АКТУЕЛНО

Патриотски блок – Својим бескрупулозним ставовима, САНУ је изразила залагање за геноцид над сопственим народом и за издају сопственог народа


patriotski blok NS

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ПОВОДОМ ИСТУПА ПРЕДСЕДНИКА САНУ

19.10.2015.

Ако ико мисли да је иступ председника САНУ само плод нехата или његове глупости да се у име САНУ огласи после ћутања дужег од две деценије, за које се време Србија распадала, крварила и сужавала, онда се веома јако преварио.

Ова изјава човека који је, замислите, постављен за председника те и такве академије, долази у пресудном тренутку по српски народ и његову вишевековну баштину на Косову и Метохији и то по налогу оних истих који су разбили Југославију, изазвали крваве ратове и протеривање српског народа са вековних огњишта, а Србију потом бомбардовали.

У томе се и огледа сва беда и јад те и такве академије. Јуче су заузели став да генетички модификовани организми (ГМО) нису опасни, а данас да Србија мора да отпише Косово. Својим бескрупулозним ставовима изразили су залагање за геноцид над сопственим народом и за издају сопственог народа. У оба случаја налогодавац заузетих и јавно изнетих ставова је исти.

Док Русија сваки промет или узгој ГМО изједначава са тероризмом, јер ,,Русија штити свој народ”, како рече њен председник, ова академија којој се мора одузети српски назив да се не би вређао српски народ, се залаже за легализовање употребе ове монструозне творевине измишљене ради брисања скоро читавог човечанства са лица земље!

Колико је најновији бисер ове академије лишен академског нивоа и сврстан у отворену издају народа и државе, показује једино могуће мирно решење кризе око отете територије на основу Међународног права и на основу Повеље Уједињених нација које је Патриотски блок предао на потпис председнику Републике Србије пре више од три године.

Тако конципирана тужба Србије којом се тражи поништавање свих признања монструм државе Косово на основу Повеље УН изазвала би или распадање Међународног права и следствено укидање Међународног суда правде (што свет не би дозволио због хаоса који би настао), или доношење једине могуће пресуде; поништавање свих признања ове монструм државе, јер Резолуција 1244 још није укинута. Не може се бити члан УН и негирати Резолуција 1244 истовремено. Тзв. санкције међународне заједнице (1.6. 1992-5.10.2000) којима је била изложена СРЈ то најбоље доказују, пред Међународним судом правде извођена су одговорна лица компанија и предузећа из света која су кршила ове уведене санкције.

То што је председник Републике Србије одбио да је потпише и упути, говори о његовој отвореној издаји интереса народа и државе и о правим разлозима зашто је постављен на ту функцију.

О размерама издаје народа и државе од стране режима и гомиле плаћених бедника постављених на којекакве функције да би прикрили издају и капитулацију, попут наведеног председника САНУ, најбоље се може стећи увид из наведене тужбе Међународном суду правде у Хагу која се прилаже у целости.

Председник Патриотског блока
Никола Алексић, с.р.

никола алексић

_________

 

ТУЖБА МЕЂУНАРОДНОМ СУДУ ПРАВДЕ РАДИ РЕШЕЊА КРИЗЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

 

На основу ,,Јавног захтева председнику Републике Србије за спровођење плана за очување територијалне целокупности Републике Србије обухваћеног правним оквиром за Косово и Метохију” објављеног 21.09.2012. године и  ,,Правног основа за отказ мисије ЕУЛЕКС на Косову и Метохији” правног тима Патриотсклог блока објављеног 25.04.2013. године, ПАТРИОТСКИ БЛОК је креирао тужбу Међународном суду правде у Хагу коју је председник Републике Србије обавезан да поднесе у оквиру своје надлежности и службене дужности у име државе Републике Србије по Уставу РС, коју овде у наставку јавно објављујемо.

Рок који дајемо председнику Републике Србије да по службеној дужности поднесе ову тужбу јесте 2 (два) месеца, после кога ћемо га, уколико не поднесе тужбу, сматрати издајником народа и државе и легитимно захтевати његово свргавање са дужности председника и судско процесуирање чина издаје.

Истоветну тужбу може поднети и држава Руска Федерација, или да се придружи тужби као умешач на страни државе Републике Србије.

Председник
Никола Алексић, с.р.

