АКТУЕЛНО

„СПОМЕНИЦИ ГОВОРЕ“ – (Не)заборављени Ужичани у Првом светском рату (документарно образовни филм)


филм ужице (5)

Из филма СПОМЕНИЦИ ГОВОРЕ

Ово је прича о првој пројекцији документарно образовног филма „СПОМЕНИЦИ ГОВОРЕ“ – (Не)заборављени Ужичани у Првом светском рату – која је одржана у уторак, 23. фебруара 2016. године у Ужицу. Почећу је речима Генерала Јована Драгашевића које смо могли видети на самом почетку филма, док се у позадини чула мелодија песме „Расло ми је бадем дрво…“:
Сваки је народ славан, који имаде славних дела. Али поред свију славних дела, народ може бити без славе, ако му дела остану незнана. Стога је увек нужно, да се та славна дела искупе и побележе, да се метну у историју као чуварку народног живота, па да их потомство зна, знајући уважава и поштује, уважавајући и поштујући подржава“…

24. 2. 2016. за СРБски ФБРепортер са лица места Биљана Диковић

Снежана Недељковић, професор историје у Техничкој школи "Радоје Љубичић"

Снежана Недељковић, професор историје у Техничкој школи „Радоје Љубичић“

„Идеја за један овакав филм постоји одавно, а жеља нам је била да направимо један филмски снимак, који би се као наставни материјал користио у школама као вид неговања локалне историје. Пријавили смо се са овим на конкурс који је град расписао, и мотивисао нас да ову причу обликујемо тако да буде интересантна и широј публици“ – казала је пред прво приказивање филма координатор целог посла око снимања овог документарно образовног филма Снежана Недељковић, професор историје у ужичкој Техничкој школи „Радоје Љубичић“ и подпреседник Друштва историчара Ужица.

Ужичани који су одабрани и овим документарно образованим филмом „Споменици говоре“ представљени су: Коста Тодоровић, Душан Пурић, Милутин Ускоковић, Љубица Чакаревић, Ленка Рабасовић, а уз њих смо чули и о њиховом учешћу на Солунском фронту, Албанској голготи, бици на Мачковом камену, Кајмакчалану, одликовању златни Милош Обилић и Љубициној „јединој жељи да испали плутон из топа на непријатеља“, часном понашању и задужбинарству чувене породице Стефановић граду Ужицу… Они су учествовали у Првом светском рату чији се век обележава, а већина споменика који су њима посвећени налазе се у кругу Светосавског трга у Ужицу. Сви они су пример родољубља, херојства и племенитости. И сви су грађани Ужица.

У говору којим је најављена пројекција, професор историје Снежана Недељковић је рекла:
„Живимо у времену када је потрошачки свет изложен медијским заглупљивањем под окриљем државе поништио културу сећања у корист `културе заборављања и забављања`. Немар и незаинтересованост потиснули су сваки осећај за традиционалне вредности, па говорити о моралу и истинољубљу, чак и правди, може деловати неразумљиво, митски, нереално.
Подсетићу вас на то да се некада човек мерио врлинама, а узоре је могао видети и у владарима. У филму смо се подсетили на те наше вредне и историјски важне суграђане на начин да схватимо у ком вредносном систему су они одгајани и одакле им толика снага, по чему се разликују од нас… Они су имали веру, а тиме и наду. Можда би нас они данас питали: у шта се ви данас уздате?
Данас је васпитање категорија која се поистовећује са дресуром. Отуда оволико послушника који раде не по савести – већ по задатку.
Радити за опште добро данас је непопуларно, понекад и сумњиво, а најчешће губљење времена или лудост. Да ли да помињем могућност да се неко за нешто жртвује? Не мора живот, бар фотељу.
Овај наш рад је подстицај за остале колеге и све друге да се прикључе борби против заборава, самопоништавања и самоодрицања од оног што нас чини људима. Да станемо на пут тихом нестајању, да бисмо имали одговор кад нас потомци буду питали – шта сте нам оставили? Да себи дамо одговор на питање да ли смо достојни наших предака…
Ако ми нашем потомству остављамо само станове, апартмане, банковне рачуне, а не остављамо им уређену државу и поштовање закона да ли је то довољно? Порука наших филмова је – подсетите се, научите, поштујте, сећајте се!“

_DSC9299

Они су били креативни и довољно храбри да учествују у овом филму…

Новинарство у локалној средини је системски уништено, уходаном шемом која се годинама спроводи па су теме које се прате и представљају грађанима потпуно другачије и површне, немају много везе са историјом, а ове које су важне и надасве поучне за будуће генерације из много разлога су склоњене и заборављене. Цена коју грађани плаћају непознавањем своје историје је велика. Да бисте добили право да добијете држављанство у некој од западних земаља морате учити и положити испит познавања историје те земље, а код нас историју полагано и суптилно избацују из школа… Зато и јесте немерљив допринос професора историје који су радили на овом филму, а то су: Снежана Недељковић – Техничка школа „Радоје Љубичић“, Душица Илић – Гимназија, Оливер Мићић Бућић – Економска школа и Весна Лучић – Основна школа „Стари град“.

