ДРУШТВО

Организација 28 јун – Поклонимо породици Ђерговић нову кућу до Божића!


Извор: Систем вредности, 19.12.2015.

Свакога дана, свакоме од нас нешто није потаман. Стално су нам неопходне најбаналније ствари. У ствари, нисмо ни свесни колико смо благословени и срећни.

Јуче смо сели у аутомобил и прешли преко 250 километара у једном правцу. Захваљујући новинарки „Блица“ упознали смо Далибора, самохраног оца двојице дечака који живе у селу десетак километара од Зајечара. Стидљив човек у радничком оделу, бледог лика али бистрих очију дочекао нас је у центру града.
После кратког разговора и његове захвалности на нашем доласку ми смо сели у наш, а он у аутомобил свог најбољег пријатеља, човека кога до пре три дана није познавао.

После двадесетоминутног пута пуног рупа и одрона стигосмо до куће у којој Далибор живи са својом децом и родитељима. На први поглед већ се могло закључити да је екстеријер само увод у немаштину која нас чека по отварању улазних дрвених врата куће од блата која је изгледала као да ће се сваке секунде срушити. Испред куће дека са српском шајкачом и ратном униформом из једног од претходних ратова, једином одевном предмету који поседује. Поред њега стара бака, спуштених леђа али дигнуте главе, мотри на своје унуке који се безбрижно играју са бициклом и новим играчкама које су претходних дана добили. Упознајемо се, пружају старе и од рада испуцале руке док деца усхићено трче ка нама.

Пружају руке и тихо изговарају своја имена док пола стидљиво примају слаткише које смо им донели. Улазимо у двособну кућу која се оловком и тастатуром не може описати…

Разговарамо са њима о разлогу нашег доласка, док нам сви поново захваљују док у њиховим очима видимо светлост коју никада нисмо видели.

У току разговора сазнали смо да је „Блиц фондација“ обећала 15.000€ за нову кућу, која ће имати пространо двориште, по Далиборовој жељи.

Не да би Далибор имао пространство а деца простор за фудбал, већ да би могао да се посвети пољопривреди и сточарству да би његови синови имали шта да једу.

Кућа још није била нађена, а зима прети хладноћом, глодарима и закрченим путем до првог насељеног места.

Договорили смо се да убрзо кренемо у разгледање потенцијалних кућа које су Далибор и његов нови, али најбољи и једини пријатељ Миљан пронашли.
Изгрлили смо децу, поздравили баку и деку и кренули у обилазак шокирани оним што смо видели.

Стижемо до потенцијалне куће.Стара сеоска кућа, помоћна кућица и пространо велико двориште одушевили су Далибора који је од одушевљења једва скупио снаге да каже да је презадовољан ониме што види. Ми смо продужили до оближње радње јер нисмо имали времена да због радног времена исте даље разгледамо. Тамо смо отишли да за новац који су обезбедили наши сарадници и партнери из организације „28.јун“ и њихови донори купимо потребну белу технику за нову кућу.

Улазимо у радњу и не знамо од чега да почнемо.Гледамо цене и степен енергетске потрошње, гледамо квалитет и тражимо најбоље од произвођача из наше државе.
После 45 минута разгледања у договору са Далибором одлазимо на касу и чекамо рачун.

Веш машина, бојлер, шпорет, фрижидер, замрзивач, фен, пегла, миксер, грејалица…- све је ту! И док још једном проверавамо рачун Далибору звони телефон.Сада већ бивша власница куће јавила је Далибору да ће прихватити цену коју је понудио за кућу али га је замолила да сачека неко време док се самохрана мајка са двоје деце која у поменутој кући живи као подстанар не снађе.Далибор је тада доказао колики је човек и инсистирао да њих троје ОСТАНУ да живе са његовом породицом без новчане надокнаде.После честитки Далибору на новој кући узимамо копију рачуна и договарамо пренос до нове куће.

Након изласка из радње поздрављамо се са Далибором и Миљаном и договарамо се да ускоро поново дођемо и новчано, али и физички помогнемо на сређивању старе-нове куће.

