АКТУЕЛНО

Данијела Ружичић: ‘’ТЕЛЕКОМ СРБИЈА ЈЕ СРЦЕ НАШЕ ПРИВРЕДЕ“ – Продаја “Телекома Србије” је најбруталнији економски злочин


1333021207
– По налогу империјалистичких сила одстрањују ‘’Телеком“ из српске имовине –

Све досадашње приватизације су егзактно показале да приватизација друштвене имовине није донела никакве веће приходе, већа само огромне трошкове. Кључни изазов је разоткривање и кажњавање одговорних који се и дан данас нису нашли пред лицем правде. Србија стога више не сме да понавља катастрофалне грешке из прошлости и да на сличан начин учествује у будућим процесима приватизације.

Најављена приватизација “Телекома Србије“ не само да је озбиљно кршење и непоштовање економских принципа, већ и један од најбруталнијих економских злочина у економији Србије. “Телеком Србија“ је национални и стратешки ресурс будућности који нема цену. Када кажем да нема цену, мислим да се као ресурс будућности не сме појавити на тржишту, бити мета намештених тендера и продаја, финансијских манипулација и слично. Зашто претходно није урађена Стратегија приватизације “Телекома Србије“ у којој би била размотрена постојећа структура, финансијско пословање и мотиви за приватизацију?! Зашто та иста Стратегија није представљена јавности, ако су јаки аргументи за приватизацију?! Одговор је очигледан. Не постоји ниједан аргумент који иде у прилог приватизације “Телекома“, као ефикасног и профитабилног система. Јака политичка подршка и вођство у овом случају су доживели потпуни фијаско, јер се подршка за приватизацију овог великог система мора добити од највиших кругова, стручњака и експерата. Друга битна чињеница је да се приликом процеса приватизације великих система поштују кључни принципи, трансарентност и праведност, који у овом случају очито не постоје.

Оно што је једино у јавности пласирано су јако штуре информације из којих се може нагађати. Тако не поступа једна озбиљна и одговорна Влада, а посебно њен председник. Заправо, ова Влада се у предизборној кампањи “заклињала“ у све и свашта па прекршила, а између осталог и обећала да “Телеком“ неће бити приватизован!

телеком

Основна делатност “Телекома“ је пружање телекомуникационих услуга, од којих су најзначајније услуге домаћег и међународног телефонског саобраћаја, фиксне телефонске услуге, транзитирање саобраћаја, пренос података, закуп линија, услуге на целом мрежном подручју, додатне услуге у области мобилне и фиксне телефоније, интернет и мултимедијалне услуге. Такође пружа услуге у области закупа, изградње, управљања и заштите телекомуникационе инфраструктуре, пружа услуге позива преко оператера и услуге коришћења електронског именика у области фиксних телефонских услуга. Предузеће поседује лиценцу за мобилну телефонију (ГСМ/ГСМ1800 и УМТС/ИМТ-2000) од 2006. године. У 2007. години Предузеће је обновило лиценцу за фиксну телефонију. Од 2009. године Предузеће поседује лиценцу за фиксни бежични приступ (ЦДМА). У складу са Законом о електронским комуникацијама („Сл. гласник РС“ бр. 44 од 30. Јуна 2010. године), Регулаторна агенција за електронске комуникације и поштанске услуге („РАТЕЛ“ или „Агенција“) је дефинисала девет тржишта која подлежу претходној регулацији.

“Телеком“ на дан 31. децембра 2014. године има учешће у капиталу следећих правних лица:
1. “Телекомуникације Републике Српске” а.д., Бања Лука, Република Српска (65% акцијског капитала);
2. “Мтел” д.о.о., Подгорица, Црна Гора (51% капитала);
3. “Телус” а.д., Београд, Србија (100% акцијског капитала);
4. “ФиберНет” д.о.о., Подгорица, Црна Гора (100% капитала);
5. “ТС:НЕТ” Б.В., Амстердам, Холандија (100% акцијског капитала);
6. “ХД-WИН” д.о.о., Београд, Србија (51% капитала);
7. “ДИМЕДИА ГРОУП” С.А., Женева, Швајцарска (50% акцијског капитала); и
8. “Дунав банка” а.д., Београд, Србија (56% акцијског капитала).

