АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА

Небојша Јовић: КУМОУБИСТВО ЈЕ ЗАЧЕТАК ГРЕХА И ЗЛА КОБ СРБИЈЕ!


Jovic

Небојша Јовић, 6.3.2016.

Ближи се расплет – опстанaк или нестанaк Србије. Војска нечастивог се окупља, уједињује, праштају једни другима и вољно и невољно. Убице Ђинђића, убице демократије, убице Србије се као „три јахача апокалипсе“ спремају да опет зајашу Србијом и коначно је одведу у бездан. Насупрот њих, АЛИ САМО НА ПРВИ ПОГЛЕД „НАСУПРОТ“ (или је можда боље рећи ПОРЕД ЊИХ), стоји режим који је и државу и народ довео до стадијума када је еутаназија једино „добро“ које још од њих можемо очекивати.

Али она права народна, срБска, православна и часна опција већ годинама, деценијама је празна. Неуједињена. Сви ми којима је стало до ДРЖАВЕ СРБСКОГА НАРОДА (у којој ће сви остали народи и мањине који државу Србију прихвају као своју, уживати иста законом прописана права и који та иста права губе оног тренутка уколико покушају да тапију из срБских руку или део ње, отму), сви ми који више не желимо, како рече и Св.Владика Николај Велимировић, да нам је школа без вере и војска без части, сви ми који бисмо да нам држава буде са Божијим благословом где ће пошаст старлетизације, кретенизације, партизације, демонизације, политичке и сваке друге проституције отићи у заборав, у бездан на хиљаду година… желимо и чекамо на слогу, саборност, уједињење свега часног, поносног, паметног, верног, патриотског, у овом народу. И ово нам је, плашим се, последња или једна од последњих прилика коју не смемо пропустити… а времена је мало, исувише мало!

Зато се морамо што пре позабавити србском свешћу (не да је, по налогу Запада мењамо, већ да је оживимо, ревитализујемо, оснажимо, вратимо на старе стазе славе, да буде оно што је била и 1371. и 1389., затим 1804-1815, 1912-13-14-18…) и пре свега срБском душом. Џаба нам сво херојство, полу слога, снага, воља, ако нема покајања. Не можемо се надати бољој будућности ако се одрекнемо прошлости. Не можемо очекивати плодове са крошње којој је корен ишчупан. Не можемо градити земаљску, одрекнемо ли се небеске Србије.

А да бисмо заслужили небеску, морамо поправити земаљску Србију. И наћи корен зла и неслоге, наћи тај наш „срБски исконски грех, неокајан“. А мислим да је тај грех или један од најтежих, управо чињеница да вековима УЧИМО И ВАСПИТАВАМО ДЕЦУ НА „МУДРОСТИ МИЛОША ОБРЕНОВИЋА“. НЕ МОЖЕМО СЛАВИТИ ГРЕХ КАО МУДРОСТ, НЕ СМЕМО УЧИТИ НАША ПОКОЉЕЊА ДА И ОНИ СУТРА, ЗАРАД НАВОДНОГ „НАРОДНОГ ДОБРА“, УБИЈУ ОПЕТ СВОГ КУМА, ИЛИ СЛЕДЕЋЕГ ПУТА БРАТА. НЕ МОЖЕ СЕ ОСУЂИВАТИ КАИН А СЛАВИТИ МИЛОШ! ОСУДУ ЗАСЛУЖУЈУ ОБОЈИЦА!!!

Нека се свако од нас запита, поразмисли или само изанализира сву погибију нашу од „славне мудрости“ Милоша (па још) Великог. Замислите како би било да славимо оног другог, заиста храброг и ВЕЛИКОГ МИЛОША али ОБИЛИЋА, зато што је убио Цара Лазара, главу његову однео Мурату, потомство му бацио у окове и тиме „мудро“ сачувао Србију од погибије. КАКО МОЖЕ УБИСТВО КУМА, ПОСРЕДНИКА ИЛИ ОНОГ КОЈИ ВАС У ВЕРУ УВОДИ, СА БОГОМ ДРАГИМ СПАЈА, да буде мудрост, на спас народа и државе?

Радовањски луг, место где је убијен Вожд Карађорђе.

Да ли бисте ви своје дете припремали за такву мудрост колико сутра, за убиство кума? Сигуран сам да НЕ БИСТЕ! И у праву сте! Али зашто онда колективно не „прогледамо“, покајање не покажемо и опрост за грех затражимо? Вековима славимо зло, славимо кумоубиство које се и не разликује од братоубиства, па се питамо зашто нас невоље стално сналазе! И какав је резултат „мудрога“ Милоша? Смрт, погибија, страдање…! Рат са Турцима је настављен и после 1804-те и после 1815-те. Страшна погибија, три рата у три везане године погадјају нас 1912-1913-1914-те године. Таман завршимо рат са Турцима, дочека нас рат онако изнурене са Бугарима. Завршимо рат са Бугарима, дочека нас рат са Немцима. Невиђено страдање, половина популације изгинула, свака друга мушка глава затрта. Зла „мудрост“ као усуд прати нас и у поратним годинама, па тако уместо Велике, заслужено Велике Србије, добијамо гробницу срБског народа – „Југославију“, где деценијама Хрвати рађају Хрвате, Словенци Словенце, Албанци Албанце, само Срби рађају Југословене!

