АКТУЕЛНО

Драгослав Бокан: Један од најстрашнијих докумената ЗАСЛУЖЕНЕ ПРОПАСТИ СРПСКО-ЈУГОСЛОВЕНСКЕ „ДРЖАВЕ“!


милунка савић

Колико је била држава сведочи, у мало речи, овај језиво-болни, неподношљив-за-видети потпис.

Милунка Савић се бори да у управи Банке где ради као чистачица поправи свој ионако бедни статус. И потписује се као „НАДНИЧАРКА, витез Карађорђеве звезде и Легије части“!

Еј, бре, двоструки витез две најхрабрије савезничке војске, непосредно након велике победе у светском рату.

Једино што то, очигледно, није била и победа ове презрене и одбачене јунакиње коју су, из много разлога, прогласили „најхрабријом женом-ратником у свим војскама које су учествовале у рату“, „новом Јованком Орлеанком“, „бесмртним херојем о коме ће причати поколења“…

Бачена на колена пред кофу с прљавом водом, да клечи и трља прљави, испљувани под пред углађеном господом што је ни не примећују док пролазе раскошним ходницима Хипотекарне банке.
Ново доба, ново време и нови друштвени односи у велелепној Краљевини што је ђаволски лако заборавила своје порекло и своје најзаслужније грађане, браниоце и неимаре крвљу заслужене слободе.

Ратни друг ове чудне надничарке (чистачице и витеза двају одликовања које нису на грудима имали ни министри војни, ни многи генерали француске и југословенске војске), моћни и пребогати краљ Александар Карађорђевић није много марио за њене муке са администрацијом фирме у којој је нашла ухлебљење и која је хранила и њу и њену (и ону рођену и ону усвојену) децу.

milunka-savic-445x300

Чудо невиђено!

Како је то уопште могло да промакне виду и пажњи толиких ратних ветерана, а сада високих војних и државних функционера, угледних професора Универзитета и академика, послератних индустријалаца и фабриканата, власника дедињских, топчидерских и сењачких палата, краљевих ађутаната и утицајних новинара и књижевника?

Где им је била душа?

А још кад се сетимо оне срамотне маскараде, кад су за велике годишњице завршетка светског рата ову „несналажљиву“ радницу и неустрашивог ратника ДОСЛОВНО ПРЕОБЛАЧИЛИ У ЛЕПЕ ХАЉИНЕ И НОВЕ УНИФОРМЕ, „да се не би брукали“ пред страним дипломатама и њиховим високим војним делегацијама.
А то што су се брукали пред својом ћутљивом и у миру стидљивом ратном другарицом, и што су се брукали пред Богом, и пред свим изгинулим Милункиним и краљ Александровим саборцима, и пред прецима и потомцима, и пред небеском и земаљском правдом – то им, очигледно, није било важно.

Зато ће ускоро и платити одговарајућу цену у огњеним капијама следећег рата и сличне суровости коју ће осетити на својој кожи од нових ослободилаца (подједнако незаинтересованих и за њих и за Милунку и за све њихове пропуштене шансе и оне библијске као и нушићевске заврзламе).
Нове неправде ће само наследити и продубити оне старе, продубљујући јаз између српске судбине и наших (никад остварених) жеља.

мс

Али, ако имамо у виду да није само најхрабрија ратница Европе била чистачица у новој Југославији, већ и да је у исто време једва крпио крај с крајем (у земунској фабрици картона и папира „Вапа“) најмлађи војник (и подофицир) од све 133 земље које су учествовале у рату, поднаредник Момчило Гаврић; да је херојски бранилац Беоограда, чудом преживели (тешко рањавани) Драгутин Гавриловић стављен на „црну листу“ својих претпостављених, без икакве шансе да икада постане генерал и води трупе); да је било забрањено свима да дођу и поклоне се сенима и посмртним остацима легендарног војводе и мајора Војислава Танкосића (кад су пренешене на Ново гробље у Београд); да је најстарији син краља Петра, принц Ђорђе (једини у рату – на Мачковом камену – рањени припадник ма које европске династије) проглашен за лудог и смештен присилно у душевну болници све до уласка Немаца 1941. у земљу; да је војвода Живојин Мишић краљевом наредбом пензионисан и послат на село да гаји шљиве и кајсије (јер му је отворено рекао шта мисли о нашим новим хрватским „сународницима“); да су многи јуначки официри српске војске извршили самоубиство када су њиховим некадашњим непријатељима, аустроугарским командирима и командантима нове власти дале чин више, а њих оставиле без унапређења, и кад су морали да слушају команде и трпе осветољубиву перфидност својих противника са Цера и Колубаре; да су у магацине Војног музеја отишле све оне славне, куршумимa и шрапнелима кидане, а јунаштвом сачуване „пуковске заставе“ (јер су се додељивале нове, југословенске); да је Арчибалд Рајс истеран из службе у београдској полицији јер је хтео да искорени корупцију из државне службе; да је судија који је у мученичку смрт послао Гаврила Принципа а његове другове на вешала постао угледни југословенски судија; да је због „мира у кући“ Видовдан престао да буде државни празник, а из предратног (у Аустроугарској прихваћеног) назива „Српског народног позоришта“ у Новом Саду избачена она српска одредница… и још толико тога, бесрамног и неопростивог – ако све то имамо на памети и у виду, како је уопште и могла да се заврши ова сулуда, гнусна југословенска авантура српске политичке елите (предвођене амбициозним и недовољно способним краљем).

