АКТУЕЛНО

Данијела Ружичић: Политика штедње на српски начин


Карикатура: СИРОМАШТВО - Петар Писместровић

Карикатура: СИРОМАШТВО – Петар Писместровић

Политика штедње, стезање каиша, политика штедње, стезање каиша…. су толико популарне фразе у Србији, уз понеки глас или гласић да то баш и није најпаметније са становишта економске политике. Али, чини ми се да још нигде нисам прочитала или чула реално објашњење на какву се штедњу мисли, где и како штедети. Противник сам такве политике штедње!

И заиста је логичан став противника политике штедње да бесомучна штедња ствара зачарани круг ‘штедња – смањење потрошње – смањење производње и промета – смањење економске активности – смањење запослености – смањење примања – штедња’, из којег се чини да нема излаза, јер се спирално спушта ниво економске активности и БДП-а! На томе се заснива политика штедње на српски начин!!!

Истовремено док се тако вртимо у круг, задуженост државе расте, што додатно отежава привредну активност, и то додатно продубљује кризу. Али, зашто ми не би ту општу – политикантску фразу – политику штедње, мало детаљније рашчланили и погледали где се то превише троши, јер је логично да треба штедети тамо где се превише троши, а не тамо где се “дише на шкрге” – (грађани Србије)!!!

Према расположивим подацима, јасно је да грађани Србије штеде колико могу и колико мисле да је разумно штедети, а да се данас “остане жив”. Па, где је онда тај фамозни извор трошкова, ради којих би требали сви грађани штедети? Одговор се намеће сам по себи. Нису Срби неразумни људи који троше “безвезе” на све и свашта, већ нешто није у реду са потрошњом узрокованом разбацивањем са новцем и незналачким вођењем државе. И зато би убудуће политичка олигархија Србије требала уместо опште фразе – политика штедње, морала да користи прецизније одређење – Политика штедње на оним местима где држава троши планирани новац нерационално, неразумно, расипнички, а врло често и криминално.

Према томе, ваља одмах рећи да то нису места попут пензија, плате лекара и медицинског особља, плате полицајаца, просветних радника, војника, већ сва друга места у државној администрацији, која је предимензионирана за земљу наше величине, а троструко неефикаснија од уобичајене ефикасности таквих администрација у свету око нас. То су и она места где се новац расипа без контроле и потребе, као што су разни подстицаји, покривање дугова неуспешних приватних “предузетника” на пример кроз предстечајне нагодбе типа – ‘не брини куме, све ће то народ позлатити’, на давање гаранција приватним и јавним предузећима за кредите за које се “из авиона” види да их нити могу, а нити су мислили да их враћају, па то мора плаћати држава, затим на куповине аутомобила без потребе и оправдања, на јавним набавкама где се роба и услуга преплаћује понекад и двоструко или троструко, па затим организована поткрадања, итд…

Ето, закључак би могао бити следећи: Да, треба штедети, али тамо где се расипа, а не тамо где мало или ничега и нема. Дакле, штедње првенствено треба да се односи на функционисање државне администрације и бирократије, на олакој потрошњи по министарствима и олаком “пробијању” трошкова, као да је то новац нечије туђе државе, а да све то пролази без санкција и процесуирања. Јер зашто увек народ треба да “стеже каиш”, док тамо “горе” онима који проповедају народу штедњу, расту стомаци…, па морају бушити нове рупе на панталонама да би их могли закопчати око огромних стомака?
До када више та штедња на грбачи народа, док са друге стране имамо расипање на бирократију, администрацију, корупцију, политичке странке, ужу и ширу фамилију…?

Одговор на кризу нису мање пензије, мање радних места у реалном сектору, мање здравствене заштите, мање бесплатног школовања, мања брига о онима којима је помоћ заиста потребна, већ у ограничавању безграничног расипања оних који сматрају да народ ствара и доприноси само из једног, јединог разлога – да би они могли трошити! Одговор на кризу се налази у њима и у њиховом нестручном, немарном, и штеточинском чињењу и нечињењу онога што би требало!

Мр Данијела Ружичић – економски аналитичар

———-

http://wp.me/p1Fuk8-NEq

12. 1. 2016. danijelaruzicic.com, за ФБР приредила Биљана Диковић