АКТУЕЛНО

КОМНЕН КОЉА СЕРАТЛИЋ: КРАЂА НЕПОКРЕТНОСТИ ДВА СТОЛЕЋА (5)


КРАЂА НЕПОКРЕТНОСТИ ДВА СТОЛЕЋА (5)
КОМНЕН КОЉА СЕРАТЛИЋ
Komnen Seratlic
Траг у времену из црног шешира

Када председник Николић врати Закон о продаји државних непокретности Скупштини на поновно разматрање и притом укаже „да је потенцијалним купцима вила, станова, блиским владајућој коалицији, раније јављено да ће спорни Закон бити усвојен да пожуре са закупом“, онда је у овој земљи вода дошла до грла. Многи потенцијални купци су уствари већ одавно запосели стотине станова, вила, кућа, хиљаде квадрата пословног простора, зато је сад потребно све то легализовати. О највећој крађи и растурању Стамбеног фонда бивших савезних органа (милиони евра), о умешаности председника стамбених комисија од времена коалиције СПС-ЈУЛ и коалиција до данашњих дана, о недопустивом неправном и неморалном понашању судова и Вишег тужилаштва, које није познато од Римског права до данас, о нечињењу председника посланичких група, о немоћи Агенције за борбу против корупције и Савета за борбу против корупције Владе Србије, о понашању недотицивог заштитника грађана, о забарни новинарима да присуствују конференцијама за штампу и да пишу о том проблему, о томе ко је добио станове, куће, виле, без одлуке Комисије, Правилника, Ранг листе, што је констатовано у комисијском извештају Савезног инспектората и другим питањима сведочи у „Сведоку“, на основу докумената, у неколико наставака, дугогодишњи дипломата, новинар, члан УНС-а, двадесет година правни координатор једног броја оштећених, наш сарадник – Комнен Коља Сератлић.

„Господе, орао сам и преоравао, копао и прекопавао,
мучио се и довијао како сам знао и могао, али сам
увек Теби и Роду ваљано и предано служио“.

***

Ваљано и предано и Богу и Роду требало би, пре свега, да служе судије и тужиоци, као и сви запослени у правосуђу.

Коју улогу је одиграло и коју улогу и даље игра правосуђе (правосудни систем) у овој крађи, корупцији, криминалу, питају се читаоци, пратећи Фељтон, шта се све догађало последњих двадесет година са некретнинама, односно Стамбеним фондом савезних органа, вилама и кућама ДИПОС-а, 350 милона динара, бесповратним кредитима и стотинама квадрата пословног простора. После сваког дела фељтона, у коме су обелодањена имена починилаца, који су погазили Устав, све законске норме, који су опљачкали све оне који су створили тај фонд, а многе без крова над главом послали пре времена у гроб и да напусте Родну груду, буквално се усијају телефони,посебно аутора фељтона, читаоци постављају два питања: да ли у Србији постоји правосуђе, да ли је Тужилаштво покретало кривичне поступке, посебно након налаза Комисије, односно Инспекцијског надзора од 10. јанура 2001 године, бр. 01-13/1 -2001 (да поновимо – на основу тог документа у уређеној земљи, пада свака влада), као и тужби адвоката Биљане Кајганић у име оштећених, више кривичних пријава које је подносио некадашњи начелник УБПОК-а. МУП-а, те пријава оштећених.

Основци знају да свака иоле уређена држава (нажалост Србија нема државу управо свих ових дугих година) почива на три основна стуба: извршној, законодавној и судској власти. Ако читате годишње извештаје представника ЕК у Србији од 2006. до 2014. године, од свих поглавља, највише пажње посвећују поглављу 23 које се односи на правосуђе, правосудни ситем. Анализом садржаја тих 9 годишњих извештаја, долази се до закључка да Србија никада неће ући у ЕУ због тешког стања у правосуђу.