Све постаје јасно као дан и бистро као изворска вода, већ из овог малог-великог, крунског документа још ненаписане оптужнице против издајника свих српских жртава, све наше муке, све уцвељене српске ратне сирочади, свих ратних инвалида и просјака, читаве на крст самоубилачке политике распете Отаџбине.

бокан

Драгослав Бокан

—————

http://wp.me/p1Fuk8-N6b

22. 12. 2015. за ФБР приредила Биљана Диковић

8 replies »

  1. Аутор има право на свој став, али ако хоће о нечему тако резолутно да пише, треба боље да се информише.

    Милунка Савић је била херој, али жена „на своју руку“, и ту држава није могла помоћи. Наиме, Милунка је добила колонизацију у Степановићеву код Новог Сада, кућу, најбољу земљу у Европи… али није могла да се скраси. Школе није имала…И шта да се ради? Имајте у виду да Краљевина није исто што и Титина „Југа“ где се канцеларијска фотеља добијала по борачкој линији а борачка пемзија уз помоћ два сведока.

    Принц Ђорђе је пак савим друга прича, и њега трпати у контекст „незахвалности“ је некоректно. Да кажемо да је он једини Карађорђевић који је ваљао Титу, и овај њему.

    ИТД.

    Постоји и друга страна медаље, а односи се на оне којима се држава најпоштеније одужила, а они јој забили нож у леђа. Али, наравно, о томе нећемо…

    Свиђа ми се

  2. Ово су тешке и поражавајуће ИСТИНЕ о „елити“ оног времена и нема разлике са „елитом“ овог времена.

    Толико отпалих Хришћана, је превише за један мали народ.

    Небеска Србија и Бог не праштају и хвала Богу што постоје и што је тако.

    – Блажени нишчији духом, јако тјех јест Царство Небесноје
    – Блажени плачушчији,јако тији утјешатсја,
    – Блажени кротцији јако тији насљедјат земљу,
    – Блажени алчушчији и жаждушчији правди, јако тији наситјатсја ……

    Радујтесја и веселитесја, јако мазда (плата) ваша многа (велика) на Небесјех.

    То је утеха за све – ВЕЛИКА ПЛАТА НА НЕБЕСИМА ! Живели Небески Срби – елита која и данас постоји угушена и ућуткана од квази елите олоша!

    Свиђа ми се

  3. Историја се понавља ономе ко из ње није извукао наук, а нељудска, зверска освета искомплексираних припадника вражје дивизије сатире у „миру“ још више и погубније него у рату.
    Уосталом, зар томе, скоро безгласно, не присуствујемо и данас?!
    Да ли је проблем у нама, да ли имамо недостатак у националном карактеру па да не поштујемо никакву жртву положену за наш сопствени опстанак или нам се мање или више прикривеном окупацијом не дозвољава!
    Да ли се ми то као једина нација под капом небеском стидимо својих сопствених хероја и због “ пилећег памћења“ олако их предајемо забораву?!
    Је ли то порука српској нацији, искуствено из обе Југославије и, српска порука српским јунацима?
    Да ли је и ово само један од метода специјалног рата са крајњим циљем да нам се затре српско име и презиме?
    Нисмо ваљда сви с`ума сишли баш толико да и ментално прихватамо окупацију?!
    Наравно да нисмо!

    Свиђа ми се

  4. О боже шта ћу још да сазнам, из мемоара српских државотворца, па ово је не подношљиво, слушати и гледати свакодневно. Толико пакла само у једном веку а тек у целој историји, опрости нам Боже….па ми смо брез мозга. Тако ме боле ране рода мог! Душа ми јеца док читам између редова и тражим одговор да се помирим!

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.