После рата, на места смењених, израњаваних и заслужних хероја, мученика, ратника срБских, долазе „новозаслужни“ ЈугослАвени још свежи из Аустро-Угарских ровова да из другог плана руководе том гробницом срБског народа. Затим 1941. опет Немци. И док су усташке легије, СС ханџар дивизије и балистички одреди усхићено, са цвећем сачекали свог „пријатеља“ и стали му као кер уз чизму, Срби опет у бој. У бој „за крст часни и слободу златну, за Бога, за Краља, за Отаџбину!“

И ту нас „зла коб мудрог Милоша“ није напустила. Од 1941. до 1943. бомбардују нас непријатељи, од ’43-45. још јаче и немилосрдније бомбардују нас „пријатељи“! На крају рата Словенија нетакнута, у Загребу цигла једна са кровова не фали, док у Београду цигла читава остала није. Срби опет, уместо Србина, за свог вођу, туђинца бирају. Народно Ослободилачке Борбе НЕ ОДВИЈАЈУ СЕ НИТИ У СЛОВЕНИЈИ НИТИ ХРВАТСКОЈ, ОДВИЈАЈУ СЕ У СРБИЈИ, СРБСКОЈ БОСНИ, ИСТОЧНОЈ МАХОМ, И У ХЕРЦЕГОВИНИ. Најжешћи обрачун није нити са усташама нити ханџар дивизијама. Не, најсуровије борбе се воде против четника или прецизније, регуларне „Југословенске Војске у Отаџбини“! Такозвана „Лијева скретања“ се дешавају искључиво срБском народу. „Пасја гробља“ такође. На Сремски фронт се шаље готово ненаоружана и недовољно обучена срБска младеж. Информбиро, Голи оток, место где су и физички а поготово психички убијани борци наклоњени Русији и Стаљину! Хрвати, Словенци, Албанци, Муслимани, пословично и вишевековно не воле Русе, дакле… ОПЕТ СТРАДАЈУ СРБИ!!!

Нови ратови, иста прича. 1999. л.г. бомбардују нас непријатељи који нам само пар година касније постају „пријатељи“!? И док сви око нас траже казну Србима за непочињене злочине, Србија не сме и неће да затражи кривце за очигледно почињене злочине над њеним народом, срБским. Након рата сви Хрвати су се вратили на огњишта своја, од наводно протераних 500.000 Албанаца, „свих“ 1.000.000 се вратило кућама својим. Само срБске избеглице ту част, то право немају. 450 000 Срба из РСК, 150-200 000 Срба из РС, 250 000 Срба са Космета… немају то право. МИСЛИМ, А И СИГУРАН САМ ДА ЈЕ СВАКОМ НЕТВРДОГЛАВОМ И ДОБРОНАМЕРНОМ  САДА ЈАСНО ДА ОД ВРЕМЕНА „МИЛОШЕВЕ МУДРОСТИ“ ОКА ОТВОРИЛИ НИСМО А ДА НАС НЕКО ЗЛО, НЕКА НЕСРЕЋА НИЈЕ ЗАДЕСИЛА. И тај непокајани грех за убиство кума, преносно „убиство Бога“, је разлог казне Божије која нас заслужено прати и пратиће нас докле год се не покајемо и не назовемо грех кумоубиства правим именом – вековном несрећом и грехом!!!

ЦРКВА И ЊЕНО ЈЕДИНСТВО

Сада долази на ред питање „коме и како да се исповедимо, покајемо“? Од кога спас душа наших да затражимо? Све ово што се данас дешава, не само у Србији, НИЈЕ ПРОБЛЕМ ДРЖАВНИКА, ВЛАДЕ, ПОЛИТИЧАРА… НЕ, ОВО ЈЕ БОРБА СА ЗЛОМ ЈЕР ЈЕ ОНО У СВАКИ СЕГМЕНТ ДРУШТВА И ЖИВОТА УШЛО! И како је рекао руски Патријарх Кирил: „ЗЛО ЈЕ КРЕНУЛО НА НАС, МИ НЕМАМО ПРАВА, НЕ СМЕМО И НЕЋЕМО ДА УСТУКНЕМО. МИ ЋЕМО МУ КРЕНУТИ У СУСРЕТ И ПОБЕДИТИ ГА!!!

Руска Црква је сложна, хомогена, јака, Богу блиска. Да ли исто можемо реци и за нашу Србску Православну Цркву? Питам. Не судим, да ми не би било суђено! Али је очигледно да нешто није како би требало и морало бити. С’обзиром да другу Цркву немам, нити је могу, нити желим имати, а без ње ми, и не само мени, живота нема, мислим да је право и ОБАВЕЗА да на њу не хулимо нити је прозивамо, већ ДА СЕ СВИ МИ ВЕРНИЦИ СА СВЕШТЕНСТВОМ И ЦРКВЕНИМ ВЕЛИКОДОСТОЈНИЦИМА ДОГОВОРОМ И ДОБРОМ ВОЉОМ БОРИМО И ИЗБОРИМО ДА СЕ СВИ НЕСПОРАЗУМИ РЕШЕ. ХИТНО!!! Јер су нам у овим злим временима, слога, како у народу тако и у Цркви, саборност и добра воља преко потребни и само јака Црква, неподељена и снажна у вери и православљу нас може као народ спасити. Најјаче оружје наше против непријатеља данашњих је молитва. А снажна молитва долази из снажне и ЈЕДИНСТВЕНЕ Цркве и верујућег народа.