Први проблем је што је овај режим потписао Меморандумом са ММФ-ом, где смо се обавезали да морамо да распишемо тендер за продају ‘’Телекома’’ до краја године. А друга је што ти потенцијални купци врло добро знају да ми морамо у следећој години да вратимо две милијарде долара кредита. Када бих ја као купац знала те две чињенице онда ми би било јасно да се продавцу јако жури, а то само значи да могу да спуштам цену колико желим!

ne-damo-telekom-srbije-600x533

Обмана у јавности која је константно присутна јесте да се ради о 58 одсто које има држава. То је најнеповољнији модел за продавца и најповољнији за купца, јер када неко купи тих 58 одсто акција он добија и оних 20 одсто које поседује ‘’Телеком’’. А пошто сопствене акције, ових 20 одсто, немају право гласа, онда онда се то право преноси на остале акционаре, тако да купац државних 58 одсто акција добија око 73 одсто права гласа. Другим речима, иако тако не пише, продаје се двотрећински пакет акција. Дакле, прикривено се продаје и 20 одсто.

И по конфузним изјавама председника Владе, Александра Вучића, ретко се помиње продаја “Телекома“ па се може изокола закључити да би се од тог новца вратили “неки“ дугови. Употребити новац од продаје “Телекома“ за враћање “неких“ кредита, вероватно најскупљих је бесмислено, јер би то само једнократно зауставило раст јавног дуга, који ће до 2017. достићи рекордан износ од 85 одство БДП-а. Поставља се и друго питање, а то је ће се од продаје “Телекома“ уложити у “неке“ инвестиционе пројекте. Опет нејасно о чему се ради. Наиме, за текуће инфраструктурне пројекте Србија има одобрено пет милијарди евра од међународних финансијских институција са веома ниским каматним стопама, од чега није повукла чак 3,7 милијарди евра на шта уредно плаћа пенале.

Садашња влада процењује вредност целокупног Телекома Србија на око две милијарде евра. С обзиром да држава и сам ‘’Телеком’’ поседују 70 одсто акција, чак и у случају да се постигне ова цена приход државе би износио око 1,4 милијарде евра. Зато се од две милијарде, прво дошло на 1,5, а најзад и до цифре од 1,4 милијарде евра.

Да би боље сагледали компанију Tелеком и оценили степен технолошке и економске интезивности, приказаћемо његову анатомију у следећим анализама.

Обвезнице са највишом каматом су дугорочне динарске обвезнице. Највиши принос од 12,99 одсто имају десетогодишње државне динарске обвезнице. Просечан принос седмогодишњих државних обвезница износи 12,07 одсто, а петогодишњих 12,19 одсто. Присутност јефтиног новца на међународном финансијском тржишту, изазвана штампањем пара свих највећих светских централних банака, од САД, преко Енглеске до Јапана, а од марта ове године и Европске централне банке узрокују да приноси на обвезнице падају. Са друге стране стопа нето добити консолидованог друштва Телекома Србија у 2013. години износила је 13,1 одсто, а стопа нето добити матичне компаније Телеком Србија износила је чак 17,2 одсто што је далеко више од каматних стопа које држава плаћа на најскупље обвезнице.

Половина укупно уплаћених дивиденди јавних предузећа стигла је из ‘’Телекома’’. Од 2009. до 2014. године Телеком је уплатио у буџет 580 милиона евра. Предузеће нема монопол, нема губитке и редовно пуни буџет Републике Србије. Има све елементе за успешну будућност. У 2014. години, када су укупне инвестиције у Србији драстично пале, инвестиције ‘’Телекома’’ су износиле 100 милиона евра, а отплаћен је и кредит од 190 милиона евра за откуп акција ОТЕ и уз то направљен профит од 140 милиона евра. При томе, профит ће само да се повећава што би за неколико година неутралисало цео износ који би се добио продајом компаније!

Када је реч о успешности пословања “Телекома Србија“ а.д., користиће се одговарајући изабрани показатељи који ће омогућити да се измери и анализира успешност пословања предузећа посматрано са различитих аспеката пословања, али да том приликом постоји јасан увид у целокупно пословање предузећа. Чињеница је да коначну оцену успешности компаније чине показатељи њеног финансијског стања! Подаци који су коришћени су из 2013. и 2014. године на основу финансијских извештаја, доступних у регистру финансијских извештаја у оквиру Агенције за привредне регистре.

