АКТУЕЛНО

СРБски ФБРепортер – РАЗГОВОРИ: Alexander Dorin о боравку у затвору, документима, доказима, плановима


dorin-14

Александер Дорин (Alexander Dorin), односно Борис Крљић, аутор три веома важне и за србски народ и истину о његовом страдању, драгоцене књиге: „Нашим небом крстари страни бог“, „Сребреница – прича прихватљивог расизма“ и „Сребреница – шта се заиста догодило“, после хапшења, борбе за излазак из базелског затвора и строге изолације, пристао је на разговор за СРБски ФБРепортер. С обзиром на то да је Александер Дорин одмах по изласку из затвора дао опширан интервју у 14 наставака за франкфуртске ВЕСТИ, у нашем разговору смо се пажљивије дотакли питања хапшења и односа власти према њему, као и о документима које има и шта планира даље…

21. 11. 2015. За СРБски ФБРепортер разговарала уредник Биљана Диковић

*кратки линк за дељење текста – http://wp.me/p1Fuk8-Mif

srebrenica - fb

Биљана Диковић: Да ли сте имали неке знаке или сумње пре хапшења, да сте могли претпоставити да ће се догодити?

Alexander Dorin: Као прво, приметио сам да ме прате већ неколико месеци. Тачније речено, откад сам се редовно виђао са Југославом Петрушићем. Он и ја смо почели да размењујемо документа која имамо, да планирамо разне пројекте и да се дружимо. Већ од самог почетка нашег контакта ми је Петрушић рекао да ће почети да нас прате. И заиста сам примећивао да нас прате. Почели су чак да прате људе са којима се дружим. Да ли у ресторанима, кафићима, пред мојом кућом и другим местима, свуда су се мували. Значи, приметио сам да се нешто дешава, али нисам тачно знао шта. Претпоставио сам да хоће да виде шта ја и Петрушић планирамо.
Нисам знао шта ће тачно да буде, али било је већ пар знакова да неким људима мало жешће сметам. Једно време пре хапшења сам за онлајн-магазин Parse & Parse дао интервју у којем сам описао истину о Сребреници и истовремено објаснио ко ме је до сада све нападао. Међу тим нападачима су били разни познати журналисти и новинари из Швајцарске, као и немачка организација „Gesellschaft für bedrohte Völker“ која је у Немачкој доста позната, а такође бивши директор базелске телевизије „Tele Basel“, Willy Surbeck. Сигурно нису били одушевљени када су видели како смо њихове слике објавили и писали о њиховом понашању. Сви они су у Швајцарској доста утицајни, неки и у Немачкој. Истовремено ме је вербално напао Кенан Ковачевић, секретар босанског конзулата у Немачкој. Псовао ми је све по списку и претио, а то сам такође све објавио на интернет-страници Parse & Parse и на СРБском ФБРепортеру (издање на страним језицима). И ако узмемо у обзир да су мене и Петрушића већ дуже време због наше сарадње пратили, онда и није чудно да се на крају тако нешто догодило. Не смемо заборавити да Швајцарска као независна држава не постоји, она ради све по налогу Вашингтона и Брисела.

Биљана Диковић: С обзиром на то да су Вас ухапсили због наркотика да Вас питам и то да ли сте некада користили било шта од тога и да ли сте некада били умешани у сличне активности?

Alexander Dorin: Ја у животу осим алкохола, нисам никада ништа користио, чак нисам ни пробао било које дроге. Међутим, у Швајцарској многи људи користе марихуану. По неким статистикама неколико стотина хиљада људи у земљи је редовно конзумирају. До пре неколико година су бројни кантони у Швајцарској имали многе радње у којима су људи без проблема куповали марихуану, слично као у Амстердаму. У Базелу су говорили да је било више радњи марихуане него пекара. Значи, та тема није никада представљала неки проблем. И у мом друштву је било људи који су користили, поред алкохола, и марихуану. Имам велики круг познаника, а дешавало се често да су познаници, код мене у кући, пили алкохол и пушили марихуану, а то је у Швајцарској, као што сам већ малопре рекао, апсолутно нормално и није никада представљало неки проблем.
Када су почели да ме прате, онда су истовремено посматрали и моју кућу. Поставили су фотографа. Приметили су очигледно да имам често посете, и да део мојих познаника користи марихуану. Преко тога су хтели да ми „намонтирају“ да сам шеф неке банде која се бави продајом дроге. Чак су уцењивали неке станаре у мојој кући да „признају“ да сам ја шеф једне банде, али на сву срећу они нису подлегли уценама. Нису ваљда знали како другачије да ме нападну да би ми „завезали уста“ и да ме заплаше да даље не пишем истину о Сребреници. А када сам одведен у затвор, онда сам брзо схватио да се, у ствари ради о мојим књигама, и да сам због њих ухапшен. Понашали су се према мени управо као према политичком заробљенику.