____

INTERNATIONAL COURT JUSTICE
MEĐUNARODNOM SUDU PRAVDE U HAGU
Palata mira
HAG

Број предмета: _____________

 

ТУЖИЛАЦ-ДРЖАВА-ЧЛАНИЦА УН :    РЕПУБЛИКА СРБИЈА, БЕОГРАД,

Андрићев венац бр.1, коју заступа
председник Томислав Николић.

ТУЖЕНИ:    ДРЖАВЕ-ЧЛАНИЦЕ УН:

  1. САД,
  2. ВЕЛИКА БРИТАНИЈА
  3. НЕМАЧКА
  4. ФРАНЦУСКА

106.

(навести све државе које су признале Косово за државу)

 

На основу чл. чл. 33 ст.1 и чл.36 ст.3  Повеље УН и овлашћења Председника Републике Србије из чл.112 ст.1 тач.1 Устава Републике Србије, Република Србија, Међународном суду правде у Хагу подноси

ТУЖБУ

ради утврђивања ништавности

признања за државу самопроглашене Републике Косово

Република Србија је суверена држава и чланица УН-а. Сходно чл.176, а у вези чл.12 ст.1 и преамбуле Устава Републике Србије, територија АП Косово и Метохија је у саставу територије Републике Србије. Почетком осамдесетих година на територији Косова и Метохије се догодила криза на етничкој основи, тако што су се албански грађани побунили против власти Републике Србије и тадашње власти државе СФРЈ те су истакли сепаратистичке намере и тежње да се насилно и неуставно, дакле противправно, одвоје од државе Републике Србије у самосталну државу. Тиме су довели 1999. године до интервенционизма државе Републике Србије што је ескалирало у регионалну кризу која је због опасности од ширења кризе на шири регион интернационализована и неуспешно покушана да се реши путем међународне мировне конференције у Рамбујеу.  Обзиром да је 1999. године изазваним и оправданим интервенционизмом Републике Србије дошло до оружаног сукоба између Војске Југославије (ВЈ) и паравојне формације Ослободилачка Војска Косова (ОВК) коју су организовали и наоружали побуњени грађани албанске националности, НАТО ПАКТ је самостално и једнострано на страни ОВК,  супротно међународном праву и без одлуке Савета безбедности УН, предузео војну операцију против ВЈ која је окончана “Војно-техничким споразумом између НАТО пакта и СРЈ” од 09.06.1999. године закљученим у Куманову (Кумановским споразумом).

Након незаконите агресије НАТО пакта на суверену СРЈ, УН су предузеле на делу територије Србије, на територији АП Косово и Метохија, мировну операцију на основу Резолуције СБ бр.1244 УН од 10.06.1999. године. На основу чл.5 Резолуције СБ бр.1244 УН су успоставиле цивилну мисију и администрацију на територији Косова и Метохије “УНМИК” која је предвиђена као статусно неутрална мисија и као прелазна администрација Косова која је према чл.9 Резолуције СБ УН бр.1244 имала задатак, да; ,,цивилна мисија УН “УНМИК” обезбеди значајну аутономију и самоуправу Косова у оквиру СРЈ до коначног решења” након чега би био извршен пренос надлежности на институције Косова након њиховог оснивања.

Противправно и превремено (супротно Резолуцији СБ УН бр.1244 и Повељи УН) са злоупотребом права парадржавне и параполитичке организације на територији Косова и Метохије,  наводно као “Косовске институције” су, без постизања договора са државом СРЈ, односно државом Републиком Србијом (као сукцесором СРЈ), дана 17.02.2008. године усвојиле, донеле и објавиле, “Декларацију о независности”.

Скупштина Републике Србије је дана 18.02.2008. године својом одлуком поништила ,,Декларацију о независности Косова”, док су међународне организације, ангажоване на територији АП Косова и Метохије у даљем току после доношења “Декларације о независности Косова”, поступале супротно Повељи УН,  Резолуцији СБ УН бр.1244, Бечкој конвенцији о сукцесији и Бечкој конвенцији о уговореном праву.

На основу изнетог, међународне организације су поступале противправно, обзиром на следеће непобитне чињенице;

  1. Државе, чланице УН, међу којима и 18 држава чланица Европске уније, су донеле одлуку о признању државе Косово чиме су у односу на међународно право, превремено и у невреме када то није дозвољено, противправно признале самопроглашену државу Косово и успоставиле дипломатске односе као са државом у време спровођења мировне операције СБ УН, предузете на основу Резолуције СБ УН бр.1244 која није окончана и која је и дан данас на правној снази, што је супротно: 

a) Повељи УН;

  • Чланом 25 Повеље УН је прописано да; ,,Чланови УН су сагласни да прихвате и извршавају одлуке Савета безбедности у сагласности са овом Повељом”, док је,
  • чланом.48 ст. 1 Повеље УН прописано да; ,,Акцију за извршење одлука СБ у сврху одржавања међународног мира и безбедности преузимају сви чланови УН или неки од њих, према одлуци СБ”,
  • чланом 2 ст.1 Повеље УН је прописано да; ,,организација УН почива на начелу суверене једнакости свих њених чланова”,
  • чланом 2 ст.5 Повеље УН је прописано да; ,,сви чланови дају Уједињеним нацијама сваку помоћ у свакој акцији коју оне предузимају у складу са овом Повељом и уздржавају се од давања помоћи свакој држави против које Уједињене нације предузимају превентивну или принудну акцију ”.
  • чланом 2 ст.7 Повеље УН је прописано да; ,,ништа у овој Повељи не овлашћује Уједињене нације да се мешају у питања која се по суштини налазе у унутрашњој надлежности сваке државе, нити захтева од чланова да таква питања износе на решавање на основу ове Повеље; али ово начело неће утицати на примену принудних мера предвиђених у глави VII ”,
  • чланом 33 ст.1 Повеље УН је прописано да; “Странке у сваком
    спору, чије трајање може да угрози одржање међународног мира и безбедности, треба да траже решење пре свега путем преговора, истражне комисије, посредовања измирења, судског решавања, прибегавања регионалним установама или споразумима, или другим мирним начинима по своме сопственом избору.”,
  • СБ УН није окончао мировну операцију коју је предузео на Косову сходно чл.34 Повеље УН и није дао препоруке чланицама УН за признавање независности Косова, чиме је повређен чл.36 ст.1 Повеље УН којом је прописано да; ,,Савет безбедности може препоручити у свакој фази спора, чија природа одговара члану 33 или ситуацији сличне природе, одговарајуће поступке или методе уређења”,

б) У односу на Резолуцију СБ УН бр.1244:

  • У ст.7 Додатка 2 Резолуције СБ УН бр.1244 у коме је утврђено да; ,,политички процес у правцу успостављања привременог оквирног споразума који обезбеђује значајну самоуправу Косова, уз пуно поштовање споразума из Рамбујеа и начела суверенитета и територијалног интегритета Савезне републике Југославије и осталих држава у региону и демилитаризацију ОВК. Преговори између страна ради постизања договора не треба да одлажу нити да нарушавају успостављање институција демократске самоуправе”,
  • Чланом 9 Резолуције СБ УН бр.1244 је утврђено да се; ,,овлашћује Генерални секретар да, уз помоћ релевантних међународних организација, успостави међународно цивилно присуство на Косову да би била обезбеђена привремену администрација за Косово под којом људи Косова могу да уживају значајну аутономију у оквиру Савезне Републике Југославије и која ће да обезбеди прелазну администрацију док успоставља и надгледа развој привремених институција самоуправе да би се обезбедили услови за миран и нормалан живот за све становнике Косова” ,
  • Чланом 10 Резолуције СБ УН бр.1244 је утврђено да; ,,одлучује да ће главне одговорности међународног цивилног присуства укључивати;

– Ст.1. промовисање успостављања значајне аутономије и самоуправе на Косову, до коначног решења, уз потпуно узимање у обзир Додатка 2 и договора из Рамбујеа (С/1999/648);

– Ст.3 организовање и надгледање развоја привремених Институција Демократске и аутономне самоуправе до политичког решења, укључујући одржавање избора;

– Ставом 4 Резолуције је предвиђено да; ,,олакшавање политичког процеса замишљеног да одреди будући статус Косова, узимајући у обзир споразум из Рамбујеа (С/1999/648)”;

 – Ставом 5 Резолуције је предвиђено да ,,у завршној фази, надгледање преноса овлашћења са Косовских привремених институција на институтуције успостављене на основу политичког решења”;

– Ставом 14 Резолуције је предвиђено да; Захтева да ОВК и остале наоружане групе косовских Албанаца без одлагања прекину све офанзивне  акције и да се придржавају захтева за демилитаризацију које буде одредио главнокомандујући међународних снага безбедности уз консултовање са Специјалним представником Генералног секретара УН;

 –  Једнострано проглашена независност Косова не кореспондира са правом на сукцесију државе, у конкретном случају делимичне сукцесије државе која се према међународном праву и дефиницији из Бечке конвенције о сукцесији држава путем међународних уговора дефинише као; замена једне државе другом у погледу одговорности за међународне односе неког подручја. Ради се о проблему преузимања права и обавеза државе предходнице на државу следбеницу у погледу низа питања везаних за то подручје, а последица су оснивања или проширења власти, односно успоставе суверености те државе које је дотад припадало другој држави. Сукцесија може бити делимична (када претходница и следбеница задржавају свој идентитет) или потпуна (настаје држава следбеница, нестаје држава претходница или се претходница распада и настају нове државе следбенице).

