Анализа

Препоручујемо: Стефан Каргановић – Геополитички значај лажног геноцида у Сребреници


Стефан Каргановић, 8.2.3016.

 ГЕОПОЛИТИЧКИ ЗНАЧАЈ ЛАЖНОГ ГЕНОЦИДА У СРЕБРЕНИЦИ

Наше најновије издање је „Сребренички круг,“ изванредан, енциклопедијски приказ догађаја у Сребреници, њихове позадине и значаја, из пера искусног новинара београдских „Вечерњих новости,“ Драгана Вујичића. То је књига са којом смо дошли пред вас, да бисмо је приказали и упознали вас са њеним садржајем.

Са промоције Сребреничког круга

Покушаћу да вам укратко изложим, пре свега, геополитички значај теме Сребреница.

Желим да вам скренем пажњу на два важна момента.

Прво, догађаји у Сребреници у јулу 1995. године – а то је тема књиге коју вам представљамо – службено се третирају искључиво са становишта наводног „геноцида.“ Фактографија и контекст тих догађаја систематски се потискују у други план. При том, после двадесет година усмереног „истраживања“ и серије правно упитних суђења у Хагу и Сарајеву, кључне појединости још увек су непознате. Ниједан од судова или истражних органа није утврдио ко је осмислио и наредио да се у Сребреници изврши „геноцид,“ нити када је таква одлука донета и под каквим околностима. Нема сумње да је, у периоду од неколико дана после заузимања Сребренице од стране српских снага, стрељан одређени број заробљених војноспособних припадника муслиманске Армије БиХ. Међутим, та чињеница уопште не подржава закључке којима већ две деценије моћни и глобални пропагандни апарат покушава да вас индоктринира.

Тачан број стрељаних споран је чак и у пресудама Хашког трибунала, где варира између 4,900 и „око 8,000,“ што је приличан распон. Али кључан податак, ако пођемо од Конвенције о геноциду, није цифра него мотив. Геноцид је правно дефинисан не као просто убијање, него покушај истребљења једне етничке, расне или верске групе, као такве. У Сребреници су наводни извршиоци „геноцида“ све жене, децу, дакле репродуктивни део наводно нациљане заједнице, као и старије особе из заузете сребреничке енклаве, безбедно пребацили на територију супротне стране. Стрељани су само војноспособни мушкарци. Тај поступак је без икаквог оправдања. Међутим, да ли је то довољно да се злочин уздигне на ниво геноцида, чак ако би претпоставили да је стварно стрељано 8,000?

Зашто је то важно? Зато што је циљ сребреничке пропаганде да проглашавањем геноцида вас – српски народ – стави у исту раван са немачким народом по окончању Другог светског рата. Циљ је да вас жигошу за сва времена и да вас обремене моралним, политичким и економским теретом – не заборавите огромне репарације које је Немачка била принуђена дуго времена да исплаћује – који ће неправедно носити ваша деца, унуци, праунуци и још низ генерација које следе за њима. Поред тога, циљ је да се одбранбени капацитети ваше државе паралишу на дуги рок да би се њено черупање и разграђивање несметано одвијали под изговором да је Србија спонзор или саучесник у геноциду и самим тим лишена права да пружа отпор.

Пресуда коју се спремају да изрекну Републици Српској и вашим сународницима са оне стране Дрине, по истом основу, још је страшнија. Вама је досуђено само полагано мрцварење и морална деградација. Они су, као наводна „геноцидна творевина“ – то је формулација Соње Бисерко, Наташе Кандић и Чеде Јовановића – осуђени на нестанак.

Пре недељу дана сазнали смо шокантан податак. Током рата који већ неколико месеци воде против Јемена, не поштујући ни међународна ни исламска ратна правила, оружане снаге Саудијске Арабије убиле су 8,278 јеменских цивила, укључујући 2,236 деце, а раниле 16,015 особа. Жртве масовног убијања у Јемену су цивили, неборбена лица. За Сребреницу се тврди да је Војска Републике Српске стрељала око 8,000 заробљених припадника муслиманских оружаних снага. Ако су само цифре пресудне, зашто је Сребреница геноцид, а рат који Саудијска Арабија води у Јемену – није?