_DSC9313

Они су урадили филм… (с десна на лево) Снежана Недељковић – Техничка школа „Радоје Љубичић“ (са цвећем), Душица Илић – Гимназија, Оливер Мићић Бућић – Економска школа и Весна Лучић – Основна школа „Стари град“.

sa pozivnice

После пројекције овог немерљиво вредног филма за Ужице и историју, изузетно сложених историјских докумената, фотографија града и догађаја који прате причу, која опет није само сува прича већ и глума и нарација младих ученика ужичких школа (Техничке школе „Радоје Љубичић“, Гимназије, Економске школе и Основне школе „Стари град“), оставило је утисак дубоког поштовања и дивљења према у филму приказаним историјски важним суграђанима.  Али и поштовање према свима који су учествовали на стварању оваквог једног дела.

Вишеминутни аплауз гледалаца у препуној сали ужичког Културног центра био је још један доказ да је ово што су за сећање на знамените суграђане урадили – сјајно.

филм ужице (3) филм ужице (1)

УТИСАК ЈЕ – ЈЕДИНСТВЕНО И ИЗУЗЕТНО ВРЕДНО

Немања Спаловић, председник Друштва историчара у Ужицу, за СРБски ФБРепортер одговара на питање колико је овакав филм важан за грађане Ужица:

„Све што Друштво историчара ради овде на локалу, у Ужицу, је у циљу промоције како наше локалне тако и наше националне историје. Наш циљ је да нарочито омладину, али и старије, образујемо, да допремо до њих у том смислу да науче своју историју, јер историја заиста јесте учитељица живота, преко историје можемо гледати у будућност. Можемо и данас схватити одређене процесе који се дешавају и можда видети како ће се завршити у некој ближој будућности. Због тога је историја важна и на томе Друштво историчара ради, и радиће убудуће. Веома ми је драго што су вечерас колеге на неки начин тријумфовале овим филмом, и што се оволико људи одазвало и дошло да види овај филм“.

Немања Спаловић, председник Друштва историчара Ужица и Биљана Диковић, новинар

Немања Спаловић, председник Друштва историчара Ужица и Биљана Диковић, новинар

*С обзиром на то да радите у Историјском архиву знате да је велики задатак био повезати, пронаћи и уградити у филм сву ову обимну и сложену документацију која је била потпора причи коју су у филму ваше колеге желеле да покажу Ужичанима…

„Колеге су стварно на маестралан начин успеле да уз помоћ документације и уз помоћ партнерства који смо имали од ужичког Историјског архива и Народног музеја, и осталих школа, саставе све могуће сегменте који су чинили филм и да један изврсан начин прикажу како свим ђацима и ужичкој омладини, тако и старијима, ко су заиста биле те личности које су красиле период Првог светског рата. Мислим да ће пројекција филма оставити дубок утисак међу Ужичанима, и дубоко се урезати у њихова сећања.“

Милорад Искрин, професор историје у пензији, бивши директор ужичког Историјског архива за СРБски ФБРепортер говори о утиску који је филм оставио на њега после пројекције. Очигледно видно узбуђен, професор Искрин, са својим свеобухватним искуством које има у овој области, био је логичан избор за коментар о филму:

Милорад Искрин, професор историје у пензији

Милорад Искрин, професор историје у пензији

Ја сам рекао овим професорима да је ово што су они направили – то не би могао ниједан новинар, јер они имају историјско мишљење и другачије тумаче историју него што је новинар професионално може исказати. Надао сам се да ће бити добро, али овако фасцинантно добро – ја немам речи… Има ствари за које сам ја знао, знао сам лично Малишу Стефановића он је мој кум, Лала сам одлично познавао, са њим са био до краја његовог живота, тако да сам у свему томе живео… А сви ови људи који су поменути, знао сам о њима на један начин… али овако лепо објашњено, овако лепо документовано, ја немам речи... Изузетно ми је мило то што су два професора историје овде моји ђаци, који су одабрали позив професора историје, а то ваљда говори и о томе како сам их ја учио историју… Изузетно лепо, фасцинантно добро, понављам… Резултат није да су као ја, бољи су, бољи су од мене…“

_DSC9311

i

1 reply »

  1. Uz veliko poštovanje za sve one Užičane koji su ostavili pečat za Srbstvo i Srbiju,ali rekao bih i da ima mnogo anacionalnih Srba koji su potekli iz užičkoga kraja.Prosto mislim da u samoj Srbiji prednjače,što se moglo zapaziti kroz istoriju,i sam Knez Lazar je morao da pobedi halapljivog Nikolu Altomanovića pa ići u Kosovski boj,a tek koliko je komunista iz tih krajeva krojilo Srbsku istoriju do današnjih dana.Jako specifično područje i ljudi.

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.