Табела број 1: Кључни финансијски показатељи из биланса успеха (у 000 динара)

БИЛАНС УСПЕХА 2013. / 2014.
Пословни приходи 86.456.402 / 85.761.809
Пословни расходи 69.906.632 / 70.389.778
Трошкови зарада, накнада и остали лични расходи 13.628.179 / 14.138.177
Пословни добитак 15.372.031 / 16.549.770
Добитак из редовног пословања пре опорезивања 17.216.142 / 16.047.561
Добитак пре опорезивања 17.216.142 / 16.047.561
Нето добитак 15.329.136 / 16.877.272

Табела број 2. Кључни финансијски показатељи новчаних токова (у 000 динара)

НОВЧАНИ ТОКОВИ 2013. / 2014.
Приливи готовине из пословних активности 105.130.121 / 105.599.706
Приливи готовине из активности инвестирања 4.966.280 / 4.312.117
Свега приливи готовине 110.096.051 / 109.911.823
Готовина на почетку обрачунског периода 10.862.273 / 2.012.387
Готовина на крају обрачунског периода 2.012.387 / 12.745.242

Табела број 3: Кључни финансијки показатељи из биланса стања (у 000 динара)

БИЛАНС СТАЊА 2013. / 2014.
Капитал 107.763.107 / 114.176.379
Резерве 589.634 / 589.634
Нераспоређени добитак 23.667.395 / 30.080.667
Дугорочне обавезе 23.845.039 / 28.395.169
Краткорочне обавезе 54.523.150 / 54.846.302

Табела број 4: Додатни подаци (у 000 динара)

ТРОШКОВИ 2013. / 2014.
Трошкови амортизације и резервисања 16.395.868 / 16.526.329
Трошкови зарада, накнада зарада и остали лични расходи 13.628.179 /14.138.177
Приходи од продаје производа и услуга на домаћем тржишту 76.495.529 / 76.100.981
Приходи од продаје производа и услуга на иностраном тржишту 7.707.837 / 7.604.426
Табела број 5. Кључни финансијски показатељи ‘’Телекома Србије’’

КЉУЧНИ ФИНАНСИЈСКИ ПОКАЗАТЕЉИ 2014.
Принос на нето средства (RONA) 15,81%
Нето профитна маржа 19,68%
Обрт нето средстава 0,80
Удео директних трошкова у продаји (COGS%) 8,40%
Удео трошкова продаје, администрације и општих трошкова у продаји (SG&А%) 16,49%
Циклус залиха (дани) 155
Обрт залиха 2,36
Циклус пословних потраживања (дани) 26
Обрт пословних потраживања 13,84
Циклус готовине (дани) 80
Ликдивност II степена (Quick Ratio) 0,51
Ликвидности III степена (Current Ratio) 0,60
Принос на уложени сопствени капитал (ROE – Return on Equity) 22,17%
Однос нето укупног добитка и добитка из пословања после опорезивања (Common Earning Leverage) 0,74
Однос инвестираног и сопственог капитала (Capital Structure Leverage) 1,64
Однос дугорочног дуга (Long-Debt Ratio) 17,89%
Однос дуга и сопственог капитала (Debt-Equity Ratio) 63,88%
Коефицијент покрића трошкова камата (Interest Coverage Ratio) 7,65
Одређена просечна вредност капитала (WACC) 9,56%

Стопа приноса на уложени сопствени капитал (RОЕ) је мера финансијског “здравља“ предузећа. За економисте и менаџере који се не баве директно финансијама, РОЕ може бити веома тешко разумљив, па се поставља дилема колико ће га тек схватити озбиљно сви који се залажу за продају “Телекома“. RОЕ представља однос раста предузећа и продаје. Ако се предузеће брже развија него што расте продаја, ROE слаби, јер се тада више троши на развој него што се увећава капитал и обратно. Ако се предузеће спорије развија (има уштеде у пословању), а расте продаја (дакле, више се зарађује) на такав начин се акумулира капитал, остварује већи профит. У случају “Телекома“, овај показатељ је 22,17%, што значи да је на сваких 100 динара просечно уложеног сопственог капитала оствари прираст оног дела пословних средстава који је прибављен из сопствених извора финансирања, и то 22,17 динара.

