АКТУЕЛНО

Данијела Ружичић: ЕУ и САД диктирају монетарну политику Србије!


1701_nbs_f

Монетарна политика треба да буде један од најважнијих основа на коме треба да се заснива подстицај и развој економије. Без функционалне политике Народне Банке Србије и њене директне и индиректне подршке, тешко би се могле замислити економске реформе и привредна експанзија.

Стога је неопходно да НБС, замени неолибералну монетарну политику са домаћинском, у циљу развоја привреде и друштва. Њено досадашње деловање се заснивало на заштити страних банака и туђих финансијских институција и њихових интереса, који су учествовали у пљачки српске економије и знатно допринели њеном даљем урушавању.

Према својој економији, она је ригидна и рестриктивна. Искључиво води политику по упуствима страних институција и спроводи њихове налоге, док друге националне банке, као што су у: ЕУ, САД, и … воде политику националних интереса и са великом примарном емисијом подржавају и финансирају развој својих економија. Вероватно, за разлику од наших, те земље не само што воде независну политику, већ имају и способне и национално свесне кадрове који руководе са националним банкама.

Имајући у виду наведене примере с једне стране, и наше потребе с друге стране, предлажем да се знатан део јавних радова финансира из примарне емисије. Вероватно има више начина на који се то може спровести, а да истовремено такве радње не узрокују инфлацију. Неке од примера ћу навести:

  • Финансирање јавних радова издавањем меница НБС – које би имале дужи рок доспећа – са којима би се плаћали домаћи извођачи и добављачи. Логично, требало би дефинисати финансијску технологију и модалитете да НБС редисконтује менице и да се на такав начин врши примарна емисија.
  • Издавање државних хартија од вредности које би служиле као средство плаћања исто као и новац. За откуп емитованих хартија од вредности, држава би обезбедила потребна средства из покренутог циклуса привредне експанзије и знатног повећања производње добара и услуга.
  • Директна примарна емисија – емитовањем новца – за чије би покриће имали еквивалент у новоствореним вредностима оствареним у великој економској експанзији.

Сигурно има још разних модалитета са којима се може ефектно остварити примарна емисија за подстицање раста и развоја привреде. Важно је да сви модалитети морај имати своје утемељење и вредносно покриће. Оваква примарна емисија се разликује од редовне, јер се са њом не финансира потрошња, већ се подстиче нова производња добара и услуга.

Важно је напоменути, да је неопходно направити правила и донети низ прописа и процедура о примарној емисији да би се избегле све евентуалне злоупотребе и да би се предупредила неконтролисана инфлација.

—————

http://wp.me/p1Fuk8-Oue

9. 2. 2016. danijelaruzicic.com, за ФБР приредила Биљана Диковић

2 replies »

  1. Начелно сте у праву за примарну емисију, она јесте потребна, али вам предложени модалитети нису добри. Нема никакве потребе за емисијом меница, државних записа или обвезница који би „глумили“ улогу новца. Чему такви сурогати? Ако постоји несташица динара у оптицају, онда треба емитовати динаре и користити их за плаћања. Најбоље у инфраструктуру, али са овако ниским степеном ликвидности у привреди, не би се ништа лоше десило (напротив) и за потребе буџетских корисника. Реторичко питање: „Шта би се лоше десило када би сваком грађанину ове земље држава уплатила 100 новоемитованих динара? Имајући у виду укупну суму динара у промету (преко 400 милијарди тренутно) и са таквом дистрибуцијом (атомизацијом), то су занемарљиви износи и никаква инфлација ту није могућа, ни са знатно већим цифрама.

    Што се тиче трећег предложеног модалитета примарне емисије, треба разумети да новац није потребан само за размену и потрошњу финалних добара и услуга, већ и за ангажовање фактора производње. Дакле, једној држави или друштву је новац потребан и мора се емитовати све и да јој је производња равна нули. Управо из разлога да би се та иста производња покренула, јер је новац својеврсни тикет за размену. Ситуација када држава нема довољно новца је у монетарном смислу истоветна са оном када новца нема уопште. Дакле мора се емитовати, јер новац другачије неће настати! Друго је питање ко ту насушну економску потребу подмирује и како? Рецимо, НБС се уопште не бави емисијом динара, све је препуштено пословним банкама, што је морам приметити и неуставно и незаконито.

    Свиђа ми се