Љиљана Јовановић

Исланд казнио својих 26 корумпираних банкара на 74 године затвора


irska bankarii

Исланд је казнио 26 банкара на затворску казну, због њиховог учешћа у економском колапсу 2008. године

Оптужбе су се кретале од кршења поверених дужности до манипулација маркетингом, и до проневера. Представа многих људи, кад мисле о Исланду, је да је то земља леда и ватре. Већина вулкана и непрегледна ледена поља, глечери, су смештени на Исланду, захваљујући његовом положају на северном делу средишњег атлантског гребена. (топао дан у Рејкјавику је са 55°F = 12,8°C.) Међутим, Исланд је познат и као једна од северних социјалних држава, са потпуном здравственом негом, бесплатним образовањем, и још много тога, (што нервира људе из конзервативне странке, “Tea Potty” )… Они покушавају да превазиђу и одреагују другачије на економску кризу, у односу на праксу у САД.

Кад су банке изазвале велику рецесију 2008. године, исландска економија је била веома тешко погођена. Међутим уместо да награде лажне банкарске процедуре, тонама позајмљеног новца, они су кренули другачијим путем.

Пре рецесије Исландска економија је била једна од најпросперитетнијих без обзира што је укупан број становника Исланда 327.000, а то не би попунило ни један град у Америци. Кад је економска криза наступила они су били једна од најтеже погођених економија у свету. Али, уместо да спасавају банке позајмљеним новцем, они су дозволили да банке банкротирају.
Поред тога нису хтели да иду „европским/републиканским тешким, аскетским“ путем. Они су задржали неокрњене социјалне програме, баш у оно време када су били и најпотребнији. И све своје лажљиве банкаре су сместили у затвор.

Кад су три главне исландске банке банкротирале, то је изазвало губитак од 114 милијарди долара, у земљи чији је БДП (бруто друштвени производ ) само 19 милијарди долара. У октобру 2008. године Парламент је по хитном поступку усвојио законе којима је преузето руковођење домаћим банкама – стварајући нову банку, која је преузела пословање банкротираних банака. Али, они нису узели ниједан страни кредит, нити обавезу. Све финансије су преузели из банкротираних банака.
Тада су подигли оптужнице против неколико директора банака за превару и манипулацију на тржишту, што је резултирало изрицањем казни које су се кретале од 4 до 5 и по година.

Као што је рекао тужилац: Зашто бисмо ми имали део друштва који остаје без процесуирања и одговорности? У Америци им заврну руке, и прођу са малим казнама, што се заврши плаћањем казне коју одраде њихове банке. (Можемо да кажемо: “Изашли скотови без казне?”).

Слање директоре банака да играју “хокеј камењем” на неколико година, не решава проблем, али шаље поруку да то нико не уради поново.

Што је горе, валута Исланда, исландска круна (ISK) је мењана са евром, 250 ирских круна за 1 евро. Да би се квалификовали за кредите ММФ (Међународни Монетарни Фонд), Исланд је подигао каматне стопе на 18%, што је привукло банковне депозите. Исланд је добио кредит од европских нордијских земаља у вредности од 2,5 милијарде долара.
Да би омогућио опоравак, Исланд користи своје природне предности, као што је чиста геотермална енергија, да би привукао техничку индустрију. Исландска професионална рибарска индустрија је остала јака, а како се опоравља светска економија, процветао је туризам. Исландска круна је након девалвације помогла да исландски производи и долазак на Исланд постају економски врло атрактивни. На банкарском плану, они су извршили реструктуирање домаћих дугова, а фискалним прилагођавањем ситуација се променила.

Како се све променило говори информација, шта о опоравку Исланда, кажу из Међународног монетарног фонда: „Исланд се опоравља након кризе из 2008/2009, и ускоро би криза могла бити превазиђена помоћу снажног раста рибарства и туризма. Дугови су на силазној путањи, а и економски показатељи су поправљени. Финансијски сектор се вратио на прави пут, мада су неки важни делови остали само на декларативном побољшању“. У извештају се још додаје и то да је Исланд “прва држава од европских која ће, након кризе 2008/2010, да постигне свој економски врхунац који је имала пре економске кризе”.

Сада је однос од 142 ирске круне за 1 евро (2008. године био је 290 ирских круна за 1 евро). У 2014-ој години је инфлација била 2,5 % (што је снижење за 12,59% у односу на 2008). Индекс плата је око 190,9 (што је повећање у односу на 132,8 ирских круна 2008.).
Успут, они су све то постигли одржавајући свој социјални програм недирнутим. (Тако пропаде још један „просјачки сан“).

Iceland's President, Ólafur Ragnar Grímsson

Iceland’s President, Ólafur Ragnar Grímsson

Председник Исланда Олавур Рагнар Гримсон (Ólafur Ragnar Grímsson) је објаснио како је земља успела да се опорави из глобалне економске катастрофе:

„Били смо довољно паметни да не следимо правоверне паметњаковиће из западног финансијског света, који тако раде последњих 30 година. Увели смо контролу валуте, дозволили смо да банке банкротирају, задржали смо подршку сиромашнима, и нисмо увели оштре мере као што видите у Европи“.

Када је упитан да ли би то помогло и другим државама посебно у Европи, што је урадио Исланд, “да банке пропадну” председник Гримсон је рекао:

“Зашто се банке сматрају `светим кравама` модерне економије? Зашто се приватне банке не сматрају као авио-компаније или телекомуникаоционе компаније, које се пуштају да банкротирају када су неодговорно вођене? Теорија да морате да спасете банке је теорија којом се дозвољава банкарима да спасу њихове профите, њихове успехе, а пуштају да обичан народ трпи губитке због пореза и оштрих санкција? У светлу демократских држава народ то неће подносити на дуги рок!“

 

Аутор Jeffrey Phillips | Jануар 18, 2016.

————

*Извори: wearechange.org, loansafe.org

————–

http://wp.me/p1Fuk8-OfR

2.2. 2016. за ФБР превела Љиљана Јовановић, приредила Биљана Диковић