ФОТО: СКК

ФОТО: СКК

На основу напред израчунатих индикатора ликвидности треба посебно напоменути да показатељи ликвидности превасходно показују пословање предузећа на кратак временски рок и самим тим указују на кракторочну финансијску равнотежу предузећа.

Да би се сагледао финансијски положај на дуг рок што се тиче одржања ликвидности, узела сам у обзир потраживања од купаца, обавезе према добављачима, као и вредност залиха у погледу општег рациа, односно ефикасност наплате потраживања од купаца. Често се може десити да потраживања од неких купаца могу да буду неликвидна, а са друге стране, да постоји потреба за готовином која је неопходна за измирење доспелих обавеза. Дакле, акценат се ставља на ликвидна средства, која се рачунски добијају када се из обртних средстава одузму залихе. У овом сегменту је потпуно јасно да компанија ’’Телеком’’ нема тих проблема и да у потпуности обезбеђује финансијску равнотежу.

Основни услов за постојање предузећа јесте улагање. При томе, предузеће је увек заинтересовано да из тих улагања оствари максималне резултате. За конкретну компанију квантификовани су следеће најважнији показатељи активности приказани у табели.
Као и у претходним коментарима може се закључити да компанија у готово свим индикаторима зарађивачке способности има добре тенденције, па је идентична ситуација и са напред објашњеном стопом приноса на сопствене уложени капитал (RОЕ).

На основу анализе глобалних показатеља рентабилности можемо уочити да је стопа приноса на сопствена средства већа од стопе приноса на укупно ангажовани капитал. Поставља се питање како је то могуће имајући у виду да је логично очекивати да се прираст сопствених средстава врши по стопи која је мања од стопе приноса на укупна пословна средства? Дакле, могуће је захваљујући томе да финансијска структура (однос позајмљеног и сопственог капитала) у великој мери утиче на рентабилност сопственог капитала. Наиме, финансирање позајмљеним капиталом је у овом случају имало позитивне ефекте и на рентабилност сопственог капитала. Стога се закључује да “Телеком“ у потпуности има обезбеђену и дугорочну финансијску равнотежу.

Компанија је у свим посматраним пословним годинама остварила позитиван финансијски резултат. Самим тим, пословање компаније у датом времену се може констатовати као врло успешно и рентабилно, што се и показало у оквиру показатеља рентабилности. Такође, финансијска структура предузећа у великој мери је утицала на рентабилност сопственог капитала, јер је финансирање позајмљеним капиталом у овом случају имало позитивне ефекте и на рентабилност сопственог капитала. Дакле, овде се ради о степену финансијског ризика. Степен финансијског ризика је одређен промена у обиму фиксних финансијских расхода на име камате.
То значи да се финансијски “leverage“ (левериџ) активира увек када предузеће један део средстава финансира из позајмљених извора. Цена позајмљених извора је одређена висином каматне стопе. Просечна стопа цене капитала је 9,56%. Због тога је логично да ће стопа приноса на укупна пословна средства да се разликује од стопе приноса на сопствена средства. Из свега наведеног може се закључити да посматрана компанија на бази коришћења ефеката финансијског “leverage -а“ може у великој мери да утиче на повећање оствареног нето добитка и стопе приноса на сопствени капитал у будућности.

telekom

Продаја “Телекома Србије” је најбруталнији економски злочин

У Србији одговорност за неуспех не постоји и тешко се може замислити. Власт ће у оваквим условима по правилу узети све надлежности, а грађани ништа неће моћи довољно пратити и контролисати управо због недовољне трансарентности. Актуелни режим подржава тајкуне, а не предузетнике, мала и средња предузећа, јер ће их ти исти тајкуни и спашавати или их кажњавати очекујући много заузврат. Такав режим неће инвестирати у школство, здравство, енергетику, научна истраживања, већ у оно кроз шта може ширити свој утицај. Утицај власти у неразвијеној Србији директно је супростављен једном од основних јавних интереса – јачању конкуренције на отвореном тржишту.

У потпуности је несхватљиво зашто продавати државни, најпрофитабилнији ресурс који има највећи удео на тржишту телекомуникација и успешно се бори са конкуренцијом. Самим тим, развој демократије, конкуренције и тржишта капитала иду руку под руку. Политичари који занемарују та начела не чине то случајно!

