АКТУЕЛНО

Данијела Ружичић: „САВРШЕНА“ страначка ЕКОНОМИЈА Србије од 2000-те до данас (1)


 

vlada-srbije-790x532

Још се прва демократска Влада Србије, после политичких промена октобра 2000. године приликом дефинисања развојних приоритета суочила са два економска, социјална и политичка захтева. С једне стране, постојала су велика очекивања грађана потпуно осиромашених током 90-их година за брзим побољшањем животног стандарда што је потпуно разумљиво ако се зна да је 2000. године БДП по становнику износио око 1.600 евра, а просечне плате мање од 50 евра.

С друге стране, требало је што пре попунити „развојну рупу“ која је настала током санкција, ратова, распада земље и тржишта бивше Југославије. Услед драматичног пада економске активности – Србија је у том периоду изгубила око 150 милијарди евра потенцијалног БДП-а, затекла се са застарелом технологијом и опремом, посебно у индустрији и са производњом која је по свим стандардима заостајала за захтевима светског тржишта.

У првих десет година, привредни раст и развој одвијао се у покушају да се истовремено оствари раст личне и јавне потрошње и да се, с друге стране, путем тржишних реформи, приватизацијом и приливом иностраних инвестиција створе институционалне и материјалне претпоставке за стабилан развој.

Међутим, ако се погледају, на пример, остварени резултати за период 2001-2008. може се закључити да су они, у најбољем случају, били никакви. Остварена просечна годишња стопа реалног раста БДП-а од 5,4% делује солидно, али је била недовољна да се надокнади велики развојни јаз из 90-их. Други, већи проблем је била неповољна структура стварања и употребе растућег БДП-а, што је водило повећавању спољноекономске неравнотеже услед растућег спољнотрговинског и текућег платног дефицита. Главне компоненте привредног раста биле су услуге.

Основни закључак који се тиче наше спољнотрговинске неравнотеже и будућег привредног раста проистиче из односа раста и учешћа разменљивих и неразменљивих добара у БДП-у.

У 2001. разменљива добра (пољопривреда и прерађивачка индустрија) учествовала су у формирању БДП-а са 32%, а у 2008. години је то учешће пало на испод 24%. Као структурни феномен тиме је смањена понуда робе за извоз и повећана тражња за увозном робом, чак и независно од тога што је унутрашња тражња (и потрошња у њеном оквиру) расла брже од БДП-а – што је захтевало непрекидно ширење дефицита у текућем делу платног биланса. Овакав модел се може одржати док постоји довољан прилив иностраног капитала који ће, одговарајућим суфицитом у билансу финансијско-капиталних трансакција, покрити дефицит текућих трансакција који се непрекидно шири растом трговинског дефицита. Укратко, остварени привредни раст својом структуром није обезбеђивао претпоставке за будући стабилан развој. Раст домаће тражње (7,5% годишње) и потрошње (7,3%), закључно са 2008. у којој је избила светска криза, био је знатно бржи од раста БДП-а (5,4% годишње), тако да је током 2007. и 2008. вредност унутрашње тражње премашивала вредност бруто домаћег производа за преко 23%. Око 19% укупне домаће тражње задовољавано је вишком увоза над извозом, тј. дефицитом робе и услуга, који је растао по 10,9% годишње. Србија је лидер у погледу удела издатака за пензије и расхода за запослене у погледу укупног удела јавних издатака у БДП-у. Апсолутни износи јесу мали са гледишта потреба корисника, али то није случај због рестриктивне буџетске политике, већ због ниског БДП-а по глави становника. По том показатељу Србија је на зачељу на коме може и остати ако политика потрошње остане подређена потребама развоја.

Главни чиниоци истовременог покривања растућег дефицита биланса текућих трансакција и пораста девизних резерви биле су стране директне инвестиције и задуживање приватног сектора. Проблеми брзог раста задужења, посебно приватног, настају у 2008. години, након избијања светске кризе, али би се они – због исцрпљивања ресурса за приватизацију путем продаје, непостојања услова да се тај прилив капитала замени „гринфилд инвестицијама“ и високе стопе сервисирања дуга – у наредним годинама неизбежно појавили.

danijela

Данијела Ружичић

———–

16. 2. 2016. за ФБР аутор Данијела Ружичић, приредила Биљана Диковић