dorin
Биљана Диковић: Кад су Вас ухапсили није се знало ништа… али по сазнању да Вас нема послали смо електронском поштом питање да ли је истина – Вашем издавачу, који се захвалио за обавештење и покренуо истрагу и касније ангажовао адвоката… Да ли сте то знали?

Alexander Dorin: Не, нисам то знао. Издавач је добио многа писма у вези мога хапшења, тако да сам искрено речено мало изгубио преглед. У сваком случају се захваљујем за ваш труд.

Биљана Диковић: У међувремену се појавила група људи која је на друштвеној мрежи Фејсбук ширила причу да сте на одмору у Грчкој, што није баш имало везе са истином, и још су тврдили да сте им Ви рекли да то кажу? Шта је истина?

Alexander Dorin: Ја сам преко адвоката добрим другарицама рекао да пису да сам у Грчкој, пошто сам на самом почетку хапшења мислио да се можда ради о неспоразуму, да ће све брзо да се реши и да није потребно да „дижемо прашину“. Међутим, када сам схватио о чему се у ствари заиста ради, био сам срећан да се „дигла дебела прашина“. Значи, нису те особе криве за ту причу да сам у Грчкој, него она потиче од мене. Али могу са схватим да је због тога дошло до иритације.

Биљана Диковић: Пар месеци пре хапшења имали сте контакте са извесним особама која су у неким круговима „познате као непоуздане“, а Ви сте на свом профилу написали да су Вам пријатељи?

Alexander Dorin: Нису непоуздани, то су ми блиски пријатељи који су ми много помогли. Неспоразум је ваљда настао зато што сам ја рекао да пишу да сам у Грчкој, а у међувремену је било већ процурило да сам у затвору.

Биљана Диковић: Ваш физички изглед говори да сте прошли тешко време, видљиво је да сте смршали и доста се физички изменили. Како су се власти понашале према Вама у притвору, у изолацији, да ли су Вас тукли, шта су у ствари желели?

Alexander Dorin: За „промену изгледа“ постоји неколико разлога. Пре свега, пре изласка из затвора није било мојих актуелних слика на интернету. Оне слике које су познате су, углавном старе између 5 и 6 година, неке и више, тако да сам се после пола деценије и више, по изгледу променио. А сигурно су и додатно утицали услови у притвору. Храна им је катастрофа. Мислим да у њој уопште нема никаквих витамина. Многе заробљенике су болеле кости, вероватно због недостатка калцијума и других минерала. Поред тога ја сам вегетаријанац, а порције јела ионако нису баш биле посебно велике. Значи, пола хране ионако нисам могао да једем. Поред тога сам више од пола времена у притвору био затворен у ћелији скоро 23 сата дневно. А сунце, буквално скоро четири месеца нисам видио. Затворско двориште је окружено са веома високим зидовима, тако да у току дневне шетње сунце скоро никада не сија директно на затворенике. А када вас на пример посети адвокат, или вас комесар зове на саслушавања за време шетње, онда се чак деси да уопште немате ни шетњу ни свежег ваздуха.
А онда, поред тога осетите психички притисак. Слали су често психопате и психичке болеснике у ћелију, тако да ноћима нисам могао да спавам. Па су ме звали по два пута недељно, по неколико сати, на „разговоре“ у току којих су вршили велики притисак на мене. Такође сам се бринуо за кућу коју сам наследио од покојних родитеља, пошто су ми онемогућили да решим финансијска питања у току притвора, тако да би настао што већи хаос за мене. И на крају ми је јавни тужилац др Thomas Homberger још „блокирао кућу“, тако да до даљњег не могу „да управљам њом“. И поред свега тога нисам знао шта ће бити са мном. Нисам имао благе везе колико ћу још да лежим у затвору и да ли ћу можда бити премештен у неки други затвор. Једно време сам чак размишљао о томе да ли ће да ме изруче за Америку итд. Значи, психички притисак је био огроман.
Нису се усудили да ме туку, нарочито због тога што поседујем швајцарски пасош. Поред тога сам имао срећу да су разни људи релативно брзо после мога хапшења почели да пишу јавном тужиоцу и да га питају о чему се ради. Али затвореници који немају швајцарски пасош и који немају јавну подршку често имају „мање среће“, често се дешава да добијају батине, о чему лично могу да сведочим.
Ето, то су Вам углавном разлози за промену мог физичког изгледа. Полазим од тога да ћу временом, на слободи, мало да се опоравим.