У блиској прошлости имали смо пример како је Хрватска прошла продајом Телекома. Дошло је до поскупљења услуга и оптуштања запослених. Након тога, Дојче (Деутсцхе) Телеком за који се незванично може чути да ће купити и Телеком Србију, полако укида послове и сели их у друге земље, нпр. Словачку, Румунију, итд. Додатни проблеми који су се појавили је био одлив њихових стручњака у Немачку. Дојче Телеком своје потребе је решавао на начин да нуди младим, најквалитетнијим запосленима интернационалну каријеру и запослење у Немачкој, али уз плату из Хрватске и врло малу надокнаду који су добили за трошкове пресељења. Истовремено, продати хрватски Телеком није довољно улагао у развој мреже, корисници су постали јако незадовољни квалитетом и доступношћу услуге, али су зато упркос нижем стандарду плаћали више него грађани у Немачкој. Тада је додатно, брзина интернета у Немачкој била преко 50 Мбита/сец, а у Хрватској 4 – 10 Мбита/сец.

Са друге стране, Телеком Србија директно део своје добити даје у буџет Републике Србије и даје спонзорства познатим спортским клубовима. Продајом Телекома, тога више неће бити, јер држава више неће имати право на убирање плодова успеха. Шта ћемо онда да радимо?
Рачуница за продају Телекома је врло једноставна: Ако узмемо кредит од милијарду евра, докажемо банци да ћемо га сигурно отплаћивати, на пример, са 80 милиона евра годишње и купимо Телеком! Наравно, разлика је ЗАРАДА! Без иједног евра дошли смо до капитала! Да не говорим да ћемо након неколико година кредит отплатити. Али, остаје и даље ЗАРАДА, КАПИТАЛ, ТРЖИШТЕ И КОРИСНИЦИ УСЛУГА ТЕЛЕКОМА!

Чији је онда све ово интерес:
1. Да ли ће услуге појефтинити. Одговор је НЕ.
2. Да ли ће бити отворена нова радна места. Одговор је НЕ. Биће отпуштања!
3. Да ли ће технологија ићи напред. Одговор је НЕ.

Овде не постоји ниједан економски интерес нити оправдање. А кап у препуној чаши биће оваква одлука Владе. Изгледа да у овом тренутку стратешки ресурси нису приоритет, и то би наша целокупна јавност требала да зна!

Замислите да се ово догоди једној Норвешкој или Немачкој, и то би био језив економски ударац и нико такву одлуку ни у сну не би замислио да донесе. Јер, они за разлику од нас имају огромну посвећеност, уложену енергију, рад, ред и знање за заштиту стратешких и државних ресурса и интереса.

фото: ФАКТИ/БЕТА

фото: ФАКТИ/БЕТА

”Телеком Србија” нема цену, јер нешто што нема цену не може бити на тржишту. Сви заступници продаје у суштини покушавају да нам пласирају наивну ”визију” развоја наше привреде и значаја продаје националних ресурса. Сувише је наивно томе веровати. Да бисмо говорили о развоју наше привреде, најпре морамо да говоримо о њеном опстанку. Српска економија мора поново да оживи, па тек онда да говоримо о њеном развоју. Економске мере не дају резултате, што јасно указује да је економска политика лоша, има највиши степен општости, неразумљива је, нетранспарентна и изабрана је да иде путем којим нема повратка. Ако нешто не даје адекватне резултате, одмах се мења!

Поражавајућа је ”најава” продаје ”Телекома Србије” за све нас грађане Србије. Сваки пут када се у јавности нађу чињенице, појединци никада на то нису имали одговор, већ су углавном бежали од било каквог одговора. Влада Републике Србије би требала врло опрезно и боље да се сналази у ситуацији када добија позитивне оцене и препоруке од стране Међународних организација и Влада других држава. Зашто? Привреда Србије која се карактерише високом незапосленошћу, високим јавним дугом, ниским или скоро малим инвестицијама, високим каматама од стране банака, високом корупцијом, неповољним амбијентом за настајање малих предузећа и развоја предузетништва где све то заједно никако не може изазвати позитиван економски оптимизам.

телеком

Mр Данијела Ружичић – економски аналитичар

—————

http://wp.me/p1Fuk8-M7C

13. 11. 2015. danijelaruzicic.com, за ФБР приредила Биљана Диковић