Видео

Годинама траје медијски терор о Сребреници – али много је лопата потребно да би се затрпала истина…


Што се више говорило о Сребреничком случају то се о њему мање знало. А то је и био циљ организатора и вођа овог пројекта, да се претрпавањем информацијама и медијским претјеривањем деси засићење код људи, после којег када се чује и која паметна и истинита, та се изгуби у тој гомили.

Зато се прошлих година стално вршио оркестрирани бесомучни медијски притисак, како људи не би стигли ни да размишљају, него да само једноставно понављају сервиране флоскуле које чују на главним медијима којима се свима редом управља из једне тачке, па се стицао утисак да цео свет тако мисли.

Јер, много је лопата потребно да би се затрпала истина.

Сада, када је медијски терор на тему Сребреница мало попустио јер су други догађаји дошли у жижу, пројекат креће у следеће фазе. Сада Сребренички пројекат може на миру да се расветљава и са других страна а не само са једне, као што је то до сада био обичај.

Све на свету што постоји нема само једну страну него најмање две, а неке и више њих, то ваљда сви знамо. Хајде онда да погледамо и неке друге стране овога проблема, због којега никада мирне Босне неће бити, све док се не осветли све са свих страна. Па кога шта западне. Нека свако одговара за оно што је направио, и позитивно и негативно, и пред Богом и пред народом.

Сада се већ може поставити питање – шта радити и како се понашати када наука докаже да у Сребреници није убијено 8 000 цивила?

Srebrenica-Potocari-Bil-Klinton-Madlen-Olbrajt-Alija-Izetbegovic-620x350

Ко ће и како да одговара и колико ће тешку кривицу да сноси за лажно представљање ствари које нијесу ни мало безазлене из које лажи су се, као последица, изродиле веома тешке и опасне ситуације? Ради се о тешком клеветању које има веома тешке последице по целокупни србски народ а не само по оне који су учествовали у ратном злочину.

Како и колико казнити медије за распиривање антисрбизма? Рат оружјем је стао, али медији га настављају и дан данас и све финијим и финијим методама шире омразу према Србима. Последице медијских лажи иду дотле да је недавно објављено да Англо-Американци не воле Новака Ђоковића и не бодре га само зато што је Србин.

Многи Срби који живе у западном свету остајали су без посла само зато што су Срби. Уосталом, често нијесу ни добијали посао због тога, или су бивали изложени мобингу и свакој врсти шиканирања и малтретирања од било кога ко је сматрао да је потребно иживљавати се неселективно над свим Србима због Сребренице, као да је сваки Србин или Србкиња овог света учествовао у стрељању Орићевих војника, заједно са Хрватом Драженом Ердемовићем, Словенцем Францом Косом и осталим мање познатим војницима из стрељачког одреда.

Ко ће да сноси одговорност и на који начин ће одговарати због тога и сносити санкције за наношење душевне боли читавом једном народу због организоване хајке и неправедног наметања кривице?

Што је најинтересантније – Србима намећу кривицу геноцида исти они који су у Јасеновцу, Јадовну и Јастребарском побили немерљиво више Срба, и то у оквиру државног пројекта НД Хрватске, а не дивљањем некаквих необузданих војничких хорди. Као да је сребренички пројекат и смишљен са циљем да се пажња са стварног геноцида скрене на измишљени. А можда је и смишљен само као средство притиска на оне које војничким путем нису успели да победе, па се прешло на неке друге неоружане методе.

Ко ће одговарати и на који начин ће бити кажњен? Од извињења се нема ништа, поготово од људи чије речи и немају неку тежину, који их олако изговарају док настављају да се понашају исто. Многе генерације Срба су одгајане са наметнутим теретом на леђима, па се тај терет чак жели наметнути и нерођеној српској деци. Због ове наметнуте кривице многи Срби и не смеју и неће да се изјашњавају као Срби. Прелазе у Хрвате, Црногорце, Босанце, Ескиме, Ванземаљце… Не исплати се бити Србин – теже се пролази у животу.

Доста давно адвокат Горан Петронијевић, који је био бранилац оптуженим Србима у нелегално основаном Хашком тзв. суду је је храбро тврдио да се у Сребреници није догодио геноцид и бранио ту чињеницу:

Француски агент, рођен у Југославији, Југослав Петрушић тврди да је у Сребреници убијено 484 -оро људи.

и објашњава далекосежност сребреничког пројекта:

У прилог тврдњи да око сребреничких дешавања није све најчистије и да се ствари скривају, Стефан Каргановић вођа пројекта „Историјски пројекат Сребреница“ износи издвојено мишљење једног од хашких судија да све ове године постојања нелегално основаног „суда“ у Хагу није дошао до сазнања ко је наредбодавац сребреничког ратног злочина:

Већ споменути Југослав Петрушић ипак указује на стварни геноцид који се десио где су убијена 3782 цивила:

Колика примања има Мунира Субашић, предсједница „Покрета Мајке енклаве Сребреница и Жепа“ можете видети, али нећете чути ко финансира тај покрет и даје толике паре и због чега, а не финансира рецимо „Мајке Скелана“ или „Мајке Јастребарског, Јасеновца и Јадовног „. Можда зато што су тамо и мајке страдавале:

Да не би било примједаба да геноцид у Сребреници негирају само Срби, ево шта о томе кажу и неки муслимани као напр Шејх Имран и Хакија Мехољић, учесник у рату и то баш у Сребреници, дакле познавалац ствари из прве руке:

За сада изгледа да најпотпунију слику дешавања у Сребреници, осим организатора, има Војислав Шешељ који је могао имати најшири приступ информацијама и документима:

1 reply »

  1. Nije istina da je ubijeno vise od 400 ljudi u Srebrenici. Prvo svega u samoj Srebrenici niko nije ubijen, to cak i potvrduju UN-dokumenti i izvestaj holandske vlade (niod). Tacno je da su neki pripadnici takozvanog desetog diverzanskog odreda po nalogu stranih sila ubili grupu ljudi kod Branjeva kraj sela Pilice. Ali razna istrazivanja, medju njima istrazivana Dr. Ljubise Simica, pokazuju da ih je bilo nesto vise od 120 ubihenih, a ne vise od 400. Cifra od vise od 400 ubijenih potice od takozvanih haskih istrazitelja, koji tvrde da su nasli vise od 400 poveza ociju i ruku. Medjutim su oni nasli par stotina mrtvih muslimanskih boraca koji su u borbama nosili trake oko glava, a te trake su tumacili kao poveze ociju.

    Свиђа ми се