Крећемо…

Ћутали смо сви до једног до Београда.Свако је на свој начин размишљао о Пеђи, Јоци и животу њихове породице, захваљивајући се Богу и судбини за све што имамо.

Ако је тачно да мушкарци и Срби не плачу, питамо се да ли смо ми мушкарци и Срби?

Новац је још увек преко потребан, а ово је само почетак увесељавања људи, почетак пријатељства и сарадње две организације јер ће Србина само слога спасити!

***

ДОНАЦИЈА ЗА ЈОВАНА И ПРЕДРАГА ИСПОРУЧЕНА!

Извор: Организација 28 јун
1
9.12.2015.

Чланови наше организације 28.јун заједно са представницима братске студентске организације из Србије, Систем вредности – јуче 17.12.2015. су посетили породицу Јована (6) и Предрага (9) Ђерговића у селу Заграђе, поред Зајечара. Ова два дечака о којима смо писали пре пет дана, живе са оцем, прадедом и прабабом у потпуном сиромаштву.

Наши волонтери су јуче у Зајечару купили 13 кућних апарата за опремање нове куће за породицу Ђерговић, укључујући веш машину, фрижидер, шпорет са рерном, бојлер за купатило, грејалице, замрзивач, пеглу и друго. Данас ћемо се срести са представником Блиц фондације, која је прва открила ову породицу, и предати донацију за куповину нове куће. Наш план је да се породица Ђерговић до Божића пресели у нову кућу потпуно опремљену свим потребним кућним апаратима – купљеним од наших донација.

Новац који је потребан за куповину куће још није скупљен у потпуности, те вас молимо да ако нисте већ приложили да свој прилог дате што пре преко овог линка: https://28jun.org/#donate

Координатор 28. Јуна, Стана Дубајић која је учествовала у посети и предаји донације је овако прокоментарисала оно што је видела:

– Јован не скида своју нову јакну већ 4 дана откад му је поклоњена, у њој чак и спава. Услови у којима живе су шокирали и нас који живимо у Србији, а многи у дијаспори не могу ни да замисле оно што смо ми видели. Кућу направљену од блата у којој дечаци живе са оцем, прабабом и прадедом је купио деда њиховог оца Далибора, чак 1953. године, данас се скоро распада и има само једнан собичак и кухињицу.

– Отац дечака, Далибор ми је рекао да су имали 4 краве али да је једну за другом продавао да би покривао трошкове док је његова жена боловала и умирала од рака. Последњу краву је морао продати пре 3 године кад је изгубио жену, да би покрио трошкове њене сахране.

– Далибор се бави сечом дрва у шуми за друге сељане и на послу се пре пар година повредио кад му је од умора испала моторна тестера и посекла му ногу. Показао ми је посекотину на потколеници. Због те повреде он није могао нити да хода, нити да ради 6 месеци. Поред већ постојећих проблема ова повреда је додатно погоршала њихово постојеће сиромаштво. Његов прадеда (86) и прабаба (80) који су Далибора одгајили су стари и не могу баш пуно да помогну.

– Да би Далибор могао да издржава своје синове, прабабу и прадеду, и да не зависи од милостиње потребан му је нови трактор, јер овај који има је 3 године старији од Далибора (37) и немогуће га је поправити.

У ИМЕ ПОРОДИЦЕ ЂЕРГОВИЋ ЖЕЛИМО ИСКРЕНО ДА ЗАХВАЛИМО СВИМ НАШИМ ДОНАТОРИМА, СВИМА ОНИМА КОЈИ НАС ПОДРЖАВАЈУ И НАШИМ ВОЛОНТЕРИМА!

За донације путем PаyPаl-а или кредитне картице посетите:

https://28jun.org/#donate

За међународне банковне трансфере пошаљите своје донације на:

Ime: 28. JUN
Trаnsit br: 08160
Br. rаčunа u bаnci: 1009299
Bаnk institution number: 003

Још једном напомињемо да износ потребан за нову кућу није достигнут, зато Вас молимо да донирате ако још нисте и поделите повезницу: https://28jun.org/#donate

Поклонимо породици Ђерговић нову кућу до Божића!

481151_1237999842933491_92037578039074393_n

 

1 reply »