ћемо радити на основу транспарентних правила које смо заједно одредили, укључујући принципе који подразумевају слободну трговину, инвестиције, отворену конкуренцију. Али данас су скоро нормалне постале једностране санкције, где се заобилази Повеља ОУН. Оне не само да се уводе због политичких циљева, већ служе и као начин уклањања конкурената на тржишту. Навешћу још један симптом растућег економског егоизма: низ земаља је кренуо путем затворених ексклузивних економских удружења, при чему се преговори о њиховом стварању воде у кулоарима. То се крије и од својих грађана, од својих пословних кругова, сопствене јавности, али и од других земаља. Друге државе, чијих се интереса то може тицати, такође се ни о чему не информишу. Вероватно све нас хоће да поставе пред чињеницу да су правила игре написана и то написана опет у корист уског круга одабраних. И то без учешћа Светске трговинске организације. То прети потпуним дебалансом трговинског система, пљачком глобалног економског простора. Наведени проблеми тичу се интереса свих држава, утичу на перспективу целокупне светске привреде, зато предлажемо да се размотре у формату ОУН, у Светској трговинској организацији и Групи 20.
Супротно политици ексклузивности Русија предлаже хармонизацију регионалних економских пројеката, такозвану интеграцију интеграције, засновану на универзалним транспарентним принципима међународне трговине. Као пример навешћу наше планове повезивања евроазијског економског савеза са кинеском иницијативом за стварање економског појаса пута свиле. И као раније, велике перспективе видимо у хармонизацији интеграционих процеса у оквиру Евроазијског економског савеза и Европске уније.

Даме и господо, међу проблемима који се тичу будућности целокупног човечанства налази се изазов као што је глобална промена климе. Заинтересовани смо за ефикасност Климатске конференција ОУН, која ће се одржати у децембру у Паризу. У оквиру сопственог националног улагања до 2030. године планирамо да ограничимо коришћење стакленичких гасова до 70-75 процената од нивоа 1990. године. Предлажем да се тај проблем шире размотри. Да, одређујући квоте за штетни отпад, користећи другачије, по свом карактеру тактичке мере, можда ћемо донекле смањити актуелност проблема, али га у основи кардинално нећемо решити. Потребни су нам квалитативно другачији приступи. Треба увести принципијелно нове технологије које су прилагођене природи и које не наносе штету околини, већ са њом хармонично уклапају, и које ће омогућити да се обнови равнотежа између биосфере и техносфере коју је човек нарушио.
То је заиста изазов планетарних размера. И уверен сам да човечанство поседује интелектуални потенцијал да на њега одговори. Потребно нам је да ујединимо напоре и то пре свега оних држава које имају јаку истраживачку базу у области развоја фундаменталне науке.

Предлажемо да се под окриљем ОУН формира специјални форум на коме ће се комплексно размотрити проблеми везани за експлоатацију природних ресурса, уништавање околине, промене климе. Русија је спремна да буде један од организатора тог форума.

Поштоване даме и господо, колеге, 10. јануара 1946. године у Лондону започела је рад прва сесија Генералне скупштине УН. На њеном отварању председник припремне комисије сесије колумбијски дипломата Зулиета Анхел по мом мишљењу веома је свеобухватно формулисао принципе на којима ОУН треба да гради своју делатност. То су: добра воља, презирање интрига и лукавстава и дух сарадње. Данас ове речи звуче као поука за све нас. Русија верује, верује у огроман потенцијал ОУН, који треба да помогне да се избегну нове глобалне конфронтације и да се пређе на стратегију кооперативности. Заједно са другим земљама поступно ћемо радити на јачању централне координирајуће улоге ОУН.

Уверен сам да ћемо, радећи заједно, свет учинити стабилним и безбедним и да ћемо обезбедити услове за развој свих држава и народа.

 

Хвала на пажњи

Владимир Путин
28. 09. 2015.

***

Полное выступление Путина в ООН

——-

ПОВЕЗАНО:

Говор Александра Лукашенка на Генералној скупштини Уједињених нација (видео)

2 replies »

  1. Путин је, без претеривања или култа личности, један сјајан државник, новог 21 века, изванредне дубине и православне човечности. Његов начин решавања проблема овога доба га ставља далеко испред свих осталих политичара данас.
    ”Блажени миротворци, јер ће се синови Божији назвати;”

    Свиђа ми се