Поглавље 23 и поглавље 24 (односи се на корупцију, та су два поглавља у директној корелацији) су кључна поглавља за изградњу правне државе. У свим извештајима који се односе на та дава поглавља, Представништво ЕК наводи бројне конкретне проблеме у правосуђу, којима је обхрвана Србија. Један од основних проблема јесте „изградња независног правосуђа које ће брзо и квалитетно решавати случајеве без политичког уплитања, одсуство или низак ниво корупције, сузбијање организованог криминала и безбедније границе. Важан аспект представљају и заштита људских права и борба против дискриминације, па би Србија „на крају пута“ требало да обезбеди грађанима виши ниво заштите и лакше остваривање права“. У једном од годишњих извештаја се наводи да Србија са овим поглављима мора почети и са њима завршити поступак приступања ЕУ. Напредак у овој области је врло тешко остварити (аутор фељтона је службовао у Словачкој и Бугарској, пратио је како су уређивале поглавља за улазак у ЕУ; Бугарска и Румунија су након осам година од уласка у ЕУ и даље под надзором Европске комисије у области владавине права, и још не могу да приступе Шенгенском простору и платежном систему ЕУ; 2006 и 2007. управо је „Сведок“ објавио у неколико бројева текстове како је Бугарска ушла у ЕУ, иако није испунила многа поглавља).

Наши Европљни требало би да утуве у своје главе да ако се не буде довољно напредовало у усклађивању и примени прописа и стандарда у поглављима 23 и 24, зауставиће се преговори и о другим поглављима (Србија из неких других разлога не спада у земље бивше Источне Европе, које су примљене у НАТО, а онда у ЕУ, ради окружења Русије).

Оволико пажње смо посветили наведеним поглављима због спреге између правосуђа и политике (читај, партијских моћника) због које се и догодила ова незапамћена крађа некретнина, криминал и корупција. Када бисмо хтели приказати све тужбе, судска решења, жалбе свим правосудним органима, записнике са рочишта, преписку са судијама, посебно о понашању судија Јавног тужилаштва, заменика јавног тужиоца, судија Вишег суда, била би то књига од неколико стотина страна.

Оштећени су најпре подносили тужбе основним судовима против Стамбене комисије Владе Србије. Адвокати су сматрали да је одговорна Стамбена комисија, јер је морала извршити расподелу некретнина преузетих након распада ДЗСЦГ онима чији је тај фонд био и који су га створили. Међутим, након скоро годину дана основни судови су се оглашавали дописом да се тужбе морају поднети против Владе Србије. Дакле изгубљен је велики временски период. Тужбе су преиначене, тужена је Влада Србије, која је утопила Стамбени фонд савезних органа, поприлично окрњен и покраден, у Стамбени фонд Србије, прогласивши се правном наследницом. Влада Србије је преузела и целокупну документацију тог Стамбеног фонда, што је посведочио у службеном допису оштећенима и синдикату „Слога“, заменик директора Републичке дирекције за имовину Републике Србије, Србољуб Панић (допис бр. 360-960/2007., од 16. 01. 2008.; „Ова Дирекција више не располаже документацијом“. Оштећени и синдикат „Слога“ нису могли ући у траг, где се налази документација. Неки извори говоре да је спаљена. Једно време је био лов на документа (као у хорор филму) до којих су дошли оштећени и Синдикат „Слога“, а дошли су до најважнијих докумената (нпр. једна оштећена радница у савезним органима, која је годинама чекала стан, савим случајно је ушла у просторију у којој су уништавана документа, након нестанка ДЗСЦГ, откупила је од уништивача копију крунског докумената – Инспекцијски налаз Комисије савезне Владе и још нека најважнија документа, посебно Ранг листе (сва та документа поседује правосуђе, сви важни масмедији, иначе чувена Верица Калановић не би потврдила дописом „да је тај фонд преузела Влада Србије…“.

Након два-три рочишта и саслушања оштећених и сведока, што је трајало више од две године, оштећени су добили судска решења у којима се ти судови проглашавају ненадлежним. То није познато у судској пракси да се започне поступак, одржавају рочишта, а онда се донесу таква решења.

