АКТУЕЛНО

Данијела Ружичић: Демократску странку Србије треба питати шта мисли о 24 спорне приватизације


 

dss1

Демократска странка Србије, (ДСС), која је директно учествовала у 24 спорне приватизације, нема право да говори о будућности, али може о својој прошлости и за то треба да одговара. Свакоме треба обезбедити поштено суђење и одузети им имовину, свима који су на било који начин оштетили државу и грађане. Колико ли је још спорних приватизација било, врло вероватно је да су све прошле на сличан начин. ДСС данас нема право да говори о економији Србије, када смо већ једном видели њихову погубну политику по Србију и све њене грађане.

Које су то приватизације у којима је директно/индиректно учествовао ДСС

Приватизација у Србији траје и даље, иако ни спорне до данашњег дана нису решене. Тешко је одредити размере досадашњих приватизација због дељења, пребацивања капитала, административних трошкова, али закључак је да ко се обогатио у приватизацији, ипак треба да нам одговори на питање какав утицај има приватизација на националну економију и друштво у целини!!!

Генерално можемо закључити да су бивша друштвена предузећа коришћена за брзо богаћење бивших и нових политичких режима, без обзира на судбину економије или запослених, ослањајући се на бројне законске пропусте, манипулације, договоре и проценте.

Да се подсетимо које су то 24 спорне приватизације:

1. Сартид
„Сартид” је продат из стечаја непосредном погодбом за 23 милиона евра „Ју-Ес стилу”, док су дугови који су се процењивали на 1,7 милијарди долара пренети на државу.

2. Југоремедија
Приватизација „Југоремедије” коју је 2002. на аукцији купило лице које се у том тренутку налазило на Интерполовој потерници, раскинута је и предузеће су преузели акционари. Предузеће је данас у стечају.

3. Мобтел
Савет за борбу против корупције сумња да је „Мобтел” основан уз озбиљно кршење закона, као и да је Карић већинско власништво стекао под сумњивим околностима. Спорно је, према Савету, и како је Влада одузела фреквенцију и предузеће од првих власника, породице Карић, па формирала „Моби 63”, а затим га продала „Теленору”, 1,5 милијарди евра.

4. Ц маркет
Договор о продаји акција “Ц маркета”, уместо на берзи, 75 одсто акција је купљено за 53 милиона долара.

5. АТП Војводина
Предузеће је приватизовано 2004, а купац уложио је 30 милиона евра у изградњу нове аутобуске станице. Градске власти Новог Сада, међутим нису испоштовале договор да затворе стару аутобуску станицу.

6. Лука Београд
Сумња се на катастрофалне процене вредности капитала

7. Национална штедионица
Омогућено Националној штедионици, приватној банци да бесплатно користи опрему и пословни простор бившег ЗОП-а и додељено јој је без конкурса исплата великог дела старе девизне штедње.

8. Вечерње новости
Проблем је нетранспарентност власништва у медијима

9. Ветеринарски завод
Сумња се да конзорцијум „Банкома” и „Зекстре” није постојао у тренутку када се пријавио на тендер. Врховни суд је два пута поништио решења донета на основу одлуке тендерске комисије. Агенција за приватизацију је ипак 28. јануара 2005. трећи пут проценила да је понуда исправна.

10. Застава електро Рача
Предузеће је у стечају, а Савет указује на пропусте Агенције за приватизацију при контроли извршења уговора о приватизацији, који је 2006. закључен с Дејановићем. Документација коју је Савет анализирао указује и на ненаменско трошење средстава која је „Застави електро” одобрио Фонд за развој.

11. Технохемија
Агенција за приватизацију је раскинула уговор с купцем „Технохемије”, због неизмирених обавеза. Савет је указао Влади да се већи део некретнина „Технохемије” налази на локацији обухваћеној променама урбанистичког плана којима је промењена намена дела земљишта у Луци Београд.

12. Срболек
Комисија за хартије од вредности је 2007. утврдила да су предузећа преузела контролу над фабриком лекова „Срболек”, а да нису дала понуду за преузимање акција и наложила да се продају акције. Формално је извршен овај налог, али је „Срболек”, банкротирао 2011. године.

13. Шинвоз
Предузеће је у стечају од новембра 2007. Агенција за приватизацију је три године омогућавала купцу да кршењем закона и уговора намерно води фирму у стечај, иако јој је било познато да није извршена инвестициона обавеза из уговора у купопродаји капитала. Тек после уласка у стечај, Агенција је 31. јануара 2008. раскинула уговор.

14. Керамика, Кањижа
Сукоб двојице власника око контроле над фирмом довео је до тога да предузеће скоро банкротира, а штета је процењена на 15 милиона евра. Полиција шест пута опструирала спровођење судске одлуке и увођење већинских власника и легалних органа „Керамике” у предузеће.

15. Просвета
Савет је указао да су купац и Агенција за приватизацију кршили закон и уговор о приватизацији некадашње највеће издавачке куће на Балкану, јер купац фирма „Медиа II” не само да није извршила уговорне обавезе, већ је у међувремену продао део имовине „Просвете” и новац задржао за себе.

