ДРУШТВО

Нићифор Аничић – директорки Канцеларије за људска права: Радиш за српског непријатеља и по његовој инструкцији рушиш српске вредности!


Nicifor Suzana

Отворено писмо Нићифора Аничића, председника Друштва српских домаћина, Сузани Пауновић директорки Канцеларије за људска и мањинска права

SuzanaPaunovi'

Сузана Пауновић, директорка Канцеларије за људска и мањинска права, члан СДП Србије (чији је председник Расим Љајић)

Поводом изјаве директорке Канцеларије за људска и мањинска права Сузане Пауновић, да су „жене са села у ризику од дискриминације“, а коју је пренео „Аgro news“ 7. децембра 2015, огласио се Нићифор Аничић, председник Друштва српских домаћина.

Сузана Пауновић је у поменутој изјави навела да на то што су жене „у највећем ризику утиче више фактора, а пре свега, чињеница да живе у неразвијеним подручјима, да имају мало права на одлучивање унутар породице и доношење одлука, као и слаб приступ имовини“. Аничић је подвргао критици став Сузане Пауновић о дискриминација жена на селу, наводећи пример традиционалне српске породице чији је стожер љубав а један од стубова је била управо жена.

***

nicifor_anicic-202x300

Нићифор Аничић, председник Друштва српских домаћина – живи и ради у Јужноафричкој Републици

„Као прво желим Сузани Пауновић, директорки Канцеларије за људска и мањинска права, да поставим неколико питања; да ли зна суштину живота, шта је то живот, на чему се заснива, какве су обавезе људског бића према животу, које су то врлине што красе живот и да ли их има и где?

Дошао сам до закључка да је то код тебе страно и нешто непознато Сузана, чим овако наступаш. Канцеларија коју водиш за несрећу српскога народа је на буџету Србије тј. овог напаћеног народа. Радиш за српског непријатеља и по његовој инструкцији рушиш српске вредности. Ти и сви такви као Ти не знају и немају вредности живота. Лоши карактери загађују средину. Ти и теби слични одрасли сте у средини без љубави, без патриотизма, такорећи бездушни. Свака особа без душе је поводљива и љигава и нема вредности. Ја ћу покушати да Ти објасним вредност живота на селу, који је најбољи баш у свему.

Село је красило Србију све до 1945. године. До тада на селу је владала патриотска патријахална породица, која је била кристално чиста, прожета љубављу и одговорношћу; сваки члан је био уважен и поштован, цењен и вољен. Љубав, поштовање и вољење долазили су поготову од жена које су живеле у тим породицама. Жене су биле заштићене од свих тешких физичких послова. Старешина је био стуб и одговоран за све што се дешава у породици.

Када говоримо о женама, старешина би препустио жени главној домаћици – ако је већа породица – да води рачуна о женскима. Тамо где је невеста била у другом стању главна домаћица је преузимала бригу о њој, ослобађајући је свих тежих послова, водећи рачуна кад и како да посети доктора. За старешину је био задатак да јој обезбеди све што је требало да уради. Сви су били у породици укључени да воде бригу о невести на највишем нивоу са искреном љубављу и радошћу. Долазак новог члана на свет био је тренутак највеће радости целокупне породице. Врхунац љубави и пажње био је примењен према породиљи и новом члану. Радост је цветала због новорођенчета и тај дух среће осећао се дуго у породици.

Старешина је носио највеће бреме одговорности за породицу, и није је изражавао и делио са другим члановима, него је терет бриге за опстанак домаћинства носио сам са собом. Жене су биле те које су осветљавале и олакшавале његов терет, тако што су му неприметно и ненаметљиво давале подршку.

Ако желиш да се увериш у истинитост ових речи и стварност једног оваквог домаћинства и у данашњем времену, можеш покупити своје истомишљенике и паметњаковиће и ја сам спреман да вам у Србији на једној планини покажем једну такву породицу од четрнаест чланова.

Умни људи рекоше где влада љубав и слога ту станује Бог. Постоји традиција да деца од најмлађег, од две године, па до најстаријег укућуна од преко седамдесет година, љубе једно друго када иду на спавање. То је љубав у српској породици, то су праве породичне вредности а не „вредности“ глобалистичке трулежи, које нам данас намећу глобалистички медији и невладине организације.

То што ти хоћеш да протураш трулеж и болест неће ти успети. Трудићемо се да што пре дођу прави домаћини на власт у свим сферама нашега друштва. Онда ћеш Ти и теби слични остати без посла, а у међувремену бићете уписани на споменик срама. Да ли они живе у неразвијеним подручјима или било где друго, Ти ниси меродавна да доносиш такав суд о том народу.

Тај народ о коме се ти секираш извојевао је победу над многобројнијем непријатељу у Првом светском рату. Они су задивили свет, ослободили своју отаџбину коју су њихови саборци залили крвљу. Пошто је сувишно теби то објашњавати, предлажем Ти: закључај канцеларију и баци кључ са панчевачког моста у Дунав, а Ти иди где те неће препознати!

Село и сељаци су одувек красили Србију и били њен понос. Стога не смемо дозволити да неко дира у српско село као темељ и највишу вредност српске државе и српског народа“.

Нићифор Аничић

_________
Извор: ВасељенскаТВ

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.