АКТУЕЛНО

Срби у долини Неретве суочени са „националним инжењерингом“ Хрватске и континуираним „крсташким ратом“ Католичке цркве: Хрватима сметају и српске кости!


Часни крст из Јерусалима на месту логора Слана на острву Пагу. – Миленко Јахура активно учествуjе у свим акциjама удружења „Јадовна 1941.″ Фото: Јадовно 1941.

Часни крст из Јерусалима на месту логора Слана на острву Пагу. – Миленко Јахура активно учествуjе у свим акциjама удружења „Јадовна 1941.″ Фото: Јадовно 1941.

Срби у долини Неретве од 1995. године суочени су са „националним инжењерингом“ Хрватске и континуираним „крсташким ратом“ Католичке цркве да у потпуности промени етнички састав становништва. Од најмање десетак етнички чистих или претежно српских села, данас су то још једино Пребиловци, а одлуком кантоналних и општинских власти да издаје у закуп земљиште око Храма Васкрсења у чијој костурници су посмртни остаци 4.000 невиних жртава усташа из 1941, шаље се јасна порука Србима да нису добродошли.

Ово, у интервјуу за „Вести“, истиче Миленко Јахура, председник Управног одбора Српског националног друштва Пребиловци.

Његова изјава да је земљиште око цркве већ дато у закуп неким Хрватима изазвало је огромну пажњу јавности.

фото: ВЕСТИ

фото: ВЕСТИ

Начелник општине Чапљина је ту информацију одмах демантовао, а Јахура каже да је реч о закулисним радњама које су могуће зато што у БиХ још нема правне сигурности по питању власништва непокретности.

– Начелник је демантовао да је издато у закуп око 10 хектара земље Хрватима, већ пет хектара једном Србину. Међутим, потврдио је да се земља издаје у закуп без претходног обавештавања Пребиловчана.

Проблем је што се и даље не зна чија је то земља. Према катастру, она правно припада држави, али према грунтовним књигама, то је земља која је вековима била у колективном власништву Срба из Пребиловаца. Они су ту напасали стоку и пре него што су дошли Турци. То су историјске чињенице.

Дакле, због оваквог замешатељства, могуће је да неко и моју имовину прогласи државном или да је прода, а да ја то и не сазнам. Већ је у Пребиловцима на црквишту била велика дивља депонија, али од тога се одустало после повратка Срба у село. Ово је ваљда нов начин да се промени састав последњег етнички чистог српског села.

*Шта хоћете да кажете?

– Пребиловци су остали једино село у коме још није дошло до промене етничке структуре. „Колонизација“ је почела са престанком рата. Хрвати су у свим српским или мешовитим селима јужно од Мостара изградили насеља за своје избеглице од којих се нека зову Бобаново, Шушково… У Тасовчићима имамо три хрватска насеља, у Клецима исто три, исто толико код манастира Житомислић и свим селима дуж тока Неретве вештачки је постигнута огромна хрватска већина. Свако то насеље је добило и велики бетонски крст којим ваљда треба да се остали упозоре да се покаже да је то „католичка земља“. Ситуација није боља ни северно од Мостара где су углавном живели Срби, а сада су тамо углавном већина Хрвати, али и муслимани.

*Да ли је било назнака да ће „колонизација“ стићи и у Пребиловце?

– Новембра прошле године, генерални викар мостарског бискупа, дон Жељко Мајић одржао је говор незабележен за неког црквеног великодостојника. Он је, између осталог, казао да канонизоване жртве усташког злочина у Пребиловцима, а није ни употребио назив села већ га је назвао „сусједном узвисином“, нису невине, односно да су „чашћене“ и још много тога. После је скратио говор на интернету, али сачувао сам оригинал.

*Како да о томе јавност не зна апсолутно ништа?

– Није нико ни реаговао. Ни у БиХ, ни у Србији, мада сам на потребу реаговања указао представницима СПЦ. Можда су мислили да је то само инцидент и ништа више, али се показало да је то заправо била најава другачијег односа према Пребиловцима.