– Једнострано проглашена независност Косова има елементе присиле коју обезбеђује цивилна мисија СБ УН на Косову ,,УНМИК” и војна мисија на Косову НАТО ,,КФОР” супротно резолуцији СБ УН 1244, што чини основ противправности и ништавности по међународном јавном праву. “

– Чланом 8 ст.1 тач.2 Резолуције СБ УН бр.1244 је предвиђено да; демилитаризовање Ослободилачке војске Косова (ОВК) и других наоружаних група косовских Албанаца, како се захтева у ставу 15. у даљем тексту; (у време доношења резолуције СБ УН 1244 од 10.06.1999. године било је око 250.000 избеглица, који су били претежно Срби, док их и дан данас има око1 50.000 који не могу да се врате својим кућама),

– Чланом 8 ст.14 Резоуције СБ УН бр.1244 је предвиђено, да се: ,,Захтева да ОВК и остале наоружане групе косовских Албанаца без одлагања прекину све офанзивне акције и да се придржавају захтева за демилитаризацију које буде одредио главнокомандујући међународних снага безбедности уз консултовање са Специјалним представником Генералног секретара” (зато је из изложеног контрадикторна и нелогична уговорена обавеза СРЈ у Кумановском војно-техничком споразуму од 09.06.1999. године ,,да се војска СРЈ повуче са територије КиМ” (чл.1 ст. 3 и 4 у вези са чл.2 ст.2 тач.1 и чл.2 ст.2 тач.8 Војно-техничког споразума),

– У чл. 3 Резолуције СБ УН бр.1244 се предвиђа да; ,,посебно се захтева да Савезна Република Југославија непосредно и проверљиво прекине насиље и репресију на Косову… “, чиме се непобитно указује да је насиље на КиМ почела паравојна организација Албанаца ОВК извођењем терористичких аката, а да се Војска Србије бранила и тиме чинила наводно ,,насиље и репресију”. Правно је питање; може ли тероризам и резултати тероризма бити основ за самоодређење Албанаца, односно основ за сецесију?

ц) У односу на Бечку конвенцију о сукцесији и друга правила међународног јавног права;

  • Није спорно приватно право одређеног броја лица албанске националности да донесу одлуку о одвајању од државе Републике Србије – одлуку о сецесији, која је донета у виду “Декларације о независности Косова”, у ком смислу се ради о приватном, а не о службеном акту који не обавезује. Правна регулација даљег поступка се може спроводити само и искључиво само по правилима УНЦИТРАЛА, одредби међународног приватног и трговачког права. Према Бечкој конвенцији о сукцесији, за сукцесију држава најбитније су промјене у државној територији, те се разликује неколико случајева у којима долази до сукцесије, међу којима је и сецесија или одвајање – од једне државе предходнице одвајају се државе следбенице, тако остаје идентитет претходнице, а ствара се идентитет следбеница. Сецесија се заснива на праву народа за самоодређење, које такодје није спорно. Према Бечкој конвенцији о сукцесији није спорно да нова држава може настати присилом у околностима, када власт у држави која је самовољно и једнострано прихваћена почиње вршити моћ над становништвом и територијом без обзира на њихову сагласност, а за то је потребан апарат присиле који ће држати под контролом становништво и територију, што у случају Косова није испуњено,
  • Спорно је, да се одлуком о сецесији негира право државе Републике Србије на територијалну целокупност и суверенитет на целом делу њене територије загарантовано Повељом УН и осталим актима међународног права а нарочито Резолуцијом СБ УН бр.1244, као што је спорно и да; нису била испуњна три основна услова за настанак нове државе; територија, успостављена власт на тој територији и механизам присиле за очување успостављене власти, обзиром да је;

–   територију Косова разграничио је силом НАТО пакт и нормативно регулисао Кумановским споразумом у коме Косово није страна у уговору,