фото ВЕСТИ: А.Дорин и Б.Божин

фото ВЕСТИ: А.Дорин и Б.Божин

Биљана Диковић: Дуго се већ бавите истином о Сребреници, да ли сте колико новца уложили у то? Да ли Вам је неко помагао?

Alexander Dorin: Тешко је израчунати тачну цифру, али је уложено далеко више од 100.000 евра. Потрошио сам паре које потичу из продаје куће мојих покојних родитеља у Белом Потоку код Београда, као и паре које су држали на једном рачуну у Србији. Финансијски ми практично нико није помогао за све ове године. Једна Српкиња из Норвешке која ми је једном послала 800 евра, и то је то. Али, ипак је барем по једном питању, недавно дошло до једне позитивне промене. Док сам био у затвору, због акције Вести сакупљено је око 12.000 евра за моју одбрану.

Српска мајка из села Факовићи близу Сребренице

Српска мајка из села Факовићи близу Сребренице

Биљана Диковић: Како сте набављали документа и доказе за своје тврдње? Како сте били сигурни да су документа права, исправна, да нису фалсификати које је неко направио да би, на пример зарадио новац на томе?

Alexander Dorin: До докумената сам долазио на разне начине. На пример, био сам у контакту са покојним Зораном Јовановићем, бившим начелником информативне службе Дринског корпуса. Он је годинама био на ратишту у Босни и поседовао је документацију о страдању Срба у регији Бирач, којој припада и Сребреница. Ради се углавном о његовим сликама и видео снимцима, такође и о другим документима. Значи, аутентични докази из прве руке.
Он ме је такође водио по гробљима, спомен собама, уништеним селима и споменицима у том делу источне Босне. Фотографисао сам и снимао све, тако да после нико не може да каже да сам преузео „доказе из треће руке“.
Такође ми је преко разних адвоката и веза био омогућен приступ архивама такозваног хашког трибунала. Тамо се налазе многа документа армије БиХ као и армије РС, УН-а и других војски и организација. Значи, аутентична документа која се користе на разним суђењима у Хагу.

Зоран Јовановић и Александер Дорин

Зоран Јовановић и Александер Дорин

Поред тога, годинама сам водио истраге, и у разним архивама бројних медија сам нашао много тога. И у архивама Републике Српске сам наишао на пар интересантних ствари. Такође сам у контакту са новинарима који су за време рата били на лицу места и снимали. Преузео сам од њих разне ствари. И међу Бошњацима су били неки појединци који су ми предали аутентичне снимке. На тај начин сам, на пример, дошао до серије слика које показују пробој муслиманске армије од Сребренице до Тузле.
И на крају ми је, такође Југослав Петрушић предао многа документа из разних извора итд. У сваком случају, до сада није још нико успео да докаже да сам у своме раду до сада објавио и једини документ који је фалсификат.

Биљана Диковић: Господине Александер, Ви сте први објавили фотографије србских жртава у јавности. Званичници Западних сила негирају да србске жртве уопште постоје, а Ви сте показали њихове фотографије, гробове и родбину. Да ли ћемо поред три књиге које сте већ објавили, а које обилују фотографијама које приказују србске жртве, сада моћи да се очекујемо објављивање неких докумената или видео материјала за које сте причали да поседујете?

Alexander Dorin: У мојим књигама сам објавио један одређени број најбитнијих докумената, а на моме youtube -каналу сам објавио такође разне видео снимке. Видећу да у новим тиражима мојих књига још додам нека документа и да их објавим на интернету.

Биљана Диковић: Ако можете, за читаоце СРБског ФБРепортера реците шта планира Александер Дорин следеће и да ли ће то и како Борис Крљић да испрати?

