АКТУЕЛНО

Поводом 57 година од победе Кубанске револуције и 163 годишњице рођења Хозеа Мартија


200px-MartiJohnManuel_K_TRestauration

Хосе Марти (шп. Јосé Мартí; Хавана, 28. јануар 1853 — Кауто, 19. мај 1895) је био кубански књижевник, политичар и револуционар.

Родио се у Хавани 28. јануара 1853. године, у породици шпанских емиграната. Имао је петнаест година кад је почео Први рат за независност Кубе, 10. октобра 1868. године.

Три месеца касније, објавио је своје прве политичке натписе у „Хромом ђаволу“ и руководио издавањем новина „Патриа либре“ (Слободна отаџбина). Због његових револуционарних идеја кубанске колонијалне власти су га ухапсиле и осудиле на шест година затвора.

Врховни заповедник Кубе му је 1870. године заменио казну и Хосе Марти је депортован у Шпанију, где је кроз неколико месеци написао политички текст „Политичка робија на Куби“.

У то време је испробао своје интелектуалне способности и за годину дана и пет месеци завршио студије грађанског и канонског права, филозофију и књижевност, а уједно је завршио и гимназију.

Крајем 1874. године напустио је Шпанију, посетио Француску и Њујорк и са породицом отишао у Мексико. Између 1875. и 1879. године интензивно се бавио новинарством, што му омогућава да стекне слику континенталне проблематике. После више од седам година проведених у егзилу, вратио се на Кубу са жељом да настави борбу. Његова делатност му је омогућила да схвати грешке и противречности које су довеле до пропасти Десетогодишњег рата.
Поново је депортован у Шпанију, али после два месеца је побегао у Њујорк.

Био је неуморан у свом настојању да организује рат за независност Кубе и да подстакне и помогне онај у Порторику.

Истовремено је развио интензиван дипломатски рад. Године 1890. именован је за конзула Аргентине, Уругваја и Парагваја у Њујорку. Влада Уругваја га је такође поставила као свог представника у Америчкој међународној монетарној комисији.

Године 1891. одрекао се звања конзула ове три земље и председништва Хиспано-америчког књижевног друштва да би се посветио борби за ослобођење Кубе. У јануару 1892. године основао је Кубанску револуционарну партију која је, окупљајући све кубанске патриоте који су живели на Куби и у емиграцији, имала задатак да организује и управља борбом за независност Кубе.

Када су створени сви услови, покренуо је рат 24. фебруара 1895. године. Дана 11. априла 1895. искрцао се у друштву генералисимуса, Доминиканца Максима Гомоса, на обале најисточније кубанске покрајине.Дана 19. маја 1895. једна шпанска колона их је изненадила на месту познатом као Бока де Дос Риос. Марти је, не поштујући наређење генерала Гомосе да остане у позадини, одлучио да међу првима крене у претходницу и у сукобу са Шпанцима је пао смртно погођен.

После више покушаја, кубанске трупе нису успеле да преотму његово тело.

Шпанци су га однели у Сантијаго де Куба и тамо су га сахранили.

У часу своје смрти, Марти је располагао плодним и значајним књижевним делом, већ је био најчитанији и најцењенији писац на шпанском језику на континенту, као и један од најзначајнијих претеча модернизма у Латинској Америци, заједно са Рубеном Дариом, који је, осврнувши се на Мартија 1888. године рекао: „Пише на начин како ми расуђујемо, сјајније него ико из Шпаније или Америке.“

Стручњаци и истраживачи још увек нису исцрпли његова дела сабрана у 28 томова, а још мање његове политичке идеје, које и данас важе.

Извор: Википедија

Хосе Марти (Хорхе Арче, 1905 - 1956)

Хосе Марти (Хорхе Арче, 1905 – 1956)

Доста тога знамо о великанима светске револуције Фиделу Кастру и великом борцу за слободу Ернесту Че Гевари, који је оставивши лекарске слушалице отишао у легенду.