*Недавно је и један хрватски водитељ у Загребу упозорио на српске свештенике „кољаче“. Има ли ту везе?

– У питању је јединствен, дуготрајан однос Римокатоличке цркве према Србима без обзира да ли су у Загребу, Славонији или Херцеговини. Степен испољавања насиља зависи само од менталитета локалног становништва и менталитета тих свештеника, а у Херцеговини су увек били најекстремнији.

*Значи ли то да се усташтво „повампирило“ и у Босни?

– Код народа тај покрет никада није замро, већ је био притајен, а неговао се у породици, и у цркви. Наравно, држава се донекле борила против тога, али јасно је да није могла да га сузбије због масовности.

Јахура у Пребиловцима, фото архива

Јахура у Пребиловцима, фото архива

„Није ти ово Бањалука“

Миленко Јахура кажа да екстремизам у долини Неретве није видљив као другде, мада је крајем 2014. и сам био жртва.

– Затекао сам човека како бере нар на имању једног Србина. Када сам га упозорио да то не ради, пришао ми је и запретио: „Није ти ово Бањалука. Ово је Хрватска, истерао сам те 1991, истераћу те и сада“. Случај сам пријавио полицији, али до данас нема никаквог одговора – каже наш саговорник.

Остварили сан о Херцег Босни

*Срби су маштали о „Великој Србији“, а Хрвати о „Великој Хрватској“ са Херцег Босном?

– Хрвати су током последњег рата остварили своју државу у БиХ – „Херцег Босну“. Додуше, не у изворној идеји да граница буде на Дрини. Онда су 1995. године морали да се одлуче: „Херцег Босна“ или „Крајина“ и одустали су од те државе, али само формално. У пракси, та држава и даље постоји. На рачунима за струју који стижу и Хрватима и Србима и муслиманима лепо пише „Електропривреда хрватске Херцег Босне“.

————-

http://wp.me/p1Fuk8-Ocj

31. 1. 2016. ВЕСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић

3 replies »

    • „Бог је Отац само оним људима којима је црква мајка“. – Што значи да о таквима само и брине, као родитељ о деци својој а са љубављу и већој него родитељи што је имају према својој деци.Онима међутим,оном народу, који цркве Божије , храмове, Сина Његовог ( који је црква а као глава цркве Своје),препусти некој другој глобалној религији, те веру праву не исповеда, већ ту нову гласно пропагира или ћутећи њу одобрава, па још потапај Божије свете храмове или ћути или својим не чињењем то одобрава или индиректно или директно,у знању или не знању, таквима Господ Бог , Творац наш, није Отац , нити о таквима брине нити може бити на њиховој страни јер како рече, „по делима познаћете их“… ( по делима се распознајемо) па нас тако и Творац види и препознаје,ко смо , шта смо и чији смо.На катастрофалну жалост србског народа са таквима Творац више ништа нема као ни они са Творцем.Такав народ а некада Његов може само да одбаци ,презре и препусти у руке оном другом господару за којег се такав народ и определио по вољи својој и избору своме који је сваком човеку или народу од Творца и Дат Новим Заветом ( уговором са људима) а који је и за Самога Оца Његовога а по речима Христа , СВЕТИЊА.
      Страна која РАСКИНЕ УГОВОР самовољно нема никакво морално право да очекује да га супротна страна подржава и да му држи страну ( да је на његовој страни) .На жалост целокупног србства тај уговор ( и не један него ДВА) се отворено раскида годинама и све више је голим оком и видљив као и катастрофа Србаља који га једнострано раскинуше.Ваљда сами као Срби знају и зашто и зарад кога или чега то раде.
      На светом Косову је Творац склопио НОВИ уговор са србским народом тако да су данашњи Срби раскинули и онај дат Новим Заветом свим људима ( пре 2016 година) и онај на Светом Косову и Метохији, пре 627 година.
      А један и један је ДВА? ТЕШКО нама .

      Свиђа ми се