Alexander Dorin: Све што се тиче мога рада као публицисте, ја ћу и даље да објављујем под мојим псеудонимом. Планирам тренутно још један нови пројекат, али о томе нећу још ништа конкретније рећи, тако да ми неки утицајни кругови „неби правили нове проблеме“.

———–

ПОВЕЗАНО:

Разговори уредника Биљане Диковић са Александером Дорином

РАЗГОВОРИ О ИСТИНИ (1), Alexander Dorin: „Ја, значи, врло добро знам шта је геноцид и шта не…“

РАЗГОВОРИ О ИСТИНИ(2)

РАЗГОВОРИ О ИСТИНИ(3)

РАЗГОВОРИ О ИСТИНИ(4)

РАЗГОВОРИ О ИСТИНИ (5)

РАЗГОВОРИ О ИСТИНИ (6)

РАЗГОВОРИ О ИСТИНИ (7)

РАЗГОВОРИ О ИСТИНИ (8)

РАЗГОВОРИ О ИСТИНИ (9)

Текстови о хапшењу Дорина:

*ВЕЋ ЧЕТИРИ ДАНА НЕМА ДОРИНА: Да ли је ухапшен Александар Дорин, где се налази?

*НЕЋЕМО ОДУСТАТИ: Зачарани круг у случају Дорин

*ФАКТИ: Швајцарска тајна служба покушава да монтира доказе против Дорина

*ОТВОРЕНО ПИСМО пријатеља Александра Дорина председницима Србије и Српске, Влади Србије и Српске и свим медијима

*Иза нестанка Дорина стоје исламисти? Миливоје Иванишевић – Стравично сам забринут…

*Александера Дорина ухапсили још 17.јуна: ИЗАВАЧКА КУЋА ПОЗИВА – Помозите да одбранимо Дорина!

*Рушење мита о геноциду у Сребреници (2): Харанга почела 2011. године

*СЛОБОДА ЗА ДОРИНА: Напишите писмо подршке Александру Дорину да смо уз њега, у истини до коначног ослобођења!

*КМ НОВИНЕ: Сада и на руском – филм и сведочење Александра Дорина о Сребреници и геноциду кога никада није било!

*ОТВОРЕНО ПИСМО Пријатељима Историјског пројекта Сребреница: Стефан Каргановић – НАПИШИТЕ ПИСМО ЗА АЛЕКСАНДРА ДОРИНА!

*ВЕСТИ: Сакупљен новац за прву фазу одбране Дорина – хвала на помоћи!

*АКЦИЈА: Милион разгледница за Дорина!!!

*Стефан Каргановић: Затвореник савјести Александар Дорин, привремено пуштен из швајцарског казамата

———–

SREBRENICA’ „FACE OFF“: REAL GENOCIDE- THE WEST DOESN’T WANT YOU TO KNOW ABOUT… (warning- very graphic material)

—————

*Мит о Сребреници – Једноставна математика: Сребреница 1994. (попис) имала 37.255 становника – 35.632 по УН документу напустили Сребреницу = 1.632 становника & А који су ти остали (7-8.000) из СРЕБРЕНИЧКЕ ЛАЖИ О ГЕНОЦИДУ СРБА над муслиманима?

*Доктор историје Бјерн Нистад: Осећам своју обавезу и дужност да протестујем против инструменталистичке употребе историје за демонизацију неких земаља – Сва ова дешавања око Сребренице су доказ те инструментализације и злоупотребе историје

———–

 

 

 

2 replies »

  1. Драги Александре, овдје и на многим другим друштвеним мрежама имаш на хиљаде твојих пријатеља. Па нека изволе и нас да прате. Ми се не бојимо теби давати подршку. Бог уз тебе!

    Свиђа ми се

  2. Baš smo se bili uplašili da će da Gospodina Dorina pojede mrak..
    Ne praštaju oni koje je potkačio, sve će pokušati da ga ućutkaju. Ne verujem da će ga ostaviti na miru!
    HVALA MU ŠTO NE DOZVOLJAVA DA SE ZABORAVI ISTINA O SREBRENICI I O OSTALIM SRPSKIM ŽRTVAMA KOJE SU ZVERSKI UBIJALE USTAŠE, MUDŽAHEDINI, ARNAUTI I OSTALI NEONACISTIČKI SKOTOVI IZ NOVOG SVETSKOG PORETKA..

    Свиђа ми се