Међутим, мало нас зна нешто о Хозеу Мартију, човеку који је својим немирним духом утро пут кубанској револуционарности и жељи да слобода буде изнад свега, а његови ученици су, забијајући Сједињеним Америчким Државама прст у око, доказали да је кубанска револуција један од најзначајнијих догађаја двадесетог века.

Извор: Ћирилизовано
*приредио: пуковник авијације у пензији
Милорад Ђошић – пилот

——————-

http://wp.me/p1Fuk8-O7g

28. 1. 2016. за ФБР Биљана Диковић

2 replies »

  1. А пребогата је Божија и Србска Србица,Ћирилица и много нам саме речи и изрази о свему и свакоме говоре? Па тако и о заблуделом револуцифераану ( као помен (рево)луциферу део имена његовога) Хоссеу а ком је до њега стало нека му свећу упали и за његову се душу Богу моли као и за остале а нарочито своје претке у служби поменутог „бога“ рата и револуциферааанима ( обрати пажњу Србине на нагласак) а не да србство њима замајава и збуњује.Јер то је лична ствар рево луци о нара и није ствар Божијих људи и хришћана нити је део историје наше, већ је противу нас и Србије.
    Ови први да их више не помињемо могу и да му се захвале, што је плод његовог револуциферанства и његова и лична заслуга што је свом а и србском народу донео „слободу“ и револуциферанску идеологију комунизам те нас уствари оробио а не ослободио.Али нека то буде њихива лична ствар као што и јесте.
    Кад се Сораби буду сложили око питања Слободе и Окупације и са тим питањем сви или већина усагласила, онда ће то бити први корак ка тоталном Ослобођењу или пак тоталном робству у зависности за шта се Срби определе.
    Да ли је комунизам за који се и Хоссе борио и дао свој не мали допринос, Ослобођење или Окупација?
    Немогу Србљи вечито „храмати на обе ноге“ јер , схватање да је „ослобођење“ од фашизма, комунизмом ослобођење као свеопште ослобођење и прихватањем да јесте „ослобођење“, завршиће тоталним робством свих Срба иако има мало схватања и исправног схватања да је то уствари поробљавање Срба и Србије и расрбљавање од стране глобалних револуциферааана (онара).То је и суштина глобалних превара и идеологија глобалних револуциферааана на уништењу једног моћног и Божијег народа и државе а која у континуитету траје и на циљу ради управо из разлога што добар део тог народа услед незнања то управо прихвата и сам над собом такво мишљење заступа и спроводи.Још гори су они којима то није данас ни битно и избегавају о томе сваку раправу док окупацију сматрају за „ослобођење“ те такво „ослобођење“ (лаж) деценијама пропагирају.
    Такви би требало а као припадници великог Божијег народа под хитно да се крсте ( уколико то нису) , вери врате и против Богобораца револуциферана на страни Истине наставе да се боре уместо да Богоборце непријатеље Божије и незнабошце пропагирамо.Ако су пак имали неког свог ближег претка ког су ставили изнад Бога Творца а да је био револуциферан , нека им свеће пале и моле се Творцу за њихове изгубљене душе и револуционарни антисрбски континуитет прекину што би Богу Христу Богоугодно било као и Светоме Сави нај милије .