Учи нас вера, учи нас Јеванђеље, учи нас реч Христова да треба опраштати непријатељима својим! То од нас, са правом, тражи и наша СПЦ, да опраштамо и љубимо непријатеље своје (мада је мој став, не било ми уписано у грехе, да могу опростити али само онима који се покају. Онима који се не кају већ злочине и даље чине, мислим да је тешко опростити?!). Али ако дакле и наша Црква проповеда опрост греха непријатељима нашим, А ЗАШТО НЕ ПОКАЖЕ МИЛОСТ, ОПРОСТ И ДОБРУ ВОЉУ ПРЕМА ВЛАДИКИ АРТЕМИЈУ???

Да нагласим, не бих да улазим у полемику ко је и да ли је у праву или није. Знам само да се Владика све време службовања на Космету, целим бићем својим борио за светиње косметске, срБски народ на Космету, за Космет у Србији. ЗНАМ и да је пар година пре протеривања Владике са Космета, америчка амбасада тражила начин и инсистирала, вршила притисак на Србију да Владику Артемија склоне са Космета.

Коинциденција или не, тек пар година након тога, убрзо после упокојења нашег Великог Патријарха Павла, а одмах по устоличењу новог Патријарха срБског, један од првих потеза је била смена Владике Артемија. ПА ЗАР ЈЕ МОГУЋЕ ДА У ТО ВРЕМЕ, ВРЕМЕ САТАНИЗАЦИЈЕ СРБА, ОКУПИРАНОГ КОСМЕТА, НЕВЕРНИКА И НЕСРБА НА ВЛАСТИ, ЈЕДИНИ ИЛИ НАЈВЕЋИ ПРОБЛЕМ У СРБА И СРБИЈИ, У СПЦ, БУДЕ ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ???

Подела на послу није добра, подела у држави још мање, подела у кући је недопустива, а тек подела у Цркви…! Зато, ако нам је већ препоручено да прастамо непријатељима, убицама, крвницима нашим, ОНДА СПЦ МОРА ДА ОПРОСТИ (ако уопште и има шта да се опрашта) И ВЛАДИЦИ АРТЕМИЈУ! ОН НИКОМЕ НИЈЕ НИ КРВ ПРОЛИО НИТИ НАЖАО УЧИНИО! Рећи ће можда неко: „СПЦ је понудила Владики покајање уз одређене услове“ и сл. Али, ако непријатељима нашим опраштамо без захтева покајања и без икаквих услова, онда се никакви услови не би смели ни Владици Артемију постављати, већ да се позове на разговор БЕЗ ИКАКВИХ УСЛОВА и да се врати у одузету му Епархију. Раскол и нечињење или „неискрено“ чињење да се раскол превазиђе је проклетство, проклетство и за народ и за Цркву. А то је нешто недопустиво, нешто што нам никако не треба! Ако се баш тражи замерка, мозда би могла бити упућена о. Сави Јањићу који „упућује честитку албанској џудисткињи ткзв. независног Косова, под чијом је заставом учествовала, на освојеној медаљи, чиме је прославила своју  „државу“.

Може се замерити СПЦ и на недопустиво благој реакцији поводом Бриселског споразума који је анти-срБски, анти-уставни и чије делове је чак и Уставни Суд Србије прогласио неуставним, чиме читав споразум добија карактер незаконитог и антиуставног!

Може се замерка наћи и у позиву Патријарха Иринеја ДА СРБИ ИЗАЂУ НА АЛБАНСКЕ ИЗБОРЕ КОЈЕ НИЈЕ РАСПИСАЛА СРБИЈА, ВЕЋ ПРЕДСЕДНИЦА ТКЗВ. НЕЗ. КОСОВА И КОЈИ НА НАЈДИРЕКТНИЈИ НАЧИН СРБИЈУ, А ПОТОМ И СРБСКИ НАРОД, ПРОТЕРУЈУ СА КОСМЕТА. Са правом се трази од Патријарха нашег да се у овим тешким временима врати у своју Пећку Патријаршију, на свој трон и да из својеврсне „сигурне куће“, тј. из несрБског Београда, дође у Пећ, на Косово и Метохију са народом својим и да муке народне са народом подели. Јер, не буде ли у Србији Космета и светиња његових, не буде ли Патријаршије Пећке, Високих Дечана, Светих Архангела, Зочишта, Богородице Љевишке, Грачанице… неће бити ни стабилног темеља СПЦ на којима она једино и може да постоји. Зато, мислим да су све ово много битнији проблеми и много потребнији потези него ли смена Владике Артемија. Најгоре би било све спорове провлачити по јавности и отварати их у штампаним и електронским медијима. Тако бисмо само простор срБским мрзитељима и мрзитељима СПЦ, давали. Зато мислим да је потребно да се одговори на наведена питања и поменуто помирење и саборност у Цркви и народу, МОРАЈУ наћи искљуциво у кругу Светог Синода СПЦ, монаштва и верника. Што пре, да не буде касно за све нас.

И још једна „звер“, осим ове зване „раскол“, стоји нам над главама. И ова је чини ми се, опаснија од свих претходних, од свих ратова, опаснија од НАТО-а, јер и Хитлер и НАТО и многи њима слични су нам убијали тело, али смо преживели. Међутим, ОВИ АТАКУЈУ НА ДУШУ НАШУ. А та звер је „звер екуменизма“ и скрнављења православља, како би га од Бога одвојили и сектом или НВО-ом направили.