Оштећени су се жалили Вишем суду. Нажалост, управо у том суду започињу велике игре. Осим жалбе на таква незаконита решења, од Вишег Суда је затражено утврђивање права поднсилаца тужби на доделу стана, за које су испунили услове и дошли на Ранг листу, а које би обавезало тужену Владу Србије да спроведе поступак доделе станова Стамбеног фонда савезних органа бившим радницима савезних органа, јер су га створили од својих ЛД. Узимамо пример једног оштећеног који је седам година ишао најмање три пута месечно у Тимочку бр. 15, где се налази Виши суд, молио је да Виши суд донесе решење, независно од тога какво ће бити, како би се жалио Врховном, а онда Уставном суду ради стицања права подношења тужбе Европском суду за људска права у Стразбуру.. Након седам дугих година једна морална службеница у Писарници се сажалила, пронашла је предмет и дала једној госпођи судији. Оштећени, одлазећи често у Виши суд добио је поверљиву информацију (из два извора) да је заменик чувеног министра правде г-ђе Маловић (за њеног мандата, правосуђе у Србији је доживело највећи пад у историји правосуђа, дневно су масмедији писали о разним аферама у свим судовима у Србији, посебно о аферама у палатама неправде у Београду и Н. Саду, у том суду у улици Сутјеска, води се жешћа битка од битке на Сутјесци), чувени Хомен наредио: „Укиселите све жалбе које се односе на ту крађу и на стамбени фон ДИПОС-а“, из другог „Укиселите све предмете које губи држава Србија“, што је у ствари исто). Напокон је донесено Решење којим Виши суд предмет враћа Основном на поновно разматрање. Основни суд је у релативно разумном року вратио предмет Вишем суду, Виши суд га је поново вратио Основном, а онда је Основи суд предмет преиначио у ванпарнични поступак и вратио Вишем суду.

Због тог вишегодишњег (од 2006. до 2015.) ногометања (додуше то нису кладионице стављале у листу за клађење), оштећени се обратио министру правде Селаковићу, упозоривши га на стање у правосуђу и понашање судија, с посебним нагласком на Виши суд и Више јавно тужилаштво у Београду у вези одуговлачења доношења одлука у разумном року и покретања кривичних пријава (у Србији, како се наводи у извештајима ЕК има више од милион и двеста хиљада предмета „старих“ између осам и десет година). Позвао се и на измену у Закону коју је доне Парламент Србије „да је разумни рок две године“ како је то утврдио Европски суд за људска права. У законској измени се наводи да сви грађани имају право да туже суд и затраже накнаду штете, јер им је повређено право на суђење у разумном року. Независно како ће се парница завршити, накнада ће бити исплаћивана из државне касе и то из дела буџета намењеног судовима. Дакле, судови ће морати да воде рачуна о разумним роковима за суђење, јер ће то утицати на ЛД запослених и испуњавање других обавеза.

Након недељу дана добио је следећи одговор, којег је потписао помоћник министра Нела Кубуровић, што је потребно јавно похвали:

obaveštenje
Скоро истовремено брзо су реаговали Виши суд и Више јавно тужилаштво. Допис оштећеном из Вишег суда потписала је заменик председника Вишег суда Јелена Стевановић (VIII Су бр.46/15-19, од 27.05.2015), а допис из Вишег јавног тужилаштва (KТП бр3067/15, од 05.06.2015) потписала је заменик јавног тужиоца Душанка Дадић (дописе због дужне не можемо скенирати). Као по договору, очито под одређеним стресом, због тога што сматрају да могу да раде шта год хоће, јер су буквално схватиле аутономност судова, употребиле су исту терминологију и упутиле, због притужбе министру, увреде оштећеном које гласе: „уредите и уразумите своју притужбу министру“, иако је та притужба била јасна и заснована на документима и чињеницама. Под „уредите и уразумите“ тражиле су да оптужени наведе докумената на основу којих се жалио министру правде (какве љукаве љисице). У одговору, оптужени је најпре указао да се судови морају уредити и уразумити, као и наведене судије. У допису Вишем суду навео је документовано да се његова жалба киселила више од шест година, те да је изгубио поверење у тај Суд када се ради о институцији „разумни рок“.

