ДРУШТВО

Нас, обичан народ, једино занима – Како да преживимо владавину Александра Вучића?


Пише: Слађана, колумниста СРБског ФБРепортера
30.1.2016.

Како да политички неопредељен грађанин Србије преживи владавину Александра Вучића?
Да ли он уопште има неке могућности за то, макар и био индијски бог Вишну са све четири запослене руке?
Занима ли то нашега премијера и усуђује ли се ико да му јавно  постави то питање, а да му не буде угрожен живот?
Одакле Вучићу смелост да Србију доживљава као своју очевину, а грађане Србије као бело робље у служби својој и своје владајуће свите, без икаквог права на помиловање?
Зашто сваки наредни поглавар Срба жели да буде други Броз? Да ли је то болест, опсесија, наслеђе или шта?

Броз

Србима је од стране наших вековних непријатеља подметнут самоубилачки државни систем а за извршиоца је одабран човек о чијем се пореклу и дан данас распреда по кафанама, а реално мало зна. Укинули смо Бога у кога смо вековима веровали, на чијој смо се ватри грејали, на чијем учењу је почивао темељ вековне србске државности и на миг „бравара“ из Загорја из сећања га обрисали једним потезом гумице. Онда смо тако без вере кренули у светлу будућност препуштајући политичким комесарима да уместо нас мисле, брзином светлости учећи да циљ оправдава средство и да треба бити друкара, увлакач и партијски потрчко да би се осигурао статус и материјално благостање.

И тако је остало до данас. Србима су очи гладне иако им је Господ подарио баш све.

Како другачије објаснити беду гувернерке Јоргованке, осим да је човек искрено жали када је као Србкиња са Космета дозволила себи да за пар станова и неких привилегија изда првенствено свој народ са Космета, а онда и суграђане из Србије. Госпођа Цица не може ништа од тога да понесе са овога света, јер срећу никада нико није могао да купи па макар поробио и цео свет. Исто важи и за Вучића и остале несрећнике из његовог кабинета који ће да глуме министре и државнике док у позадини поткрадају државу, сакривени иза унапред режиране изборне воље бирача.

Шта то беху избори? Представићу их преко избора једнога директора сеоске школе.

Директор је добио фотељу још давне двехиљадите уз помоћ демократске странке чији је био активан члан, сменивши на пречац социјалисту јер су социјалисти слетели с власти. Онда је директор, иначе бивши фудбалер, тркнуо на Пале по диплому интелектуалца, и кренуо да поставља темеље своје владавине која траје и данас. Прво је запослио све ближе и даље чланове фамилије, без обзира на образовање, потрудио се да све буду жене јер опште је познато да је женама лакше манипулисати, нарочито ако су сујетне и глупе. Са већином је остварио интимне контакте, сваку убедивши да је воли и држећи је у неизвесности којој ће од њих срце да поклони. Неке су се у међувремену и почупале, неке развеле, углавном рејтинг му је порастао код народа као швалера који има чврсту руку. Недавно је ове 2016-те организовао свој пети реизбор, да се осигура у случају изненађења на предстојећим изборима на локалном нивоу. Добио је одлуком већине и са једним гласом против. Нико од запослених се није усудио да му не да глас, осим једног несрећника коме ће то у будућности на нос изаћи. Било је смешно и трагично. У страху да не остану без посла ако би он сазнао да га нису гласали, драже им је било да прогутају понос, по***у се по својим убеђењима дају глас и погнуте главе оду кући.

А директор? Он је остао да слави са новом љубавницом и планира путовање на неку егзотичну дестинацију. Ово је био пример гласања политички неопредељених. Начин на који гласају они који су се определили за неку опцију углавном је калкулантски и води се рачуницом: „какаве користи ја имам од тога“. И као резултата свега наведеног појаве се опозиционе струје које се боре између себе и износе програме и разна мишљења и анализе а оно што је мени као простом посматачу смешно је – колико то врста патриотизaма они заступају када су се подерали као као… (врло „експлицитан“ израз, прим. ред.) И знам да сам вулгарна и проста али једноставно не могу другачије јер ми се смучило да ме праве будалом они који тврде да су спаситељи Србије а нису спремни да седну и да се договоре и да изаберу једнога између себе који ће да их предводи а да мандате деле по струци, умећу и памети а не по блебетању и сервилности.

И тако се вртимо у круг а мученички Србин радник гласаће, као и они радници из моје приче, за овога који је већ на власти како би сачували живу главу на раменима.

Зашто уопште Ви, самопроглашени стручњаци навикли на лагодан живот на државним јаслама, такозвани доктори и експерти, вршите анализе и дајете изборне прогнозе, када ваше деловање и ваш патриотизам почиње и завршава на парчету папира, док се ми обичан народ сваки дан боримо као да нам је последњи. И рећи ћу у име оних презрених и простих, оних који раде за 12 -13 000 динара док Ви тврдите да је републички просек преко 50.000  – (још један „експлицитан“ израз, прим. ред.) и ако Вам је до власти, рушите Вучића сами, ми вам нећемо помоћи.

Нећемо, јер сте годинама уназад доказали да сте као и он Дачић, Вучић, Николић, Тадић, Коштуница, Драшковић и наравно ШЕШЕЉ. Он да буде опозиција? Ко верује у бајке, повероваће и у то.

1 reply »

  1. А сад браћо Срби, ПОКАЖИТЕ СЕ НА ДЕЛУ.

    Овде су вам све потребне информације:

    http://srbin.info/2016/01/31/fajgelj-hocu-da-se-borim-ali-ne-mogu-bez-podrske-pomozite-da-objavim-knjigu/
    СВИ СМО МИ ФАЈГЕЉИ!!!!

    ФАЈГЕЉ: „Хоћу да се борим, али не могу без подршке. Помозите да објавим књигу „После Вучића“” (ВИДЕО)

    Свиђа ми се