Покушавају нас, наводно у име љубави, јединства, у име Бога, сјединити они који су себе за Бога прогласили. И они који траже или боље рећи, он који тражи да га сви народи за Бога на земљи прихвате. То трази римокатоличка Црква, то тражи папа, то траже они од чијег се тела, као трулежног (истог тренутка када су се још 1054 л.г. изопштили), на десетине нових цркава, секти, религиозних НВО изродило. То траже они који за свету водицу у православне храмове долазе, јер је њихова „светост“ врло ограниченог, кратког трајања. Траже утапање Православља у неку заједничку НВО где би се вера и Свето писмо кориговали договором (или како воле да кажу „у складу са савременим токовима и дневно политичким приликама), они којима вековима, тачније од времена ЊИХОВОГ одступања од Бога када су духовне вредности заменили материјалним, „благодатни огањ“ не силази да свећу папи за Васкрс упали, вец се то дешава ИСКЉУЧИВО ПРАВОСЛАВНОМ ПАТРИЈАРХУ НАШЕМ. Прихвати ли Црква наша нови календар, хоће ли неког новог датума, плашим се, безуспешно као и „они“ чекати Благодатни огањ Божији? Хоће ли се „уједињитељски пољубац“ са папом, на нас Православне срушити као нови Јудин пољубац са свом погубношћу коју буде са собом носио?! Хоћемо ли тада и ми постати само једна у низу секти које су настајале из тела трулежног папизма?

Знам да су притисци јаки. И велики. Знам да уз притиске и новчану понуду иду и уцене, свакојаке, али исто тако знам да сте ви оно духовно, међу нама најјаче, којима никакве уцене нити новац, не могу наудити. Сви знамо да се Господ нас Исус Христос није родио у дворцу, већ у пећини. Да није возио луксузне аутомобиле већ је ишао пешице или на магарцу. Да се није служио ни златним нити дијамантским скиптаром већ обичним штапом. Да није на себи имао скупоцену, већ најобичнију одору. Тако да сам сигуран да ћете том материјалном искушењу одолети. Што се уцена тиче, довољно је да само кажете „иди од мене сотоно“ и све њихове датотеке и „материјали“ више никакву снагу неће имати. Ваша Светости, Ви неупоредиво више и боље од мене грешнога знате да се судњи дан приближава, да је све више видљивих знакова да се „последња времена“ ближе и да се Откровење Јованово већ увелико реализује! „Они“ су, Ваша Светости, већ изабрали страну. Изабрали смо је и ми, и наспрам њих стојимо. МИ, који се Бога живога нисмо одрекли! И мислим да су та разлика и тај понор, који стоје између нас, више него очигледни и непрелазни. Нећемо се наравно мрзети, нама ни као народу нити као верницима није својствено мрзети. Можемо разговарати, наравно, али се сједињавати са њиховим грехом нити хоћемо нити смемо. Зато, Ваша Светости, Преосвећене Владике, свештенство и монаштво, кумим вас Богом, одолите свим налетима нечастивог и замкама његовим оличеним у поделама, расколу, екуменизму и будите стожер вере наше и спаситељи душа наших које само и једино Богу нашем могу припадати и припадају!

ПОЛИТИКА

Политика – од првенца части, храбрости, поштења и вере, преко дефиниције покојног Слободана Селенића у „Убиству с’ предумишљајем“ да је „ПОЛИТИКА ЗАБАВА ЗА ПРОСТАКЕ“, до данас најпрљавијег али и најуноснијег бизниса!!! Ни на овом пољу нас проклетство Милошеве „мудрости“ није мимоишло. На пољу вођства, где је требало да буду најбољи, као по правилу, нашли би нам се најгори. На местима где би морало да „ко жели да буде први, нека буде последњи“, управо би последњи и најгори био први. Први, најхрабрији и најбољи у ратовима за Отаџбину и народ, постали би последњи у миру. Зато нам на жалост и данас важи правило „борили су се и гинули најбољи, да би владали најгори“! После Другог светског рата добисмо и прихватисмо најгорег од најгорих, непоменувшег Броза. Уз пар година празног хода, добисмо С. Милошевића за којег помислисмо да је нови срБски Вожд који ће, пре свега у вери, васкрснути срБски народ и вратити га Богу. Међутим, испоставило се да је он ипак више био комуниста него ли Србин. Двојако је мисљење о Милошевићу, да ли је, или није био добар. Због Језде, Дафине, пљачке сиротиње банкарским преварама, сурове и свету до тада непознате инфлације, због „БЛОКАДЕ И САНКЦИЈА РЕПУБЛИЦИ СРБСКОЈ“ и то у тренутку када је гро католичких земаља помагало Хрватима и приближно исто толико муслиманских држава Муслиманима; због повлачења срБске полиције и војске са Космета и остављања мученика срБских, косметских, на милост и немилост кукавичким терористима ОВК и још свирепијем западу, НАТО-у… по мом мишљењу, Милосевић НИЈЕ БИО ДОБАР!!!