Након месец дана добио је буквално мангупски одговор од заменика председника Вишег суда Маје Маринковић, која ламентира да је ВС био ажуран у последње две године, да је судији Мирјани Риђички, којој је годинама додељен у рад тај предмет, одлуком Високог савета судства 21.04 2015. престала судијска функција, да је од 08. 05 2015. за тај предмет задужена судија Драгица Љумовић (зар им је требало више од пет месеци да „пронађу“, задуже, другог судију, прим. ККС), да судије имају по 1000 предмета (е ово нема нигде на свету да је чак неко од судија алхемичар не би могао толико предмета да реши, заврши за 20 година, прим. ККС). На крају госпођа Маринковић, заменик председника Вишег суда, написа следеће: „Код таквог стања ствари, а имајући у виду датум подношења иницијалног акта (пре седам година) као и чињеницу да жалбени поступак у наведеном предмету није окончан, Ваша притужба оцењена је као основана на дуго трајање поступка, али као неоснована на рад судије извршиоца“, јер у даљем тексту наводи „да је судија извршилац Мирјана Риђички била задужена са 761 предметом, међу којима су неки имали предност…“ Дакле, она оштећеног сматра кривим због великог броја предмета којима је била задужена судија извршилац Марија Риђички. Ово је за Риплија. Ако госпођа заменица (односно именица) достави копију овога дописа (VI Су бр.1749/15, од 02 09. 2015) министру правде, односно извештај који је од тог Суда затражен, а он се на овакво стање оглуши, онда Виши суд и та заменица могу да наставе да раде као и до сада, односно да не раде, иако и даље доносе пресуде „У име народа“.

Судија који је потписао дописе оштећеном као и све судије у Србији, не схватају да је задатак министра правде да својим ауторитетом, ако га има, утиче на оне који обављају свој посао у правосуђу. Он се не упушта у то ко је судија, тужилац, односно лице које је задужено конкретним предметом. Осим тога, министар је задужен да обезбеди амбијент да ти судски органи функционишу ефикасно и благовремено. Губи се смисао постојања таквих установа ако се поступак одгађа у недоглед. Правда мора бити из хиљаду и једног разлога ефикасна. Зато ко се год због кршења институције „разумни рок“ обратио суду у Стразбуру, добио је одштету. Такво поступање Министарства правде и министра не коси се са аутономношћу органа правосуђа.

С обзиром на то да за скоро двадесет година није санкционисана ова крађа некретнина два столећа, односно криминал и корупција, пре свега починиоци чија су имена позната и кривња доказана на основу докумената, одговорно и морално тврдим да је за то искључиво криво Више јавно тужилаштво (у даљњем тексту Тужилаштво) у Београду. Оштећени и синдикат „Слога“ су се обраћали свим председницима СРЈ, ДЗСЦГ и Србије (Жижићу, Пешићу, Коштуници, Маровићу, Тадићу, Николићу), затим свим председницима влада (Ђинђићу, Коштуници, Цветковићу, Дачићу, Вучићу), министрима, поново Дачићу као министру унутрашњих послова и трећи пут као министру спољних послова, Вучићу, као министру војном, Мркићу, Наумову, Калновићки, Љајићу, вуковима Јеремићу и Драшковићу, овај је одговрио и обећао да ће све предузети, слагао – нормално, као што је нормално да су слагали Јеремић, Љајић, Хомен), заштитнику грађана Јанковићу, који је присуствовао на једној конференцији за новинаре када му је уручена документација, након више од годину дана је одговорио да се он неће мешати, нека то раде судови, градоначелнику Ђиласу (никада није одговорио), директору Дирекције за борбу против корупције Татијани Бабић (годину и по дана је обећавала, а онда се обратила Тужилаштву, Савету Владе Србије за борбу против корупције – пок. Верици Бараћ, касније њеним наследницима, који су позвали аутора Фељтона на разговор на разговор, а уствари су прекопирали комплетну документацију, јер достављену пок. Верици Бараћ неко је покрао из предмета, ништа нису предузели, обавестили су нас да су проблем послали Тужилаштву), синдикат „Слога“ послао је допис и најважнија документа свим шефовима посланичких група у Парламенту (нико није одговрио или тај проблем споменуо у дискусији о криминалу и корупцији, тада је шеф посланичке групе СРС био Томислав Николић), свим водећим листовима и ТВ каналима (неки су листови писали и одмах по нечијем наређењу прекидали писање, као што је након три наставка писање морао да прекине новинар Кртинић), председнику Уставног суда Србије (одговор из Уставног суда се не може препричати и он је за Риплија), чувеним госпођама Доловац и Месаревић (нису одговориле), адвокати су се обраћали Уставном суду, МУП-у (Биљана Кајганић) неким председницима Стамбене комисије Владе Србије, представнику ЕК, одржане су три конференције за новинаре које се могу видети на Youtube-у (све жалбе дописе и одговоре, оштећени и синдикат „Слога“поседују у документацији (54 документа). У захтевима и молбама, сви набројани су замољени да приме представнике синдиката „Слога“ и оштећених. Нико од функционера их није примио. Наводно по њиховом налогу, генерални секретари, шефови кабинета, молбе и документацију прослеђивали су Тужилаштву, које има десет дописа и комплета документације, ако је нису спалили.

