ДЕШАВА СЕ...

“Липсаћеш као пас, испред ногу твог папе!”


12/02/2016 Срби на окуп

Ове језиве али пророчке речи изговорила је блажена старица Пелагија Рјазанска 1965. године митрополиту Никодиму (Ротов). После 13 година њене речи су се обистиниле.

за новинар.де Григориј Полиновски, 08. 01. 2009

+++

Ко је митрополит Никодим (Ротов) и зашто се ових дана, када се одвијају припреме за избор новог Руског Патријарха, његово име често спомиње у медијима.

Митрополит Никодим је исто као данас митрополит Кирил био ”виђен” за Патријарха, али је Богу хвала ипак изабран Пимен. Перјаница екуменизма у РПЦ био је митрополит Никодим. Његов најбољи ученика, кога је игром случаја баш он замонашио 3 априла 1969, јесте нико други него садашњи митрополит Кирил (Гундјаев).

О животу и раду митрополита Никодима (Ротов) могла би да се напише књига, ал ми ћемо овде само назначити најважније његове ”активности”.

Ротов је проповедао јеретичко учење ”о греху раздвајања”, које се своди на то да ако је Црква погрешила, разделивши се на конфесије, сада је нужно присаједињене. Том циљу је посветио цео свој живот.

Он је основао ОВЦС – одељење спољних црквених веза, по типу масонске пирамиде. Ротов се зближио са ревносним следбеником екуменизма, познатим делатником масонске YМЦА грчким професором Г. Аливизатосом кога је наградио степеном почетног доктора Московске Духовне Академије.

Почетком 1960 године његовим залагањем био је потписан документ о ступању РПЦ МП у ССЦ – Светски Савет Цркава. Децембра 1961 присуствује III Генералној седници у ЊуДелхију (Индија).

У то време комунисти су још увелико затварали храмове, а велики број свештеника и монаха били су у совјетским затворима, Ротов је све то јавно негирао, говорећи да је то само мит. Он је умео да лаже али је своје лажи оправдавао тиме да су оне у корист цркве!?

Схвативши да горди католици никада неће узмаћи пред Православљем, Ротов је одлучио да Руску Православну Цркву однесе на ноге римском Папи.

Надао се да ће подмићивањем и интригама постати Патријарх, и онда користећи се услугама КГБ– а испунити свој заветни сан – привести Православну Цркву папском престолу. Отворено је служио са латинима, свесно нарушавајући канонска правила. На велике празнике Божић и Ускрс благословио је да са њим у олтару служи (као гост) католички свештеник о. Јосиф Павилонис.

У свакој епархији под окриљем ОВЦС лагано је стварана секта никодимаца, на челу које је био млади епископ који је обавезно прошао ”обуку” на Западу. Трудио се да ниједан епископ не буде рукоположен без његовог знања и дозволе. Посебну пажњу је посветио епархијама око Москве.

Пред рукоположењем у свештенство митрополит Никодим је свакоме постављао питање:

”ОБЕЋАВАШ ЛИ ДА АКО ЈА ПРЕЂЕМ У КАТОЛИЧАНСТВО, ДА ЋЕШ И ТИ ПОЋИ ЗА МНОМ?”

Ако би кандидат одговориo ”не” брзо би га склањали. Само они који би потврдно одговорили били би рукоположени. Посебну пажњу Ротов је посветио екуменизацији Сант – Петербушке духовне академије, где је основао факултет за афро-азијате, странце из Уганде.

Ипак врхунац његове делатности је документ Свештеног Синода РПЦ од 16 децембра 1969, то антиканонско решење дозвољава Православнима да се причешћују у католичким храмовима и на тај начин признају благодат Светих Тајни код јеретика!

Иако је та скандалозна ”дозвола” укинута 1986 године, тај гнојни квасац о ”благодатним тајнама јеретика” сачувао се у академском богословљу и до данашњи дана.

Вратимо се на почетак текста и пророчке речи о смрти митрополита Никодима (Ротов). Тринаест година после ових речи Ротов креће пут Ватикана у аудијенцију код новог папе Јована Павла 2. препун жеља о скором заветном присједињењу. Испунио је Ротов правило које важи за све и целивао је папину папучу. После беседе која није дуго трајала Ротову је позлило, и он је склопивши колена пред папом издахнуо. Папа, јеретик прочитао је молитву над умирућим Ротовим.

Занимљиво је да његови заштитници не желе да у његовој смрти виде последице гнева Божијег, него на сваки начин оправдавају свог ”аву” остајући верни његовој екуменској јереси. Јасно је да се ту крије узрок званичног прогона блажене старице Пелагије која је предсказала његову смрт и последице одступништва архијереја – отпадника.