Али и тако „недобар“ био је мало дете у односу на пошаст која нас је задесила после њега. И опет као зла коб, свака наредна власт, сви наредни закони, сва наредна политика била је неупоредиво гора од претходне. Сваки закон, свака промена, били су искључиво у сврху осиромашења и лаганог убијања народа! Невиђеном креативношћу су изналажена решења како што више опљачкати народ и претворити га у робове којима ће се дати само толико да могу преживети и радити за њих, за оне који „владају у њихово, народно име, као изабраници народа“! И када смо под Тадићем помислили да горих нема, показало се да има, нажалост. Све оно што најгори нису смели ни помислити, нови су учинили и корак даље отишли. И ти „нови-стари“ оличени у председнику државе и Владе, у Николићу и Вучићу, преваром века прочитали су оно што њихови претходници нису – увидели су да је срБски народ удаљен од Бога, лако газити и прегазити. Дачића намерно не помињем јер његови пречести наступи као у алкохолисаном стању и исто тако пречесте, како медији кажу, криминалне афере испада са коферима пуним пара и кесама пуним „цигарета“, састанци са нарко дилерима, неписменост „а ла Кале(мегдан)“, балављење у скривеној камери пред наводном водитељком и облизивање са погледом на њена намерно раширена колена, карактеришу га као неморалног, неписменог, искомплексираног и ЗА УЦЕНУ ИДЕАЛНОГ И (ДА ЛИ?!) ИСКОРИШЋЕНОГ, те као такав не заслужују озбиљну нити анализу нити народну пажњу. Али пажњу тужилаштва свакако ДА!

И тако, вођени још увек Милошевом „мудрошћу“ добисмо НЕВЕРНОГ ТОМУ, челног човека државе који превари и издаде кума (прави савремени Милош Обреновић, с’тим што он уместо главе кума, западу на ноге даје „главу“ Србије и срБског народа), превари икону пред којом се странци у Цркви заклео, превари Бога којем се на митингу у Београду такође клео да се неће смирити док не врати Космет у састав Србије, превари јавност срБску и колеге из СРС-а дајући реч да неће формирати нову странку, превари бираче срБске тврдећи да ће проверити изборну крађу када је за председника изабран, превари намучени срБски народ на Космету тврдим обећањем и заклињањем ДА ЋЕ ПОНИШТИТИ СВЕ ТАДИЋЕВЕ И БОРКОВЕ БРИСЕЛСКЕ СПОРАЗУМЕ КОЈИ СУ ПРОТИВНИ И УСТАВУ СРБИЈЕ И СРБСКОМ НАЦИОНАЛНОМ ИНТЕРЕСУ, превари, превари, превари…!

Tomislav Nikoli'

Па још и јавно, пред камерама признаје тешко кривично дело – огрешење о Устав! Јавно каже“, ја знам да радим нешто што није у складу да Уставом Србије, што је противно Уставу. Али се надам да ће ме срБски народ разумети“!!!? Све то срБски народ и да разуме, А НЕЋЕ, тужиластво на овакво признање једног од најтежих кривичних дела, у иоле озбиљној и правној држави МОРА РЕАГОВАТИ!!!

Да се бивши „Војвода од Бајчетине“ не би осећао усамљеним, даде нам „Милошев усуд“ и премијера који:

  1. Потписа антиуставни, самим тим и антидржавни Бриселски споразум којим терористима ОВК поклони свету земљу срБску, косметску, продаде и народ и Цркве, памћење и светиње наше.
  2. Противзаконито оте радницима део плата а пензионерима део пензија
  3. Новац отет најсиромашнијима и угроженима, БЕЗ ДА ИКОГА ПИТА, даде Сребреници на руке, и то ни мање ни више, већ … П Е Т МИЛИОНА ЕВРА.
  4. Од срБских пара, новцем гладног народа одреди да је КАПИТАЛНА СТВАР ГРАДИТИ ИНФРАСТРУКТУРУ АЛБАНИЈИ И ТКЗВ. НЕЗАВИСНОМ КОСОВУ. Није битно што су нам градови међусобно неповезани, са селима нарочито, што су нам села иначе без струје, канализације, без Цркве и болница, без Домова здравља. Битно је што више новца утрошити на изградњу „РУТЕ КОЈОМ ЋЕ СЕ РАЗВИЈАТИ И КРЕТАТИ МАРШРУТА ВЕЛИКЕ АЛБАНИЈЕ“ – ауто-пут БГ-ПРИШТИНА-ТИРАНА-ДРАЧ!
  5. Како би показао не само небригу, вец и мржњу према срБском народу, У СРЕД СРБИЈЕ ДОВОДИ НАМ КРВОЛОКА КОМЕ СУ ЗУБИ И РУКЕ ЈОШ КРВАВИ ОД КРВИ СРБСКЕ, ГЛАВНОГ ПОКРЕТАЧА „БОМБАРДОВАЊА И УБИЈАЊА СРБСКЕ ДЕЦЕ И СРБА ЗА СЛЕДЕЋИХ 100 ГОДИНА“, па га још поставља за личног саветника, ваљда да би га научио како да што брже и ефикасније униште срБски народ и све што на тамјан и срБство мирише. И наравно, још да га тај исти срБски народ плаћа. То је као да у кућу жалости, кућу црног барјака због погибије, доведете убицу те куће и тражите још да му се на уво запева и око њега обиграва.
  6. Оно пара што је претекло од поклона Сребреници, не враћа се народу срБском, не, већ се шаље наводно „угроженима“ у Сирији (читај „ИСИС“-у или противницима легалног и легитимног председника Асада, које запад подржава).
  7. Док народ у Србији од глади умире, у сиромаштву се са зграда баца и диже руку на себе, док у болу немоћно гледа децу своју коју не може да прехрани и обуче… дотле се ДЕСЕТИНЕ МИЛИОНА ЕВРА ДАЈЕ АНТИ-СРБСКИМ НВО. На педере и трансвестите само, тачније на обезбеђење „Параде СРАМА“, 800 000 евра!
  8. Док наш народ, читаве породице, живе од 200-250€, ова власт мигрантима даје по 10€ дневно, дакле 300€ месечно ПО ОСОБИ!

Србија је постала једина земља у којој се болесна деца лече СМС порукама, а онда се и тако прикупљени новац у џепове убица њихових слива.