    Свиђа ми се

  2. Наравно у цркву није ишао ни Богу се није молио ни у Бога Творца веровао. Тога нема у биографији? Да има било би а овако међународни фонд и револуционарна интернационална глобална револуција има свог „хероја“ и „ослободиоца“ са којим се поносе си револуционари а нај поноснији на њега би био Нимрод први револуционар против Бога што вавилонску кулу диже и град Вавилон сагради како би још онда-тада поробио и под себе и своју једну владу све познате нације тога доба ставио. Али им ( нацијама) Господ помете језике те се међу собом неразумеше и омете револуционару глобалне планове.Те се расејаше по земљи и земљу далеко од револуционара населише и од њега се многи спасише али не лези враже овај за њима непрестано кроз историју људског рода настави да „ходи(ше) „те их преко револуција његових води(ше) у светлу и лијепу револуционарну под њим будућност? Као и оног слабића и претерано болешљивог „ће ги вара цео свет и све нације“ „ће ги диже револуције“ преко њега и сличних му револуционара што са Богом везе немаше осим што Богоборци бејаху(ше).И тако ревоуције трају а ревољуционари се надају побједи свога „бога“ рата Нинуса из Ниневије тј. Нимрода, Марса и осталих му имена звучних вавилонских,индијских,египастских ,грчких енд римских.
    И свакога револуционара када га поједе и победи ратним вихором и биткама у својим ратовима што за њега воде, спремно и стрпљиво сачека-дочека, када погине или умре, те му душу тај принц таме и с уживањем узме.
    Да све остало не би на оној народној , „све у стиху све у прози , седи на м.. па се вози“ треба за све људе извући истинољубив закључак и добронамеран им савет дати а он би гласио овако: пазите ком господару ће те веровати и ком служити за којег живот дати и којему душу оставити.
    Јер и поред тога што је овај „бог“ рата за човека дух,човек ,Србин сваки, треба да увек има „на памети“ да се и он из духа и душе састоји а не само од тела пропадљивог и трулежног и у ратовима смртног. Душа је оно што после смрти остаје те не смемо да као Срби прихватимо да над нама у револуцијама његовим , врачају и гатају и тако нас под „своје револуције“ у његову службу ставе.
    Србин је увек непријатеља побеђивао јер га је познавао ,знао је доста о њему, ко је шта је и чији је. На жалост целокупнога србства , модерни заблудели, „учени“ , грађани су ту „нит“ изгубили и ништа их не занима па су за глобалне револуције и ратове „духа“ а тако и њиховог „бога“ увек спремни да својим чињењем или не чињењем потпомогну и у његову корист тако и раде. Па докле роде?
    Док не схватимо да је цела-сва историја људског рода лажна и тако представљена људском роду управо због „бога“ рата и само њему на корист. Па истиче у њој историју и оно што је споредно као нпр. Камено Доба, па Млађе камено Доба па …само да би избегао Каина и Авеља и од њих историју праву,истиниту поделу међу људским родом , све веће отпадништво људи од Бога , …све до Потопа па од Потопа на овамо , прапра родитељски грех услед ког се сви људи рађају грешни јер грех прародитеља носе, да се не би по рођењу Крстили? Да не би крштени од њега и његових лажи,услед лажи неспоразума те ратова и зла његова заштитили и Истини и Богу служили, за грехе се кајали и исправљали , да не би у вери били и тамо све сазнали а њега злог ученог духа раскринкали и одбацили и препустили му самом место које му Творац намени и за ког заједно са његовим палим анђелима повратка Истини и Богу нема по Одлуци Створитеља и људског рода Бога Христа Спаситеља , месту које му следује,огњу пакленоме. Не величајмо револуције његове као ни револуционаре.Јер су то ЛАЖНИ борци за слободу „својих“ као народа и уопште људи него је све обрнуто.
    Па кажу Срби наивно и услед незнања:
    Ми ћемо њима рећи Истину…приказаћемо им и да се не заборави …“? КОМЕ? Онима које Истина уопште не занима и до које им уопште није стало?
    Србима заблуделим а који о србском народу и пострадању Срба у ближој нам историји заборавише или је незнају ШИРИТЕ ИСТИНУ. Деци србској прво а онда осталима кад са Србадијом завршите и кад Србадије бар 80 одсто Истину и Правду спозна а не у „свет“ који лажима вековима служи и који није ни способан да Истину као ни Бога Творца спозна него ће многи из „света“ пожелети да страховите злочине над Србима , некажњено пашће им на ум , опет понове.И то је Истина веровали ви или не. А не , зато што основну,праву,истинску поделу међу људима НЕраспознајете и тако слепи код очију и глуви поред ушију за реално глобално време садашње многи раде „у корист сопствене и то ДУПЛЕ штете. 😦
    А јако ли је „мудо“ незнабожачко овај хоссе? 🙂
    Помислиће Сораби незнабошци да им је још на корист његова сулуда биографија револуционара јадан он.

    Свиђа ми се