АКТУЕЛНО

Уколико држава подлегне притисцима ЕУ и СТО моћи ћемо да се поздравимо са здравом храном!


bezgmo-790x793

Србија ће ускоро моћи да се поздрави са здравом храном. Уколико држава подлегне притисцима Европе и Светске трговинске организације и „појури“ да дозволи промет генетички модификоване хране, сатераће домаће пољопривреднике, јер ће, како кажу стручњаци, дозволити увоз производа чија ће производња овде бити забрањена.

Тако је наша земља на добром путу да уништи оно по чему је препознатљива, а то је производња конвенционалне соје.

Према подацима компаније „Дунав соја“, Србија је један од три највећа произвођача соје у Европи. Уједно, имамо довољно соје за потребе домаће индустрије сточне хране. Тако су, јаја, месо и млеко добијени од животиња које су храњене домаћом, генетички немодификованом сојом. Колика је то предност, најбоље говори податак да свега 15 одсто произвођача у Европи може да истакне ово као квалитет свог производа.

– Србија се налази пред великим изазовима – прича Марија Калентић, регионални директор „Дунав соје“. – Ми већ сада увозимо значајне количине меса, млека и других производа са европског тржишта. У Европи, око 85 одсто оваквих производа добијено је од животиња храњених генетички модификованом сојом. Европска унија, међутим, не захтева означавање производа који су храњени ГМО сојом и сточном храном, већ само у случају када су генетички модификовани састојци директно и физички присутни у производу.

Фото: Фејсбук група „За Референдум против ГМО хране у Србији“

Фото: Фејсбук група „За Референдум против ГМО хране у Србији“

Како истиче Калентићева, месо, млеко и јаја у ЕУ земљама, уколико на себи не садрже ознаку квалитета „без ГМО“, најчешће су пореклом од животиња које су храњене генетички модификованом храном. То је случај у свим земљама у региону.

– Највећи изазов који нас чека, како бисмо осигурали интеграцију у ЕУ и СТО, јесте измена постојећег закона о забрани увоза ГМ производа – каже Калентићева. – Уколико дође до усклађивања Закона о ГМО са регулативом ЕУ и СТО, омогућио би се увоз генетички модификоване сојине сачме. То не значи да би се то и десило. Неспорно је да би највећи покретач увоза била разлика у цени. Србија не може да буде ценовно конкурентна увозу јефтиније ГМ соје из европских земаља.

dveri-stop-gmo-445x300

Сачувати тржиште

На иницијативу „Дунав соје“, ове године направљена је студија „Ефекти либерализације Закона о ГМО на тржиште соје у Србији“. Студија има за циљ да сачува лидерску позицију и GM FREE идентитет наше земље у наредном периоду, у условима отвореног тржишта.

Иначе, Србија, БиХ и Белорусија једине су земље Европе које нису чланице Светске трговинске организације. Један од последњих услова који морамо да испунимо како бисмо постали пуноправни чланови СТО, јесте да дозволимо промет производа од ГМО. Једина земља која је члан СТО а не дозвољава ништа што има везе са овим „мутантима“ јесте Русија.

– Неколико хиљада хектара у Србији сваке године буде засејано ГМ сојом – каже Иван Карић, председник Зелених Србије.

– Не знамо шта ти људи раде са том сојом, али она се откупљује негде поред путева, у сивој зони, а сигурно да велики број заврши у сојиној сачми, брашну и у сточној храни. То је посао полиције и инспекције, али држава очигледно не обавља добро своју функцију.

Како Карић каже, ми сада имамо рестриктивни закон који забрањује све што се тиче ГМО. С друге стране имамо много доказа да се ГМО соја налази у свим деловима Војводине и Мачве.

– Хаос нас тек очекује када било какав либерални закон буде био донет – упозорава Карић. – Не можемо сад кад је све забрањено да одбранимо државу, а камоли кад будемо нешто дозволили.

Аутор: Ј. Субин
Извор: Новости

гмо но

————

http://wp.me/p1Fuk8-Nf0

29. 12. 2015. МАГАЦИН, за ФБР приредила Биљана Диковић

1 reply »

  1. Neznam o cemu vi to pricate u Srbiji „O nekom pozdravu zdrave hrane“ vi conzumirate GMO ( Gentski Modificiranu Hranu“ ) vec vise od 15 godina. Licno sam se u to uverio odlazeci u Srbiju u sve te prosle godine. Prodaja hrane bez frizidera na pijacama je totalan disaster I bez ikakve zdrastvene kontrole.

    Свиђа ми се