16. Послови Азотаре Панчево
Азотара претрпела штету од 17 милиона евра. Предузећу „Викторија логистик” позајмљује пшеницу за 12 динара по килограму, да би је продала предузећу „Ју поинт”, по цени од девет динара за килограм.

17.Трудбеник градња
Савет указује на пропусте Агенције за приватизацију и Министарства економије у контроли извршења уговора о продаји “Трудбеника” предузећу „Монтера” Драгана Копчалића, некадашњег председника београдског одбора ДС. Контрола Агенције потврдила је наводе Савета, али је Агенција одбила да раскине уговор.

18. Конверзија Дел Реал
Мишковићева компанија “Дел Реал”, после више од две године, одустала је од покушаја да конверзијом стекне право власништва над 16 хектара земљишта у новобеоградском блоку 53. Ова компанија поднела је граду Београду захтев за престанак и права коришћења ове парцеле.

19. Нуба
Сумна се да је издата дозвола за изградњу оптичког кабла дуж коридора 10 предузећу „Нуба инвест”, што је посао вредан пет милиона евра, без тендера. Необично је да је посао добило непознато предузеће.

20. Концесија аутопут
Уговор о концесији је под нејасним околностима склопила техничка влада, а раскинут је због додатног условљавања концесионара, који је од државе тражио да преузме гаранције да ће годишњи промет бити бар 200 милиона евра, да се рок градње продужи на четири, а концесија са 25 на 30 година. У току је међународна арбитража.

21. Извоз шећера
Савет сматра да још није до краја окончана истрага о томе ко је у Србији увозио јефтинији шећер од шећерне трске, препакивао га и као скупљи, домаћи шећер од шећерне репе, извозио га у ЕУ, која је почетком 2003. нашој земљи увела санкције на извоз шећера.

22. Путник
„Путник” је приватизован методом јавног тендера у мају 2003. између АТД „Путник” као продавца, Агенције за приватизацију и „Униворлд холдингс лимитед” (УХЛ) као купца. Агенција за приватизацију је уговор касније раскинула, па је УХЛ је покренуо поступак пред Међународним арбитражним судом који је решен у корист ове фирме.

23. Србија турист
– УХЛ је 2003. с предузећем „Србија турист” а. д. из Ниша и Агенцијом за приватизацију закључио уговор о продаји и куповини друштвеног капитала „Србија туриста”. Као и у случају „Путника”, Агенција је 2006. раскинула уговор, иако је уговор закључен две године пре него што су нове одредбе ступиле на снагу.

24. Галеника
И овај случај имао је епилог пред Међународним арбитражним судом. У поступку „Валеант фармасиутикалс интернешнал” (САД) против државе суд је 2004. донео одлуку којом је ИЦН је овлашћен да поврати основни новчани улог у „ИЦН Галенику” до износа од 50 милиона америчких долара и да ово право ИЦН-а треба да се обезбеди путем ликвидације те компаније.

danijela

——————–

8.3.2016. за ФБР аутор мр економије Данијела Ружичић

4 replies »

  1. Невероватно!!! Данијела Ружичић је или злонамерна или веома слабо упућена. Она, без провере података, наводи Демократску странку Србије као одговорну за спорне 24 приватизације. Да је, најблаже речено, злонамерна и да износи потпуну неистину, поткрепиђу примером приватизације “Србија-туриста“ из Ниша.
    То предузеће је приватизовано у другој половини 2003. године. У то време, од 2003. до 2004. године, директор Агенције за приватизацију био је Мирко Цветковић, члан Демократске странке. Председник владе, од 18.03.2003. до 03.03.2004. године, био је Зоран Живковић, члан Демократске странке. У Влади Зорана Живковића није било ни једног министра из Демократске странке Србије, јер Демократска странка Србије није ни учествовала у тој Влади, што се може лако проверити.
    Истина о “Србија-туристу“ је сасвим обрнута. Када је Демократска странка Србије формирала коалициону владу, поништила је спорну приватизацију “Србија-туриста“, али је касније Мирко Цветковић као председник Владе помогао да држава Србија изгуби спор пред арбитражом у Паризу.

    Мића из Ниша

    Свиђа ми се

    • Ja sam taj spisak shvatio kao vazeci za svu/svaku vlast od 2000 na ovamo, a greska jeste da se nekome pripise nesto u smislu tog broja 24 kada on nije bio „vlastan“, kako je voleo da kaze Kostunjavi…

      Свиђа ми се

  2. U spisku fali Komgrap, gradjevinsko preduzece sa Terazija 4, Beograd.

    Kupljeno je vrednoscu polovnih kamiona na koje su samo napljeni logoi Komgrapa, a posle nekog vremena skinuti … i kamioni vraceni nazad starom vlasniku! Cudi me da toga nema u spisku.

    (bivsi radnik Komgrapa)

    Свиђа ми се