Ситуација у једној другој арапској и муслиманској земљи – Ираку – још је драматичнија. Према документу комисије Уједињених Нација под називом „Извештај о заштити цивила у оружаном сукобу у Ираку,“ објављеном у јануару ове 2016. године, током задња 22 месеца у Ираку је убијено најмање 18,802 цивила, а 36,245 је рањено. У том периоду је 3,206,736 Ирачана присилно протерано са својих огњишта, међу којима преко милион деце. У документу се наглашава да су ове цифре конзервативне, т ј. сведене на најмању могућу меру.

Ако је за Сребреницу цифра од 8,000 мериторна за утврђивање геноцида, да ли се и у Јемену догађа геноцид и да ли је Саудијска Арабија, један од кључних западних савезника на Блиском Истоку, одговорна за његово извршење? По истом основу, да ли је погубљење у Ираку преко два пута више особа него наводно у Сребреници, или у Јемену – такође геноцид? Зашто по истој логици не би било? И ако јесте, ко је одговоран? Западна коалиција која је 2003. године оружаним нападом и уништењем Ирака као државе покренула ланац догађаја који је резултирао овим масовним убијањем? И то је скроман биланс – да вас потсетим – само за задња 22 месеца сукоба, док се за претходни период, од почетка агресије и окупације Ирака, процењује да је страдало око милион Ирачана.

Где је ту Сребреница и како се може говорити о „геноциду“ у Сребреници а систематски избегавати поређење са операцијама масовног убијања на другим местима, које су по обиму једнаке Сребреници или је превазилазе? Као у Јемену, на пример, где је убијање које врши страни (али привилеговани, прозападни) агресор несумњиво усмерено против припадника једног народа као таквог, што је потпуно у складу са дефиницијом кривичног дела по Конвенцији о геноциду? Или масовно убијање истовремено и по етничком и по верском основу, сунити против шиита, као у Ираку, што такође у потпуности задовољава норме које Конвенција прописује за утврђивање геноцида?

Да ли је то зато што постоји једно мерило за рањиве и слабе, као што је Србија, поготово ако их треба још дотући исконструисаном оптужбом за најгнуснији злочин у међународном кривичном праву, а потпуно друго мерило за јаке и силне, којима је дозвољено да невина људска бића масовно тамане широм света, и да за то буду изузети од сваке одговорности?

То су нека од кључних питања која вас позивам да поставите и себи и представницима лажних невладиних организација, када буду дошли да вас убеђују да је ваш народ крив за извршење геноцида, и да за то још дуго времена – по њима вероватно у недоглед – мора да испашта.

Srebrenicki krug

Други моменат на који желим да вам скренем пажњу је следећи. Не умањујући важност фактографије самог догађаја, у светлу претходних разматрања верујем да ћете се сложити са мном да Сребреница није превасходно питање ни о томе колико је људи било стрељано, нити која би правна квалификација била најприкладнија – геноцид, масакр, освета или нешто друго. Право питање гласи: за какав се геополитички циљ Сребреница користи? Ко профитира од верзије догађаја у Сребреници коју је наметнула западна пропаганда и чему та тенденциозно исконструисана прича служи?

Главни начин коришћења Сребренице је да послужи као псеудоморална подлога и политички параван за доктрину такозваног „права на заштиту“ угроженог становништа, или на енглеском R2P. Ту доктрину западне силе користе искључиво за агресивне нападе против суверених држава које им се не покоравају, најчешће под изговором да „крше људска права.“ Ти напади се редовно одвијају мимо одредби међународног права и противно њима. Карактеристика те доктрине је да западне државе, које се самопроглашавају за „међународну заједницу,“ себи резервишу искључиво право да одреде околности и начин њене примене, као и то ко ће бити следећа мета, односно жртва.

Сребреница у овом геополитичком тренутку игра улогу од огромног значаја, као привидно хуманитарни изговор за извођење смртоносних војних дејстава са циљем уништења држава које одбијају да се у потпуности покоре диктатима Запада. Косово, Ирак, Либија, Сирија и Јемен, илуструју циничну примену овог лажног хуманитарног повода. Где год је Запад користио Сребреницу као изговор за извођење агресије, у питању су били политички интереси који немају везе са хуманошћу, или је, истовремено, био присутан материјални интерес да се нациљана држава окупира и опљачкају њени природни ресурси.

