АКТУЕЛНО

Данијела Ружичић: Престаните са уништавањем Електропривреде Србије (1)


eps

Целокупну електропривреду чини електро систем који је организован у компанију Електропривреда Србије – ЕПС. То је данас наш највећи привредни систем са великим проблемима и истовремено са великим потенцијалима.

Као прво, електрична енергија је увек била социјална категорија, а не роба која има своју цену коштања. Путем струје власти су куповале социјални мир код грађана, а трошкови су надокнађивани из буџета. Поред тога, ЕПС је увек био добро место у коме су егзистенцију налазили ,,заслужни” политичари, партијски саборци, њихова родбина и пријатељи. Преко те компаније преламале су се разне политике у којима је власт остваривала своје интересе. Са таквим третманом, мало се могло размишљати о развоју.

Друго, компанија ЕПС је више радила по систему комуналне организације, него по систему привредног друштва. Није се бринула о конкурентности, о ефикасности пословања нити о развоју електро-привреде у Србији.

Треће, ЕПС је постао тром, нефункционалан и нерационално организован систем, са огромним трошковима који прекомерно оптерећују јединицу производа. У томе оптерећењу знатно учествује и живи рад, јер – како указују стручне анализе – има преко 30 одсто непотребно запослених радника. Као посебан проблем, истиче се превелики бирократски апарат који се изродио у привредну супротност и пружа отпор било каквим променама.

Четврто, ЕПС је – због не бриге о развоју – постао лимитирајући чинилац развоја привреде и друштва у целини. Већ дуго времена није изграђен ниједан хидро, нити термо објекат за производњу електричне енергије.

Пето, постојећи систем електропривреде, не само што није у довољној мери у функцији развоја привреде и друшва, већ полако постаје супротност друштвеним интересима и негација сврхе свога постојања. У пословној политици – овог система – тотално је занемарена ефикасност пословања и развој електро-делатности, која је основ како привредног, тако и свеукупног друштвеног развоја.

Поред набројаних негативних чинилаца, који су обележје садашњег стања у ЕПС-у, може се рећи да има и један позитиван чинилац, а то је да је српска електропривреда тренутно сачувана од вулгарне приватизације, коју су форсирале међународне неолиберално-глобалистичке институције.

Према томе, постојећи власнички статус омогућава спровођење неопходних реформи са којима би требало побољшати функционалност и рационалност електро-система у циљу ефикаснијег пословања и развоја ЕПС-а. Стога је неопходно што пре спровести следеће реформе:

  • Реорганизовати цели систем и направити функционалну и рационалну организацију која ће омогућити ефикасно пословање.
  • Решити се непотребно запослених радника.
  • Рационализовати пословање и смањити трошкове по јединици производа
  • Корпоратизовати компанију и исту организовати у акционарско друштво.
  • Професионализовати менаџмент и одстранити партијске ,,стручњаке”.
  • Окупити тим стручних људи који ће стално радити на истраживачким и научно-развојним пројектима.
  • Припремити пројекте за изградњу нових објеката за производњу електричне енергије.

Значи, потребно је спровести корените промене и оптимизовати пословање, стално радити на развојним пројектима и на унапређењу технологија у пословању. За континуирани развој и унапређење технологија у производњи, потребни су стручњаци, а не подобни партијски ухлебљеници. Затим, потребна је воља, хтење и политичка одлучност, а не демагогија и партијско користољубље.

Поред наведених реформи, у електропривреди је потребно радити и на рационализацији потрошње електричне енергије, односно на подизању енергетске ефикасности у финалној потрошњи у циљу смањења потрошње енергије по јединици БДП. Надаље, потребно је производњу и дистрибуцију електричне енергије више укључити у тржишне токове и увести конкурентност у пословању.

Без обзира на тренутно стање у Електропривреди Србије, потребно је реално сагледати потенцијале производње електричне енергије и систематски припремати пројекте за нове производне капацитете, јер је енергетика увршћена у носиоце дугорочног развоја Србије. Углавном, могућности нових постројења за производњу електричне енергије се огледају у следећим потенцијалима:

  1. Хидро потенцијали за производњу електричне енергије, првенствено на реци Дрини и Дринском сливу.
  2. Могућност проширења и повећања капацитета хидроелектрана на Дунаву.
  3. Могућности за изградњу малих хидроелектрана у целој Србији.
  4. Могућност изградње термо-енергетских постројења за производњу електричне енергије у Колубарском и Костолачком базену, као и могућност изградње ТЕ Штаваљ.
  5. Могућност коришћења геотермалних вода.
  6. Унапређењем научно-истраживачког рада, обезбедити коришћење осталих извора енергије као што су снага ветра, сунчева енергија и ……….
  7. Користити и све остале могућности за производњу електричне енергије.

Искоришћењем потенцијала и претварањем истих у производњу електричне енергије, могле би се задовољити све домаће потребе и обезбедити знатне количине електричне енергије за ино-тржишта. Међутим, за раст и развој електро-привреде до реалног нивоа – са којим ће имати веће учешће у стварању БДП и веће учешће у девизној биланси земље – потребно је направити нови приступ у развоју и све детаље предвидети и пројектовати у новој Стратегији о развоју електропривреде Србије.

 

Мр Данијела Ружичић – економски аналитичар

Карикатура: Тошо Борковић - ЦЕНА СТРУЈЕ

Карикатура: Тошо Борковић – ЦЕНА СТРУЈЕ

————

http://wp.me/p1Fuk8-MwT

1.12.2015. danijelaruzicic.com, за ФБР приредила Биљана Диковић

1 reply »

  1. „Као прво, електрична енергија је увек била социјална категорија, а не роба која има своју цену коштања.“

    I treba tako da bude, da je elektricna energija opste drustveno doboro koje je samo radi podvale nazvano „socijalna kategorija“, misleci se na one koji nemaju da je plate pa im se ona kao „poklanja“ zbog njihove nemastine.

    Elektricnu energiju, ako je SVI koriste (a koriste je naravno), treba shvatiti kao trotoar po kome hodamo gradom i za koga ne placamo „hodarinu“, koji je podrazumevajuce besplatan. Ako ne mozemo da izbegnemo koriscenje elektricne energije, onda je ona kao i vazduh koga udisemo i bez koga ne mozemo da zivimo. Otuda je logika da ako ne placamo vazduh koji udisemo ili porez na gravitaciju, i eletricna energija jedna nuznost koja, ako je neizbezna – treba da se ne placa u dobro uredjenom drustvu zvanom drzava.

    Свиђа ми се