Када је аутор фељтона затражио да га прими председник Тадић, уместо њега примио га је Председников саветник Јордан Живановић, коме је уручена комплетна документација. У име председника Тадића, допис 03 број: 07-3735/2009, од 28.09.2009., послао је в.д. генералног секретара В. Цвијан:

ks
Од те 2009. до 2011. године аутор Фељтона одлазио је више од 30 пута у Тужилаштво, писао молбе преко Писарнице, тражио у име синдиката „Слога“ и оштећених одговор. У Писарници на шестом спрату Палате неправде су му одговорили да је дат одговор, али да немају право да га уруче. Напокон је пристала на разговор једна лепа дама, заменик тужиоца Александра Грбовић, односно изашла је у хол испред Писарнице са досијеом (није се удостојила да разговор обави у својој канцеларији). Рекла је да одговор још није сачињен, дала је бр. моб. телефон да је увек могу позвати. Након годину дана и интервенција, А. Грбовић је одговорила 21.02.2012., допис Ктр.бр.3949/09 (ово „09“ говори да је одговор сачињен 2009. како је рекла запослена у Писарници.

ks1
Игре Тужилаштва су без граница, Тужилаштво је огрезло у разне махинације, обмане, лажи.
Наведени заменик, дама из хола на шестом спрату Александра Грбовић поново се јавља, односно учествује у прљавој игри и обманама, дописује са са Агенцијом за борбу против корупције, али ништа не предузима. Ево доказа, допис Агенције 914 Број: 07-00261/13-09, од 31. 10.2014., након скоро две године (једна од оштећених Новка Даниловић, ишла је у ту Агенцију више пута, молила да Агенција нешто предузме, стално су јој обећавали – и на крају поступили по оној „бриго моја пређи на другога“.

ks2
Допис Александре Грбовић је под бројем: КТП.бр.4357/12., од 29.08.2014.

ks3
Поново Александра Грбовић обмањује и Тужилаштво и оштећене, не поступа, не предузимају се кривична гоњења, укључују у игру такође заменика тужиоца, Душанку Дабовић, која након интервенције министра правде вређа оптужене да своје притужбе министру уреде и уразуме. Након уређења и уразумљења, односно дописа ко је све доставио Тужилаштву (10 пута) препоруке и документацију, колико година то траје, да је поднесена пријава против Александре Грбовић, због њеног одговора и након две интервенције, Душанка Дабовић се не оглашава.

