АКТУЕЛНО

Вучићеве реформе: Настављање тенденција дугорочно неодрживог раста јавног дуга (2. део)


Карикатура: Тошо Борковић - ДУГОВАЊА

Карикатура: Тошо Борковић – ДУГОВАЊА

ПОВЕЗАНО:

*Вучићеве реформе: Настављање тенденција дугорочно неодрживог раста јавног дуга (1. део)

У 2015. години уколико се посматра раст јавног дуга према валутама у којима је оригинално деноминован, приметан је највећи раст дела јавног дуга деноминованог у динарима, што је био основни извор финансирања буџетског дефицита. Јавни дуг деноминован у америчким доларима за првих десет месеци 2015. године повећан је за свега око 100 мил. америчких долара, у целости по основу пројектних зајмова, док је јавни дуг деноминован у еврима порастао за нешто више од 170 мил. евра.

Основни извор финансирања у периоду 2012–2015. године су емисије динарских хартија од вредности, што је утицало да се повећа учешће јавног дуга у динарима са 19,5% на крају 2012. на 21,6% јавног дуга Републике Србије на крају 2014. године. Тежњом да се смањи изложеност валутном ризику, продужавањем рочности и развојем нових инструмената задуживања на домаћем финансијском тржишту, током 2015. године наставља се тренд раста учешћа националне валуте у портфолију јавног дуга, које је на дан 31. октобар 2015. године имало учешће од 22,2% у укупном портфолију јавног дуга.

лупа дуг

Према подацима од 31. октобра 2015. године, највећи део јавног дуга Републике Србије је и даље деноминован у валути евро и износи 40,2%. Затим су највише заступљени амерички долар са 32,5% и динар са 22,2%. Остатак дуга је деноминован у специјалним правима вучења 3,9% и осталим валутама 1,2%.

На дан 31. октобра 2015. године, највећи део јавног дуга Републике Србије 76,1% је са фиксном каматном стопом, док се на јавни дуг са варијабилном каматном стопом односи 23,9% укупног јавног дуга. Међу варијабилним каматним стопама највише су заступљени Еурибор и Либор на евро који укупно чине 63,7% од стања јавног дуга по варијабилним каматним стопама, док се 12,1% односи на обавезе везане за референтну каматну стопу НБС, 11,5% се односи на обавезе везане за Либор на амерички долар, док се на остале обавезе везане за друге врсте варијабилних каматних стопа односи 12,6% (највећим делом на варијабилну каматну стопу за специјална права вучења).

КОЈИ РИЗИЦИ СУ МОГУЋИ?

Финансијски и фискални ризици могу довести до раста јавног дуга већег него што га предвиђа основни сценарио. Ризици који су присутни и који могу да доведу до раста задужености и трошкова сервисирања јавног дуга су: ризик рефинансирања, девизни ризик, тржишни ризик (ризик каматних стопа, ризик инфлације), ризик ликвидности, кредитни и оперативни ризици и ризици везани за дистрибуцију трошкова сервисирања (структуру дуга, концентрација обавеза).

У циљу смањења изложености финансијским ризицима потребно је спроводити следеће мере:

1. ризик рефинансирања

  • повећање учешћа средњорочних и дугорочних финансијских инструмената деноминованих у динарима на домаћем финансијском тржишту;
  • равномерна расподела обавеза по основу јавног дуга на годишњем нивоу и током фискалне године у наредном дугорочном периоду;
  • продужавање просечне рочности дуга који се емитује у хартијама од вредности;

2. девизни ризик

  • настојање да се смањи учешће дуга деноминованог у ино-валути уз уважавање трошкова новог дуга (трошкови динаризације дуга);
  • коришћење финансијских деривата у циљу лимитирања ефеката промене курсева референтних валута;
  • настојање да спољни дуг буде углавном у еврима и да се доларски дуг користи само ако је финансирање на међународном тржишту у доларима јефтиније уз коришћење за лимитирање ризика финансијских деривата;

3. тржишни ризик (ризик каматних стопа, ризик инфлације)

  • настојање да се продужи просечна рочност домаћег дуга у динарима; емитовање индексираних обвезница (индексација каматних стопа);
  • ризик по основу каматне стопе на спољни дуг не угрожава дугорочни циљ минимизације трошкова јавног дуга;

