Љиљана Јовановић

Писмо совјетског војника – „Немогуће је да ће ови гадови да побију баш све. Ко после нас буде живео нека памти да су се људи борили за своју Домовину и волели је као мајку. Ми смо непобедиви!“


Превод: Љиљана Јовановић, СРБски ФБРепортер
12.10.2015.

Године 1941. Код града Вјазме десила се једна од најстрашнијих трагедија, по oбиму и броју жртава. Али о томе се у послератно време није могло говорити. По правилу, говорило се о херојима и хвалили су се њихови подвизи. Тако се патриотски радило у већини совјетских школа. О чудовишним губицима и ратним проблемима није се смело говорити. Као што се у совјетско време није смело говорити о Вјазамском «котлу».

О томе говори опроштајно писмо војника Семјона Крутова, датирано на 10. октобар 1941. године. Писмо су 80-их година пронашли пионири у шупљини дрвета. Оригинал писма налази се у музеју Великог Отаџбинског рата у граду Смоленску.

У писму пише:

„Драги људи, сународници. Не заборавите нас. Ми смо се колико смо могли борили са фашистичким псима. Али ето, стигао је крај, заробили су нас рањене. Крваримо, умиремо од глади, ругају нам се, терају нас на силу у Починке. А шта ће касније бити, не знамо. Много народа је помрло од глади. Ко нађе ово писмо, нека га преда било којој власти, совхозу, или колхозу или нека преда у архиву. Можда ће бити живих људи у родној земљи. Немогуће је да ће ови гадови да побију баш све. Ко после нас буде живео нека памти да су се људи борили за своју Домовину и волели је као мајку. Ми смо непобедиви!“

___________

Извор: http://www.mgorv.ru/index.php?go=News&file=print&id=3855

1 reply »