ДРУШТВО

„Стиже зима, а мени нема ко јакну да купи“


16. 10. 2015. Блиц
Фото: М. Цветковић

Ускоро ће мраз и снегови, а ја немам ни јакну ни чизме. Прошле зиме сам се смрзавао у танкој ветровци, каже Александар Антонијевић (11) из Пониковице код Ужица.

679887_uzice-srce-za-decu-lunovo-selo-brat-i-sestra-aleksandar-i-katarina-antonijevic230915ras-foto-milos-cvetkovic-004_f

Најтеже нам је кад другови у школи причају о својим родитељима. Tада се само склонимо и нестанемо, кажу Александар и Катарина Антонијевић

Од пелена зна само за тугу и немаштину. Непуне две је имао, а његова сестра Катарина (13) четири када су остали сирочићи. Чим им је отац настрадао, мајка их је напустила, њу и не памте. Баба Ковина и деда Стојан се старају о њима. Обоје су без пензије. Деца нешто новца добију по слову социјалне помоћи, нека цркавица им припадне од очеве пензије – то им је да преживе.

– Питала сам бабу да ми купи нову хаљину. Тражила сам од деде телевизор за моју и Ацину собу. Рекли су – скупо је, немамо – слеже раменима Каћа.

Разуме то Каћа. И Аца схвата. Али опет пате за много чим што им уз родитељску љубав недостаје.

Кућа пред рушењем

– Колико сам био срећан кад сам пред школску годину дочекао нове патике! Али не могу у њима по авлијама и њивама, зато вијам селом у гуменим опанцима. А шта ћу зимус кад сметови завеју? Чизме немам! Нема ко ни да ми их купи. Чиме ћу кроз снегове? До школе у Луновом Селу су три километра – жали се Александар.

Брига: Бака Ковина покушава да надомести родитељску љубав

Брига: Бака Ковина покушава да надомести родитељску љубав

У дворишту Антонијевића су две куће; у оној старој им се деда родио, нова коју је отац почео да гради остала је неистарошена.

– Пре неки дан, кад ударише кише, препукао је зид старе куће. Срце ми се ломило кад су баба и деца подупирали дирецима и молили Бога да се не сруши, да издржи барем до пролећа. Маштам о дану када ћемо опремити нову кућу, купити намештај, полицу са пуно књига, свој орман да сложим оно мало моје гардеробе – опет је глас девојчице надгласао плач.

Туга: Сузе лије док прича о свом детињству: Каћа

Туга: Сузе лије док прича о свом детињству: Каћа

Отац се обесио, мајка их оставила

– Наш тата Зоран се обесио, у шуми близу куће. Исте године нас је мајка оставила. Њу не бих желела никад да сретнем. Да ми дође на капију не бих је препознала. Да ме позове телефоном – прекинула бих везу, да се појави на прагу – залупила бих врата – опет кроз сузе збори Катарина.

Другари: И кад порасте остаће на селу: Аца и Соко

Другари: И кад порасте остаће на селу: Аца и Соко

Ономад су у Александровом разреду дечаци причали шта су купили и где су путовали. Није имао чиме да се похвали.

– Само једном сам био на мору. Једини у одељењу немам компјутер, а сви кажу да на интернету има пуно да се види и научи. Сви се са великог одмора јаве кући, похвале оценама, ја не могу, немам мобилни. Не идем са друговима на вожњу бициклима – немам шта да возим. Фудбалску лопту бих волео, да не шутирам по дворишту излизане крпењаче – казује дечак муку што га тишти.

Пре неку ноћ сестра се поверила брату да је другарица купила нове ципеле и да би она хтела такве.

– Кад бих имао довољно пара прво бих секи купио ципеле, а баби веш-машину да више не пере на руке – вели Аца.

___________

Укључите се у акцију “Срце за децу”!

Омогућимо да Александар и Катарина имају боље услове за живот. Ако желите да помогнете, можете послати SMS на број 2552 или уплатити средства на текући рачун Блиц фондације: 2750010221949709 90 – rsd, Societe Generale Srbija, Beograd.

За више информација о томе како да донирате погледајте ОВДЕ.

10 replies »

  1. Ako je gore navedena adresa nesrecne dece, postoji li mogucnost i tel. kontakta kako bi saznala sta im je u medjuvremenu stiglo od pomoci? Zelela bih da im donesem kompjuter, i event.jos garderobe…

    Свиђа ми се

  2. Јел постоји било какав вид контакта, од ове породице, или макар адресе, уколико има редакција нек пошаље.Свако добро.

    Свиђа ми се

  3. A nama je potreban „beograd na vodi“. Zaista ne razumem kako je moguce da se ovoj divnoj deci i njihvim baki i deki ne moze obezbediti uslovna kuca i pristojni., elementarni uslovi za zivot. Gdine Vucicu, Vulin, Dacicu , Vlado Srbije, Poslanici Skupstine, Gradonacelnici i svi oni koji zive od novca poreskih obveznika , radite vas posao i obezbedite ovim ljudima elementarne uslove za zivot, stipendije deci i penzije starateljima.

    Свиђа ми се

    • U Srbiji su na vlasti kriminalci kojima je samo i iskljucivo sopstveno ‘upe u fokusu. Bas ih briga za narod. Dok ih narod ne otera bice sve vise ovakvih nesrecnika.
      A dotle pomagacemo mi (narod) dokle god budemo mogli.

      Свиђа ми се