4. ризик ликвидности

  • перманентно одржавање нивоа готовине на рачунима Републике Србије на нивоу који омогућава несметано финансирање обавеза у минимуму од четири месеца и на нивоу који омогућава апсорпцију евентуалних мањих прилива по основу задуживања у односу на план;
  • адекватно управљање слободним готовинским средствима на рачунима Републике Србије у складу са принципима asset-liability management у складу са могућностима;
  • консолидација поред динарских и девизних средстава у оквиру консолидованог система трезора који се води код НБС и коришћење девизних средстава за активно управљање са ликвидношћу и на девизном рачуну извршења буџета;

5. кредитни и оперативни ризици

  • трансакције са финансијским дериватима могу бити само спровођене са финансијским институцијама које имају висок кредитни рејтинг;
  • коришћење финансијских инструмената који лимитирају кредитни ризик;
  • давање гаранција и одобравање новог дуга локалним властима само ако постоји адекватна анализа о релативно ниском степену вероватноће да се реализује гаранција или локална власт постане несолвентна у средњорочном периоду;
  • увођење адекватне контроле у свим пословним активностима у Управи за јавни дуг и унапређење знања запослених за шта је потребно повећати лимит броја запослених и одобрити адекватна буџетска средства;
  • доградња и унапређење постојећег информационог система за праћење јавног дуга и операција са њим;

6. ризици везани за дистрибуцију трошкова сервисирања

  • адекватно планирање задуживања на годишњем нивоу и равномерна расподела у наредним годинама и током фискалне године како би се избегао ризик велике концентрације обавеза за рефинансирање;
  • избегавање концентрације обавеза по основу јавног дуга на месечном нивоу, који не би могао бити амортизован слободним новчаним средствима на рачунима Републике Србије.
dru-DUGA-karikatura

Карикатура: Тошо Борковић – ДУГ

ПРЕДВИЂАЊЕ МОГУЋИХ СЦЕНАРИЈА!

Будуће тржишне стопе могу се извести анализом доступних предвиђања паритета куповне снаге или предвиђањем паритета каматних стопа. Претпостављено је кретање курса динара у односу на евро и у односу на амерички долар у складу са макроекономским оквиром у посматраном периоду и задржан је релативно стабилан однос евра и америчког долара, како би се добила чиста слика датог ефекта примењеног шока.

У шоковима су тестирани ефекти промена тржишних каматних стопа. Приступ за динарске каматне стопе заснива се на тренутним стопама приноса оствареним током 2015. године.

Након дефинисања основног сценарија, у циљу стрес тестирања одабране су још три врсте сценарија – шокова.

Депрецијација динара у односу на амерички долар од 25%. При овој врсти шока не мења се однос евра и динара у пројекцији. Овакав сценарио има велики утицаја на јавни дуг Републике Србије због удела дуга деноминованог у америчким доларима (који је на крају октобра 2015. године чинио 33% јавног дуга централног нивоа власти Републике Србије).

Депрецијација динара у односу на све валуте од 25%. У овом сценарију би однос евра и америчког долара остао стабилан, док би само динар депресирао у односу на обе валуте. Макроекономске околности за такав сценарио би се односиле на велики текући дефицит платног биланса и низак прилив страних директних и портфолио инвестиција.

Повећање каматних стопа на међународном тржишту. Тренутне каматне стопе у свету су на историјски веома ниском нивоу. Уколико дође до опоравка светске економије каматне стопе ће се вероватно повећати за око 2–3 п.п. у средњорочном року.

Повећање каматних стопа на домаћем тржишту до 4 п.п. Овакав сценарио би био могућ уколико инфлација поново постане релативно висока (око или преко 10%), као у периоду до 2012. године и буде присутна велика волатилност курса динара према евру услед повећања премије ризика земље.

Од наведена 4 могућа сценарија, Србију ће највероватније задесити прва два (или само један).

danijela

За ФБР пише: мр Данијела Ружичић, економски аналитичар

————–

http://wp.me/p1Fuk8-O88

29. 1. 2016. за ФБР приредила Биљана Диковић