Па треба ли нам веће несреће, треба ли нам већи усуд, треба ли нам веће казне од ове која нам је послата и која нас ИЗНУТРА, ГОРЕ ОД БИЛО КОГ СПОЉАШЊЕГ КРВНИКА НЕПРИЈАТЕЉА, МРЗИТЕЉА, ТЕМЕЉНО УНИШТАВА И ЧИНИ МИ СЕ, ПРИТОМ, ПАТОЛОШКИ УЖИВА?

Једино мирно решење (а оно МОРА бити „једино“, јер не смемо више дозволити да зарад других или по налогу других икада више крене Србин на Србина) су избори. Међутим, оно што уноси зебњу је неспремност патриотских странака пре свега, организација па и појединаца да интерес Србије ставе ИСПРЕД свог интереса, интереса странке или лидера.

Признаћу, плаши ме да се не догоди „Превара, СНС-други чин“, са новим или старим актерима. Да добијемо новог Тому, нову Драгицу, Радомира, Миру и слично. Мислим да Србија не би преживела ту нову погибију, да нам нова власт буде клонирана, а војска СНС ботова замењена неким новим ботовима који размишљају на идентичан начин:
„Толике године, деценије, чекам страначку шансу, шансу да постанем „калиф уместо калифа“, да сада мало ја уживам у министарском, одборничком, директорском мандату, без обзира имам ли квалификација или знања за то… И да сада све то угрозим неким указивањем странци или председнику да ће недоследним и себичним потезом можда и постати део власти али ће готово сигурно тиме угрозити Србију. И да због тог указивања изгубим ово што годинама чекам??? Ма, на памет ми не пада!“

Пар пута сам се, не тако давно, кратко, критицки али и КРАЈЊЕ ДОБРОНАМЕРНОосврнуо на, по мом мишљењу, пар тешко допустивих ПРОПУСТА неких од странака и покрета. Намерно кажем „пропуста“ јер сам сигуран да им одређење није такво, већ је плод брзине, недовољне промишљености или пак жеље за балансирањем. Једнима сам јавно замерио учествовање у једном ткзв. ријалитију где им никако није било место. Место талога, блата и баруштине свакако ни на који начин не може бити промотивно по било кога ко преферира да буде носилац промена које ће Србији вратити част, морал и углед. Другима пак, замерих што у својевременом позиву на протест и тражење оставке Владе Србије, наведоше бројне разлоге, само не разлог издаје Космета и прихватање анти-уставног Бриселског споразума! Трећима замерих на непотребно балансираној и на крају веома штетној изјави о „Олуји“ и Сребреници!

И НИКО ОД „СТРАНАЧКИХ ВОЈНИКА“ (не мислим наравно на све чланове, већ само појединце који су ми се обратили, што усмено, што на друштвеним мрежама), НОВИХ БОТОВА У НАЈАВИ, НИ ЈЕДНОМ РЕЧЈУ МИ НЕ ОБЈАСНИ ШТА ЈЕ ТО ДОБРО И КАКВО ДОБРО СРБИЈИ ДОНОСЕ ОВА ТРИ ПРОПУСТА, већ су одмах (додуше без вулгарности и тешких реци) кренули са питањима, типа – „Како можете, Јовићу, да прозивате и етикетирате оне са којима сте годинама сарађивали, заједно се борили, који су вама (нама) на Космету толико помогли…“, и све у том стилу, где би без одговора остало моје питање да ми кажу где сам ја то прозвао „њу, њега, њих“, и да ли су уочили да нигде нисам дисквалификовао никог од њих, чак ни њихову делатност која јесте и срБска и национална, патриотска, већ сам само указао на потез или изјаву од које никакве користи нема, а штета може бити немерљива“! И тада увидех колико „ратника“ има, којима се разум и свест искључују истог тренутка када и једно једино слово критички напишете о њиховој странци, посебно лидеру. И некако сам сигуран да ипак они не воле толико ни странку, нити лидера… па чак можда ни Србију, колико воле себе и оно што „очекују да их чека“?!

patriote

АЛИ ипак, надам се и хоћу да знам да је то само мали, штетни и саможиви, али наглашавам, мали део свеколиког национално свесног, православног корпуса!

Ми не смемо дозволити да нам „пророчка“ реченица из песме Милана Комненића, изречена пре равно 25 год. у Косову пољу када су присталице Милошевића похрлиле у сукоб са присталицама тада још увек „живог“ В. Драшковића, „НАМА НИКО НЕ ОТЕ КОСОВО (Србију), НО МИ ВИШЕ И НИСМО ЗА КОСОВО (Србију)“, постане спознаја. И реалност. То се једноставно НЕ СМЕ ДЕСИТИ!

Зато, СВАКО КО ЖЕЛИ ДОБРО СРБИЈИ И СРБСКОМ НАРОДУ И НЕ ЖЕЛИ ДА УЗ ДВА ВЕЋ ПОСТОЈЕЋА ЈАХАЧА АПОКАЛИПСЕ (СНС-СПС са једне и стари-нови злочиначки „ДОС“ у припреми, са друге стране) ПОСТАНЕ „ТРЕЋИ“, МОРА СЕ ОСТАВИТИ СУЈЕТЕ, СЕБИЧНЕ РАЧУНИЦЕ, ПОЛИТИЧКЕ И НЕМОРАЛНЕ ТРГОВИНЕ. ЈЕР АКО ДАНАС, ГОСПОДО, НИСТЕ СПРЕМНИ ОДРЕЋИ  СЕ ПАР ПОСЛАНИЧКИХ МЕСТА ЗАРАД ЗАЈЕДНИЧКЕ ПОБЕДЕ, А КАКО ЋЕТЕ СЕ СУТРА ОДУПРЕТИ ИЗДАЈИ КОЈА УВЕК СА СОБОМ, КАО ЗЛУ КОБ, НОСИ БРДО НОВЦА, ПРИВИЛЕГИЈА, ЛАГОДНОГ ЖИВОТА, А НА ШТЕТУ И НЕСРЕЋУ НАРОДА…!

Оставите на трећем месту „јахача апокалипсе“ који деценију и по јаше Србијом, који деценију и по успешно купује, уцењује и влада Србијом и уништава је на свим пољима и свим нивоима успешније од сваког непријатеља нашег од искона. Тај „јахач“ су наравно западне амбасаде у Србији. Ја не знам ко ће на следецим изборима победити, али ЗНАМ КО МОРА ИЗГУБИТИ! А победити мора СРБИЈА!

ЗАТО, ПРЕСТАНИТЕ ДА ВАМ ЛИДЕР И СТРАНКА БУДУ ИСПРЕД СРБИЈЕ И НАРОДА, ЈЕР ЋЕМО САМО ТАКО УСПЕТИ ИЗБОРИТИ СЕ ДА ЗЛО ИЗ СРБИЈЕ У БЕЗДАН ОТЕРАМО, ДА СРБИЈУ ВАСКРСНЕМО, ДРАГОМ ЈЕ БОГУ ВРАТИМО И ОД ЊЕ РАЈ НА ЗЕМЉИ ЗА СВЕ НАРОДЕ КОЈИ У ЊОЈ ЖИВЕ, НАПРАВИМО!

Надам се да ме овога пута нико неће погресно схватити, па ни страначки јуришници, јер ми је намера једина и пред Богом и народом и савести својој, била да укажем на наше евентуалне слабости како се не бисмо „два пута саплитали о исти камен“ и како бисмо коначно Србију ослободили окова „палих“ и уздигли је по милости Божијој!

Ето, ја рекох и спасих душу своју!

6 replies »

  1. Господине Јовићу,
    могу да се сложим са 98% текста, мада има делова за озбиљну и дугу дискусију. Иако ми то није намера, ипак не могу а да не приметим да у првом пасусу помињете убиство Ђинђића и доводите га у раван са убиством Карађорђа и том приликом кажете: “Убице Ђинђића, убице демократије, убице Србије се као “три јахача апокалипсе“ спремају да опет зајашу Србијом и коначно је одведу у бездан.“
    Пада у очи да убиство Ђинђића стављате на прво место, вероватно као најважније. Е сад, иако сам рекао да се слажем са 98% текста осећам да је потребно да кажем да о Вучићу и Николићу мислим горе него што је наведено у тексту. Довољно је што су издали Косово и Метохију и дозвољавају да нас фашистички НАТО окупира. За одвратност према њима било би доста што дозвољавају потапање манастира Ваљевска Грачаница (ако већ пишете о греху, питам се нису ли ове поплаве Божија казна због потапања Грачанице).
    А какво су све зло Србији нанеле црвене и жуте битанге, не може у кратком тексту да се објасни. Невиђено расрбљивање, невиђено издајство националних интереса, невиђени лоповлуци. Све што сада раде ови на власти, то је само надоградња на оно што су жути започели: и фанатизам ка Европској унија, и НАТО, и издаја Косова (Тадић пренео овлашћења о Косову са УН на ЕУ), и Борков опипљив почетак издаје Косова, и педер параде, и стране амбасаде…
    Но, да се вратим на најважнијег, на Ђинђића. О њему нико озбиљан нема добро мишљење, макар што је својевремено изјавио “коме је до поштења нек’ иде у цркву“. Све што је касније радио у складу је са овом његовом наведеном изјавом.
    Много смо се борили против комунизма и против Милошевића, а Ђинђић се осамдесет седам пута тајно састао са Милошевићем (потврдио Зоран Живковић у емисији на нишкој ТВ5 новинару Динићу). Међутим, погибија га је спречила да одради оно што сада одрађује Вучић. То је јасно сваком ко је иоле искрен и реалан. Али се то, за сада, покрива и прикрива, јер су у власти (или поред власти) они који покушавају да од њега направе оно што он у историји никада неће бити. И прошле године се видело да се та тема силује и да се није примила у народу. Можемо као Срби да жалимо што се то догодило српском председнику Владе. Много је било боље да смо га десет дана пре убиства моткама одјурили у Немачку.
    Оно што ми највише смета у тексту је чињеница да , с правом, критикујете кумоубиство, али ни речју не спомињете да је Ђинђић испоручио Милошевића НАТО злотворима и то на Видовдан. Замислите, баш на Видовдан!!! Ни дан раније, ни дан касније, него баш на празник Видовдан, на дан Косовског боја. Кад помислим на сцену убиства Карађорђа, видим и везаног Милошевића, кога Ђинђић, кршећи и потписано обећање, у току ноћи предаје НАТО злотворима, иако су они неколико месеци раније бомбардовали Србију радиоактивним бомбама. Зато ми се одмах створи слика Ђинђића са секиром у рукама. Жалосно.
    Као што је Милош налогодавац убиства Карађорђа, тако је и Ђинђић налогодавац убиства Милошевића. Ђинђић је убијен, а био је председник Владе, али је и Милошевић убијен, а био је председник Државе.
    Волели их, или не, историја ће тако писати.

