ДРУШТВО

Господе, помози нам да се уздигнемо из блата превара и издаја…


Посвећено хашким мученицима…

Када су се попели на „Партенон“ и повели народ, гледали су их као богове. Tрчали су и жудели за њима, желели да им дотакну скуте и пољубе руку. Све би дали само да буду у њиховој близини.

Али када је стигао „Потоп“ и када су српске вође и војсковође, у име свог народа, попут Јова, кренули „старим путем грешника“’, нико да их погледа, поздрави, нити да им се у несрећи, муци и самоћи нађе. А Бога ми неки, не само да су их се одрекли, већ су и свесрдно учествовали у хајкама како би их што пре послали „тамо где треба“. И још се једном у српској историји показало колико мало треба да Обожавани постане Прогоњени. Али, „опрости им Боже, јер не знају шта раде“.

Наш народ није схватио да тиме што ће се одрећи својих вођа, неће спасити душу своју. Jер проблем није у нашим вођама, него у нама самима. То се ево и данас, након скоро двадесет година, показује као истинито.

Иако смо хашком Молоху предали и продали све најбоље што смо имали, они и даље траже и траже – наравно, а шта друго него наше срце – Космет. Годинама бежимо од истине, заогрнути опсенама и самозаваравањем, а деца нас оставише и одоше у “бијели свијет“.

И шта сада да кажемо, осим да крикнемо – Господе, покајања нам треба, вере и наде, али надасве снаге, да се уздигнемо из блата превара, издаја и лицемерја, како бисмо престали да будемо подљуди и постали Људи, достојни својих витешких предака!

Ипак има међу нама и оних који су их достојни. Ја, не само да верујем, већ засигурно знам да су то наши хашки мученици.

Небојша Кузмановић, 10.2.2016.

1 reply »