Више јавно тужилаштво за све ове дуге године није донело коначну одлу, а довољно је било и без свих ових препорука и достављене документације десет пута, да до јавног тужиоца „допре глас“ (законски текст) да је учињено кривично дело. Јавни тужилац је дужан да по томе поступи, односно био је дужан да поступи тако што ће прикупити информације од МУП-а и од других савезних органа (није морао да прикупља имао их је у рукама не једну за ових двадесет година). МУП је морао да обави информативне разговоре са Александром Грбовић (у чијим је рукама тај огромни предмет, проблем), да прикупи друге информације. О томе МУП извештава јавног тужиоца. Ради се у ствари о предкривичном поступку, након чега јавни тужилац одлучује о томе да ли ће одбацити кривичну пријаву или ће поднети захтев за спровођење истраге и непосредно оптужи кривце. А, ако одбаци кривичну пријаву онда онај ко је поднео има право да у року од осам дана, од дана када му је достављена одлука о одбацивању његове кривичне пријаве, да предузме кривично гоњење као супсидијарни тужилац који има сва права као и јавни тужилац. Зато јавни тужилац никада није донео, односно доставио одлуку о одбацивању кривичних пријава онима који су их подносили. Допис заменика јавног тужиоца Александре Грбовић није одлука већ обичан допис. Чували су се слања одлуке као ђаво од крста, а све по наређењу неке више силе, односно спреге политике и Тужилаштва. Сви који су прослеђивали притужбе оштећених и документацију Тужилаштву у Београду, сугерисали су јавном тужиоцу да не покреће кривичне пријаве против силника чија су имена наведена у Фељтону, о чему је јавно сведочио Јосип Богић (који и сада у једном масмедију пише из броја у број о свим малверзацијама), бивши начелник УБПОК, да је после подношења више кривичних пријава о криминалу у некретнинама, на захтев тадашњег министра полиције Душана Михајловића истрага стопирана „из политичких разлога“. Тада је министар расформирао УБПОК.

Порука председнику Владе уваженом господину Александру Вучићу:

С обзиром на то да се, председниче Владе, свакодневно лавовски борите против корупције, криминала, наслеђеног и садашњег, о чему нас даноноћно обавештавате, наводећи хапшења, износе крађа и утаје пореза (два, три, десет, тридесет, стопедесет милиона динара), сви људи добре воље који су читали овај фељтон, посебно оштећени који се боре двадесет година, питају се зашто се не оглашавате на овај криминал, вредан више стотина милиона Евра. Сви наведени у овом Фељтону, правна лица и институције, посебно правосуђе, сврстали су се на страну оних који су починили криминал. Овај Фељтон, господине председниче Владе, биће преведен на два светска језика и најприје достављен представнику ЕК. Уверавам Вас, као експерт како се улази у ЕУ, да Србија никада неће ући у ту црну рупу, као ни отворити поглавља 23 и 24, која су „алфа и омега“ у процесу приступања преговорима, „уз обавезну нормализацију односа са Косовом са тим поглављима се започиње и завршава процес приступања“, како се наводи у једном Годишњем извештају представника ЕК.

_________

ПОВЕЗАНО:
*КОМНЕН КОЉА СЕРАТЛИЋ: КРАЂА НЕПОКРЕТНОСТИ ДВА СТОЛЕЋА (1)
*КОМНЕН КОЉА СЕРАТЛИЋ: КРАЂА НЕПОКРЕТНОСТИ ДВА СТОЛЕЋА (2)
*КОМНЕН КОЉА СЕРАТЛИЋ: КРАЂА НЕПОКРЕТНОСТИ ДВА СТОЛЕЋА (3)
*
КОМНЕН КОЉА СЕРАТЛИЋ: КРАЂА НЕПОКРЕТНОСТИ ДВА СТОЛЕЋА (4)

 

 

2 replies »

  1. АЛАРМАНТНО!
    ПОЧЕО ЛОВ НА СРПСКЕ ПАТРИОТЕ: Ухапшен Андреј Фајгељ под оптужбом за рушење уставног поретка! (ВИДЕО)
    НОВИ САД – Према сазнањима, данас је у Новом Саду ухапшен др Андреј Фајгељ, под оптужбом да је позивао на ”рушење уставног поретка”. На основу непотврђених информација, непосредни повод за ово хапшење је био видео који је Фајгељ објавио на свом „Јутјуб“ каналу.

    Вучић и НАТО: послужио хлеб и со убицама

    Поделите видео на све стране. Ово не сме да им прође. Доста бре!!! Устај Србијо!!!

    Свиђа ми се