    С поздравом,
    Мића из Ниша

    Свиђа ми се

    • Gospodine Mico, najkrace, zaista mi je drago da se slazemo, kako rekoste, u 98% teksta. A za preostala 2% reci cu vam da smo i tu gotovo sigurno istomisljenici, tako da smo 100% kompletirali ne tekst, vec zajednicke stavove. NITI MISLIM DA DJINDJICA „ABOLIRAM“ ZA SVE ONO LOSE STO JE SRBIJI URADIO, NITI MI JE TO NAMERA BILA. Navodjenjem njegovog ubistva, hteo sam da akcenat bacim na krvave ruke i pocinjena brojna kriminalna zlodela NJEGOVOG NAJBLIZEG OKRUZENJA KOJE JE SAUCESTVOVALO U NJEGOVOJ LIKVIDACIJI I KOJE JE SPREMNO DA TO ISTO URADI I SVAKOM DRUGOM POJEDINCU, PA I DRZAVI…ako im se tako naredi. Tako da me od pokojnog premijera vise brinu zive ubice koji kao ker cekaju na aport njihovog gazde. I ti „kerovi“ se moraju staviti u pripadajuci im „box“ na dugo dugo godina, gde nikoga svojim lajanjem nece ugroziti. Pogotovo ne Srbiju i srBski narod!

      Свиђа ми се

      • Realno iznete činjenice,vremena u kom su se dešavala stradanja Srba,često nas je pratila a i dan danas nas prati ta zla kob nesloge,sami sebi smo najviše učinili štete.Svidja mi se i konstatacija g.Mića iz Niša.

        Свиђа ми се

  2. Оно што ме је повукло да прочитам текст који позива на покајање без кога и сама сматрам да нам нема препорода, између осталог и у највећој мери је то што се ретко наиђе на човека који има и зна шта да каже а који трага…Трага и копа у назад, у историју, тражећи место и време, окидач када је почео наш суноврат. Па иако, по мени не наилази на прави узрок, он ипак „тражи и куца…“. Ја одавно размишљам на ту тему и чини ми се да су наша кола ишла у криво одмах при истеривању турака, при стварању србске државе. Моје уверење да је све због Карађорђевића којима Бог просто није дао да владају а и када су долазили на власт били смо сатирани ратовима. Свему треба дати прави значај у историји, истинит. онакав какав је реало. Болесни од митова вештачки утувљених у наше главе ми болесно и искривљено посматрамо стварност до дана данашњег. Славимо и издижемо у небеса непријатеље Божје које нам је масонерија, која је одмах инфилтрирана, наметнула, као уосталом и Вука Караџића који је толико штете начинио србском народу као ниједан србин до сада…Није поента у томе, кога су масони сматрали за великана још од Карађорђевог времена и кога су гурали на власт кроз Мајске преврате, већ је важно кога је Бог хтео да влада Србијом. Те које нам је давао Бог били су и тест вере и поверења у Бога. А по делима су се препознавали. Мислим на Краља Александра Обреновића који је био окренут ка Русији, побожан, први дао велики прилог за храм Светог Саве, спасао Хиландар од Бугара, држао земљу опрезно у миру и веома окренут Русији, презирући Аустрију. Његову срамоту због женидбе са Драгом и Бог је већ санкционисао немањем потомства, масони су искористили да нахушкају руљу и да Србији натоваре огроман грех који је плаћала кроз албанску голготу…Мало ли је било по Аустрији краљева са накарадним женидбама и блудничењем па ником ништа! Али Срби они су много важни, код њих све мора да буде тип-топ. Ако и нису били савршени, Обреновићи нису имали потомства и њихова би се лоза угасила. Стрпљиво, са молитвом и надањем у Бога можда бисмо заслужили боље, без греха краљоубиства…Једно је блудничење из обести, а друго млад момак, без љубави оца и мајке којему је натоварена Србија на плећа када је имао само 12 година и који се смртно заљубио, ја то могу да оправдам и заједно са мојим Краљем ту срамоту могу да трпим. Али да улазе у тајна, окултна друштва и тиме директно отпадају од Христа то не могу трпим, јер ту видим гнев Божји и несрећу….Ту је моја поента. Кум кума убије, па неће због тога да страда читав народ. А ово је био Краљ. Крунисан краљ.
    Тако да, добро је да размишљамо да трагамо, да једни другима дајемо аргументе, да се употпуњавамо и тако полако, ако Бог да дођемо до истине и греха…

    Јер, шта је Србија. Је ли то православна земља или масонска земља. Александар Обреновић није био масон и зато је грех. А Карађорђевићи како који, све масон до масона.
    Ко има очи за сагледавање истине он ће да призна себи да је Петар други Карађорђевић сам себе скинуо са трона оног дана и часа када је преко радија позвао команданта Дражу Михајловића да се придружи партизанима и да стане под титову заставу. Здраво и довиђења. Ко су ови сада што су у двору…ко је њих звао. Они треба да се склоне одатле и да направе место ономе ко ће доћи.

    Хвала на тексту који подстиче трагалаштво.

    Свиђа ми се

    • Sve je super. I sto se tice Zorana Dinjdjica iako on nije najvise kriv direktno za stanje u Srbiji, svakako je stvorio sve ostale i dao im prostor da Politiku i interes licni stave ispred Srbije sto znaci da (deli mesto) kao i ostali koji su unistili ovo malo Srbije.

      Свиђа ми се