8 септембра ковчег са његовим телом пренет је у Лењинград у Свето – Тоицки сабор Александро – Невске лавре.

Григориј Полиновски, 08. 01. 2009
(Из књиге ”По плодовима се дрво познаје” јеромонаха Симеона (Саричев)

***

КАКО ЈЕ УМИРАО МИТРОПОЛИТ НИКОДИМ (РОТОВ)

(Део интервјуа шпанског језуите Мигела Аранца датог Стефанији Валасца)

Присутан при сусрету митрополита Никодима Ротова и Папе Јован Павле првог, шпански језуит о. Мигел Аранц, тог дана позван као преводилац, сећа се:

papa-i-nikodim

5. септембар 1978.

„… По протоколу дело се тицало посете почасти, коју је свака делагција требала одати новом папи после његове интронизације. Никакве личне беседе нису биле предвиђене за ту прилику. Но митрополит Никодим хтео је да говори са папом лично. Он је питао за сусрет ван протокола, користећи се сусретима са делагацијама. И он је силно настојао у Казароле, да му та могућност буде дата. Када је рано ујутру доспео у Колегију, ја сам затекао Никодима узнемиреног. Рекао ми је да није спавао ту ноћ. Он је проживљавао унутра загушљиви огањ… Био је задихан.

У 7 ујутру његов секретар, архимандрит Лев, измерио му је притисак. Пошто је имао проблеме са срцем узео је нитроглицерин, који спушта притисак. Поред тога, ноћу су му украли аутомобил, која му је био дат за долазак у Ватикан. Тај случај га је силно узнемирио.

Трудио сам се да га бар мало умирим. Излазећи из Рисикума, рекао је:  „Оче Мигел! Кад дан почне лоше, лоше ће се и завршити“… Чим је ушао, Јован Павле први – упутио се к митрополиту смешећи се. Поздравио га је веома топло… Лична беседа трајала је око 15 минута“.

На питање  „Шта је рекао митрополит Никодим Јовану Павлу првом?“ отац Аранц је одговорио:  „Ја не могу то да кажем, то је тајна. Но његове речи долазиле су од чувства пуног поверења, као у сина, који је дошао к свом оцу… Ја се такође сећам, да је он говорио са папом тихо; у неким тренутцима он је још утишавао глас, као ради предострожности због околних слушалаца. Он је хтео, да нико не може да чује…

Чим се беседа завршила архимандрит Лев био је позван да уђе. Никодим га је представио папи, говорећи, да се Лев учио у Риму, у Григоријанском институту, и да говори италијански. И тада је папа стојећи почео да говори са архимандритом. Никодим је такође стајао са његове стране.

У МОМЕНТУ, КАДА ЈЕ БЕСЕДА СА ЛАВОМ ДОШЛА ДО КРАЈА, НИКОДИМ, НИШТА НЕ ГОВОРЕЋИ, СЕО ЈЕ, И СПУШТАЈУЋИ СЕ, НАКЛОНИО СЕ НАПРЕД, КАО ДА ИЗРАЖАВА ПОШТОВАЊЕ, ВЕЛИКО ПОШТОВАЊЕ… ДО ТАКВОГ СТЕПЕНА ДА САМ У ЈЕДНОМ ТРЕНУТКУ ЈА БИО ЗАДИВЉЕН; ЗНАЈУЋИ КАКО ЈЕ ОН ПОШТОВАО ПРОТОКОЛ, ЈА ПОМИСЛИХ О ГЕСТУ УЧТИВОСТИ… ОН СЕ СПУСТИО К НОГАМА ПАПЕ.

Трудили смо се да га подигнемо. Папа је сам стао над њим, старајући га да га придржи. У том тренутку изненадног смућења Јован Павле први ни сам није схватио шта се дешава. Рекох му да митрополит Никодим има болесно срце. А архимандрит, који је отрчао да узме малену торбу са медикаментима, дао му је инјекцију срчаног стимулатора али без резултата…“

Извор: Новинар.де
http://www.30giorni.it/articoli_id_10767_l4.htm?id=10767

2 replies »

  1. Слободно можемо рећи да ово важи за свакога Србина који је у православној вери и да ће му се исто или слично десити ако прихвати његов глобални екуменизам издахнуће „под ногама његовим“?
    Шта мисле о томе остали крштени Срби? Мисленије некрштених нас не занима?

    Свиђа ми се