–   власт на целој територији Косова врши УНМИК и ЕУЛЕКС, а не нова власт Косова, а на Северу Косова, локалну власт врше органи државе Републике Србије, те се не ради о паралелној власти,

–   механизам присиле врше органи ЕУЛЕКС и УНМИК, а не органи Косова,

  • Такође је спорно право Албанаца на самоодређење и сецесију у односу на право државе Републике Србије које произилази из непобитне чињенице;

– да се на територији Косова налази више од 90 % историјских и културних споменика Српског народа, а нарочито српске цркве и манастири, земљиште и имовина Српске православне цркве као и земљиште и имовина државе Републике Србије и грађана српске националности, знатно већа и вреднија од земљишта и имовине у приватном власништву приватних лица албанске националности, што је у оквиру угроженог приватног права Албанаца на Косову јаче од права на самоодређење Албанаца,

– да се о угроженом приватном праву Албанаца на Косову може преговарати само директним преговорима са државом Републиком Србијом о постизању високог нивоа аутономије или путем међународне арбитраже по правилима UNCITRALA, а никако проглашавањем независне државе Косово,

  • Одлука Међународног суда правде од 22.07.2010. године на питање да ли је декларација о независности, коју су прогласиле привремене институције Косова, у сагласности са међународним правом и у складу са међународним правом, не потврђује легалност осамостаљивања КиМ од 17.02.2008. године, јер је неспорно да је Декларација о независности Косова приватни, а не службени акт који обавезује. Имајући у виду право на самоопредељење, група приватних лица је могла донети одлуку о сукцесији државе, имајући у виду одредбе Бечке конвенције о сукцесији, али одлука о сукцесији не обавезује државу претходницу.
  1. Признавањем за државу самопроглашене државе Косово од стране држава чланица УН, а нарочито држава чланица ЕУ, држави Републици Србији је нанете велика материјална и нематеријална штета, јер су се државе-чланице УН грубо умешале у унутрашње ствари једне суверене државе, флагрантним кршењем међународног јавног права.

Такође су чином признавања за државу самопроглашене државе Косово од стране држава чланица УН, а нарочито држава чланица ЕУ, повређена права трећих држава, а нарочито државе Руске Федерације, која је безбедоносно и економски угрожена из војне базе НАТО пакта БОНДСТИЛ, код Урошевца на Косову и Метохији.  Противправно изграђена војна база Бондстил представља претњу руској безбедности, јер заправо представља антиракетни штит и стратешко оружје SW-3 и угрожава гасовод Јужни ток, из којих разлога се очекује да ће се Руска Федерација придружити овој тужби као умешач на страни тужиоца.

ДОКАЗ:

1. Листа докумената којима се доказује чињенични наводи тужбе.

2. Листа сведока којима се доказују чињенични наводи тужбе.

На основу изнетог, држава Република Србија, чланица УН, предлаже да Међународни суд правде у Хагу, као стварно надлежан, донесе следећу

П Р Е С У Д У

Тужбени захтев државе Републике Србије, чланице УН, се усваја у целости.

Утврђује се да је ништавно признање за државу самопроглашене Републике Косово, “Декларацијом о независности Косова“ од 17.02.2008. године, које су “Одлуком о признању“ (навести све одлуке држава и датум доношења) учиниле чланице УН међу којима и 18 чланица ЕУ (од бр.1 до 106) у време трајања мировне операције коју је предузео СБ УН на територији АП Косова и Метохије, Резолуцијом СБ УН бр.1244 која је и данас на правној снази и коју СБ УН није окончао нити је СБ УН по окончању мировне операције дао препоруку чланицама УН да признају за државу самопроглашену Републику Косово, што је преурањено и противправно, односно супротно Повељи УН, супротно Резолуцији СБ УН бр.1244 и правилима међународног јавног права и представља акт мешања у унутрашње ствари Републике Србије, чиме је повређено право државе Републике Србије као чланице УН на територијалну целокупност и суверенитет на целом делу своје територије и нанело јој материјалну и нематеријалну штету, као и што је повређене право треће државе Руске Федерације, чланице УН, којој је противправно изграђеном војном базом БОНДСТИЛ код Урошевца на територији Косова и Метохије угрожена безбедност и изградња гасовода Јужни ток.

Налаже се туженим државама, чланицама УН, да држави Републици Србији надокнаде трошкове овог поступка.

У Београду,  26.11.2013. године

ЗА РЕПУБЛИКУ СРБИЈУ

П р е д с е д н и к

Томислав Николић

2 replies »

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.