АКТУЕЛНО

Данијела Ружичић: Неизбежна је економска пропаст Србије – уласком у дуг дајемо другоме контролу над нашом слободом


Карикатура ТЕКУЋА ГОДИНА - Тошо Борковић

Карикатура ТЕКУЋА ГОДИНА – Тошо Борковић

Са оваквим економским “реформама“, премијером који нема појма о економским кретањима, пропаст Србије је загарантована. Међутим, пропаст је почела још одавно. Сви режими, имају нешто заједничко – јавне финансије су тајне и задужуј се све више, други ће то платити (односно, грађани Србије)!

Снажан раст јавног дуга Републике Србије настављен је и у 2015. години – укупна задуженост повећана је за око 2 милијарде евра односно за 5,2 одсто БДП-а.

Од избијања светске економске кризе у јесен 2008. године, јавне финансије Србије налазе се на неодрживој путањи – одликовао их је висок и растући фискални дефицит и, као директна последица убрзани раст јавног дуга. Притом, премда је криза ставила на једнако велике изазове јавне финансије осталих земаља Централне и Источне Европе (ЦИЕ), у последњих неколико година фискална кретања у Србији додатно су погоршана у односу на регион. Узрок томе јесте чињеница да је велики број земаља ЦИЕ већ до 2012. започео и успешно спровео амбициозно фискално прилагођавање (просечан фискални дефицит оборен је на око 3% БДП-а).

С друге стране, одлучан одговор фискалне политике у Србији је изостао, иако је у периоду 2012-2014. неколико пута покушано да се домаће јавне финансије поставе на одрживу путању, али без успеха.

До краја 2014. године дефицит је порастао на 6,6% БДП-а и био највећи у ЦИЕ, док је јавни дуг достигао 71,8% БДП-а. Од 2015. године започело је спровођење новог трогодишњег програма фискалне консолидације, али упркос бољим резултатима од очекиваних, постигнуто умањење дефицита још увек није довољно за заустављање раста јавног дуга. Напротив, дуг опште државе у 2015. повећан је за око 2 милијарде евра и достигао је ниво од 77% БДП-а (што је пораст за 5,2 одсто БДП-а у односу на крај претходне године).

Ако посматрамо читав период од избијања светске економске кризе до краја 2015. године, јавни дуг Србије порастао је за огромних 16 милијарди евра (48 одсто БДП-а), при чему се већи део пораста (9 милијарди евра или 25 одсто БДП-а) односи на период од последњег тромесечја 2012. године – што је последица недоследног спровођења тада започете фискалне консолидације.

Душан Петричић КОМПАС

Карикатура: Душан Петричић – КОМПАС

Основни узрок повећања јавног дуга у 2015. је и даље висок фискални дефицит, мада је на раст задужености у великој мери утицало и неповољно кретање девизних курсева.

У 2015. години забележено је оштро смањење фискалног дефицита – са 6,6% БДП-а у 2014. на око 3,7% БДП-а. Међутим, то је још увек релативно висок фискални дефицит који условљава даљи пораст јавног дуга, а за његово финансирање било је потребно обезбедити више од 1,2 милијарде евра. Расположиви подаци указују на то да је мањи део текућег дефицита (процењује се око 150 милиона евра) финансиран смањењем постојећих новчаних депозита, па је тако ново задуживање државе у 2015. износило нешто преко 1 милијарду евра. Преостало повећање јавног дуга практично је у целости последица кретања девизних курсева и неповољне валутне структуре: око 40% свих обавеза државе је у еврима, преко 32% чине кредити у америчким доларима, 22% дуга је у динарима, док је удео осталих валута релативно мали и износи око 5%.

Будући да готово 80% чине обавезе у страним валутама, свако веће колебање на девизном тржишту снажно утиче на ниво задужености Србије (слабљење динара га повећава, а јачање смањује – чак и ако нема новог задуживања). У односу на евро, динар је у 2015. само незнатно номинално ослабио (за 0,6%), али је номинални пад вредности у односу на долар износио готово 12%.

Држава се највећим делом задуживала продајом хартија од вредности на домаћем финансијском тржишту, чиме су ове обавезе порасле за око 1 милијарду евра. Основни извор задуживања у 2015. години била је продаја државних обвезница и записа на домаћем финансијском тржишту. Укупна вредност продатих хартија од вредности достигла је 4 милијарде евра, док су у истом периоду доспеле на наплату обавезе по основу раније издатих обвезница и записа у износу од готово 3 милијарде евра. На тај начин, остварен је прираст јавног дуга на основу појачаног задуживања на домаћем финансијском тржишту од око 1 милијарду евра, што је приближно једнако процењеном износу новог задуживања који је био неопходан за финансирање дефицита у 2015. Развој домаћег финансијског тржишта јесте један од предуслова за раст учешћа динарских обавеза и побољшање неповољне валутне структуре јавног дуга, али су на том пољу у 2015. постигнути релативно скромни резултати.

У оваквим околностима, Србија треба да се припреми за банкрот, најбоље решење у овом тренутку је управо прогласити банкрот!

Шта банкрот значи, које мере подразумева и због чега је неопходан читаћете у наредним текстовима.

danijela

——————

http://wp.me/p1Fuk8-OCx

13. 2. 2016. за ФБР аутор Данијела Ружичић, приредила Биљана Диковић