Постоји још једна корист коју Запад црпи од привидне подршке босанским муслиманима преко „Сребренице“. Жртве агресије Запада, од распада СССР и од нестанка мултиполарног света наовамо, највећим делом су муслимани. Када се све те жртве саберу, у Ираку, Авганистану, Либији, Сирији, у Јемену, и на другим местима, ради се о између два и три милиона невиних, мирних људи, у огромној већини муслимана. То је приближно двеста или триста пута више жртава него што их је наводно било у Сребреници. Лицемерна подршка босанским муслиманима Западу пружа могућност да тврди да он нема ништа против Арапа, муслимана или ислама као таквог. Као доказ благонаклоности према исламском свету пропагандно се истиче та наводна брига за босанске муслимане и опсесивно се инсистира на међународном признању „геноцида“ у Сребреници, који су наводно починили Срби.

Сребреница је микрокозма страшног и вештачки изазиваног „сукоба цивилизација,“ који је у припреми.

Ни по једној основној тачки званична прича о Сребреници коју промовишу политички руководиоци западних држава, западни медији, судови и установе које је Запад успоставио и финансира, као што је Хашки трибунал – не може да издржи озбиљну критику. То ће вам бити јасно када будете прочитали књигу „Сребренички круг“ Драгана Вујичића. То је зато што Сребреница никада није била прописно истражена, као криминолошки случај. Од самога почетка, а то траје већ двадесет година, Сребреница се обрађује искључиво као политички и пропагандни адут. Сви одговори које сте до сада добили, углавном су погрешни и једино служе интересима оних који монополишу право да то питање решавају у своју корист.

Ни после 15 година од прве пресуде Хашког трибунала која се односи на Сребреницу, у предмету генерала Крстића, нема доказа о томе ко је, када и зашто у државним или војним структурама Републике Српске наводно планирао да изврши геноцид у Сребреници. Закључак француског судије Жан-Клод Антонетија по том питању прошле године, у предмету Толимир, то убедљиво потврђује.

У својој запрепашћујућој посебној правној анализи, Антонети је рекао да када би га родбина убијених упитала ко је и зашто наредио убиство њихових блиских особа – он, судија, након што је размотрио све доказе изнете током суђења генералу Толимиру, а суштински исти докази понављају се на свим сребреничким суђењима, не би знао како да им одговори.

Сврха службене верзије сребреничких догађаја је да вас деморалише и да вам утисне комплекс кривице за геноцид и насилну смрт „осам хиљада мушкараца и дечака.“ Међутим, и то ћу категорички подвући, у овом тренутку расположиве чињенице не подржавају ниједну од тих теза.

Службени наратив о „Сребреници“ није ни историјска нити правно утврђена чињеница. То је специјална операција, која се систематски, упорно и упркос обиљу доказа о суштински различитом чињеничком стању, већ две деценије спроводи. Циљ те операције је деморалисање и историјска демобилизација најважнијег и најдржавотворнијег народа на Балкану који, при томе, заузима геополитички простор од кључног значаја за предстојећи удар на Русију.

У закључку, замолићу вас за само две ствари. Прво, немојте подлећи комплексу кривице који вам се перфидно намеће за један још увек до краја неразјашњен, али по многим карактеристикама крајње сумњив злочин. Будите скептични према тврдњама оних који немају посебног разлога да вама и вашој земљи желе добро и да вас о важним стварима савесно и правилно обавештавају. Трудите се што је могуће више да се као одговорни грађани самостално информишете о овом и свим другим питањима од јавног значаја.

Друго, на разуман и критички начин будите поносни на своју земљу и свој народ, иако пролазите кроз велике тешкоће. Ви и ваше поколење – посебно се обраћам младима – једини сте вредан ресурс који ова земља има. Србија ће вредети само онолико колико будете вредели ви. Зато, усавршавајте се у знању, професионалним способностима и патриотизму и тешки проблеми ће ускоро остати иза вас. 

(Излагање у име издавача, „Историјског пројекта Сребреница,“ на промоцији књиге „Сребренички круг“ у Нишу, 2. фебруара 2016. Књига се може набавити у књижарама широм Србије и Републике Српске)

***

Препоручујемо видео прилог РТВ Фокус из Врања са представљања књиге Драгана Вујичића, Сребренички круг: