АКТУЕЛНО

Француски филм „Украјина. Маске револуције“ скида и европске и америчке маске


9526

„Маске револуције“

СНИМИО ГА ЈЕ ПОЛ МОРЕИРА КОЈИ ЈЕ ПО МНОГО ЧЕМУ ЕВРОПСКИ МАЈКЛ МУР

  • МОРЕИРА: „Хтео сам да истражим кланицу у Одеси – она се потпуно прећуткивала у Европи, нико о њој ништа није знао, укључујући мене. Када сам допутовао тамо, био сам запањен – 45 људи је убијено у центру Европе, и нико није знао за то!“
  • Украјина и Запад намећу романтичну верзију да је украјинску обојену револуцију извео народ који се ујединио у екстази промена. А Мореира открива „јавну тајну“ – не, није народ, већ Десни сектор, Свобода и они који су касније постали нацистичка формација „Азов“
  • Дрека поводом „покушаја да се ти догађаји представе као операција коју финансирају Сједињене Државе“ јаснија је од свега осталог. Док део кривице ситни криминалац – Украјина може и да прихвати, каљање угледа боса за њу би било смртоносно

Пише: Григориј ИГНАТОВ

НЕВЕРОВАТНО је забавно посматрати како „тактика изговарања“, која је код „нових Украјинаца“ научена као рефлекс, с њеним пијачним тоном, уличном лексиком и „пијаном“ логиком почиње да изгледа неумесно и глупо у споровима са „старијом браћом“ – Европљанима.

Сви њихови невероватни аргументи у стилу „сепаратисти гађају сами себе“ и „сами су се спалили“ у европском медијском простору пажљиво се слушају све до тренутка док неком од тамошњих професионалаца не падне на памет да лично истражи ситуацију која на километар смрди на лагарије и преваре.

Име Пола Мореире много значи у европској документаристици. То је својеврсни европски Мајкл Мур, који воли да скида велове, где акценат није на конспирологији, већ на детаљним документарним истраживањима.

Мореира је снимао (и добијао награде за то) филмове о Сомалији, Ираку, Авганистану, Џулијану Асанжу, дуванским корпорацијама.

То је неустрашиви човек који за неке није политички некоректан. Он се не стиди да у својим филмовима приказује „непријатну истину“, која се често (и то је разумљиво – потпаљивачима се не свиђају слике згаришта) не свиђа САД. Французи се још од времена де Гола нису превише устручавали да не угађају „светском хегемону“.

Данас, 1. фебруара, француски канал Canal+ планира да прикаже (и, готово сигурно, неће одустати од своје намере) последње Полово дело – филм „Украјина. Маске револуције“. У њему се говори, на основу видео-снимка с места догађаја и интервјуа са сведоцима, о ономе шта се догађало на Мајдану на зиму 2014. године и о трагедији која се касније (2. маја) догодила у Одеси.

„Хтео сам да истражим кланицу у Одеси – она се потпуно прећуткивала у Европи, нико о њој ништа није знао, укључујући мене. Када сам допутовао тамо, био сам запањен – 45 људи је убијено у центру Европе, и нико није знао за то!“ – тако је Мореира објаснио своје интересовање за проблем.

И како је украјинска страна реаговала на европску тежњу да се независном новинарском истрагом расветли трагедија која још увек није истражена на прави начин? Да ли је пружила помоћ? Да ли је купила права да приказивање филма у Украјини? Да ли се захвалила режисеру што је подсетио Европљане на Украјину?

Пол Мореира

Пол Мореира

Наравно да није!

Ево како је реаговала украјинска амбасада: „Верзија Пола Мореире о догађајима у Украјини, укључујући нелегалну анексију Крима, музика је за уши присталица теорија завере и проруских пропагандиста. То чини овај филм памфлетом у духу најгорег дезинформисања“.

И овако: „Покушаји да се ти догађаји представе као операција коју су финансирале Сједињене Државе не само да су лажни, већ су и израз непоштовања према нашим грађанима убијеним у центру Кијева током одбране демократских тежњи своје земље“.

И том им је било мало. Не задовољивши се таквим филипикама – украјински „истинољупци“ су апеловали на директора канала Canal+ да не емитује тај филм.

Слобода говора и борба мишљења? Не, нису чули за то. Нагрдити и забранити – то је украјинско схватање европских плуралистичких вредности.

А шта је тако разгневило „нове Украјинце“? За сада, пре премијерног приказивања, о томе можемо да судимо само по садржају трејлера и коментарима критичара који су гледали филм. Али, у целини – документарни филм је изазвао низ изузетно непријатних питања, на која се стандардни одговори нису учинили колико-толико убедљивим.

На пример, ко је био главна снага „Револуције Достојанства“?

Романтична верзија тврди – народ који се ујединио у екстази промена. А Мореира открива „јавну тајну“ – не, није народ, већ Десни сектор, Свобода и они који су касније постали нацистичка формација „Азов“. То што је за Русију одавно опште место, Европљани тек треба да схвате и прихвате.

Заслуга Пола Мореире је у томе што он спроводи својеврсно „описмењивање“ европског аудиторијума.

Дрека поводом „покушаја да се ти догађаји представе као операција коју финансирају Сједињене Државе“ јаснија је од свега осталог. Док део кривице ситни криминалац – Украјина може да прихвати, каљање угледа свог боса за њу би било смртоносно .

Али, Французи, као и остали Европљани, после скандала с америчким прислушкивањем лидера земаља ЕУ, почели су много критичкије да се односе према „гестовима добре воље“ као што су „колачићи Нуландове“ (ти кадрови се налазе у филму). И сасвим резонски претпостављају да, ако су америчке специјалне службе мутиле у светињи ЕУ, зашто не би то радиле и у много дивљијој Украјини?

С нестрпљењем чекамо француски филм. Ако истину називају „проруским гледиштем“, то је знак квалитета наше позиције. И позиције Пола Мореире.

 

——————–

http://wp.me/p1Fuk8-OeX

1.2.2016. ФАКТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић