АКТУЕЛНО

СУБВЕНЦИЈЕ ДА, АЛИ У ДОМАЋУ ПРОИЗВОДЊУ: „Врањански ГЕОКС“ – ОД ИЗБОРА ДО ИЗБОРА ПА КО ПРЕЖИВИ!


vvv

Замолили смо за стручни коментар нашег аутора мр економије Данијелу Ружичић, о оваквом „улагању у стране фабрике“ које се отварају у Србији у политичким изборним кампањама. Разлог је наравно данашњи догађај у Врању ( и „субвенција за италијанског власника“) који је, прочитах на друштвеној мрежи Фејсбук „по лицима радника више личио на сахрану него на отварање фабрике“…

***

danijela

 

Према најавама, „Геокс” намерава да у Врању запосли око 1.200 радника, а да годишње производи 1.250.000 пари женске модне обуће високог квалитета.

У изградњу фабрике италијанска компанија уложила је 15,8 милиона евра, док Влада Србије изградњу и отварање субвенционише са 11,25 милиона евра, односно са 9.000 евра по сваком новоотвореном радном месту. То је прва италијанска фабрика која је изграђена у индустријској зони у Врању. Влада је, такође, Врању дала 100 милиона динара за уређење земљишта у Слободној зони, што је био предуслов да може да почне изградња фабрике.

Уговор о изградњи ове компаније потписан је 2012. године. Дакле, слободно се може рећи са паролом: Од избора до избора, па ко преживи!

Град Врање је по уговору завршио комплетну инфраструктуру у том делу индустријске зоне Бунушевац, а у плану је и изградња обилазнице.

Лепо је то што се отварају фабрике. Међутим, тужно је то да те фабрике добијају субвенције у висини двогодишњих плата радника у фабрици. Тужно је и то што чим истекну субвенције те исте фабрике или траже нове или затварају погоне. Југ Србије је пун таквих примера. И на жалост, све је више таквих примера, како се избори приближавају. Ако се настави овај тренд популаризовања страних фабрика у нашој тужној земљи и рада наших људи у истим, бојим се да од ове државе неће остати ништа.

Карикатура: Горан Дивац

Карикатура: Горан Дивац

СУБВЕНЦИЈЕ ДА, АЛИ У ДОМАЋУ ПРОИЗВОДЊУ!

Субвенције су државни расходи којима треба да се подстиче домаћа производња (било извозна, било она која конкурише увозу).
Субвенције искључиво треба да се дају домаћим произвођачима и тиме им се омогућава снижавање цене, тј. повећава се њихова конкурентност на страном или домаћем тржишту у односу на иностране произвођаче.

ЕКОНОМСКА ПОЛИТИКА И НЕМОГУЋА МИСИЈА!

Економска политика се суочила са немогућом мисијом: како истовремено не смањивати запосленост и мењати индустријску структуру. У условима минималне секторске реалокације запослених и високе транзиционе цене социјалног мира и даље имамо индустријске секторе неефикасне и нереструктуриране. У теорији је потврђено да што су дужи периоди привредних несклада са тржиштем увозна зависност се повећава. Већ 16 година се на овом пољу ништа ново се не дешава!

Због тога је данас Србији потребна потпуна промена економске политике, да би се јасно сагледали путеви остваривања основног циља, а то је стварање нове конкурентне одрживе индустријске структуре Србије. Концепт нове индустријске политике који је оријентисан ка домаћој производњи и стварању наших индустријских производа, усмерен на процес конзистентног спровођења структурних реформи, управо све оно што ми немамо!

Карикатура: Душан Петричић - РЕЈТИНГ

Карикатура: Душан Петричић – РЕЈТИНГ

ОВО ЈЕ ПОТПУНА ПОЛИТИКА ПРОПАСТИ!

Прво, перспективе опоравка индустрије и структурне промене у индустрији суочене су са низом испреплетаних параметара. Пораст незапослености и пад зарада може да изазове шире социјалне проблеме, политичке потресе и оријентацију на остваривање краткорочних циљева. Друго, за разлику од већине транзиционих држава, привредна инфраструктура је неизграђена и некомплетирана.
Треће, инфлација у Србији ће према међународним стандардима вероватно бити релативно висока. На овакав закључак сугерише чињеница да предстоји дерегулација електропривреде, да структура тржишта финалних производа генерише раст цена и да је раст регулисаних цена непредвидив.
Четврто, перманентно је присутна опасност два кључна макроекономска дефицита: буџетског и текућег платног биланса. Опоравак индустрије и увођење сиве економије у званичне оквире поправили би билансе на приходној страни буџета, али главни изазови за креаторе економске политике остају на расходној страни буџета. Спољни дуг расте и уредно сервисирања дугова представља велику претњу привредној стабилности и расту.

eko-plate

Карикатура: Тошо Борковић

———–

*кратки линк до текста – http://wp.me/p1Fuk8-Odk

31. 1. 2016. за ФБР аутор Данијела Ружичић, приредила Биљана Диковић