АКТУЕЛНО

СРПСКА ПРОСВЕТА НА СТУБУ СРАМА (1, 2, 3 и 4)


tanja

Извор: Форум београдских гимназија

СРПСКА ПРОСВЕТА НА СТУБУ СРАМА (1)

Е, сад, видите, у закон је унета и ова тачка: Жито, и уопште усеви, морају добро успевати, и мора их бити што више, писао је Радоје Домановић у “Страдији”, коју изгледа знају напамет сви запослени у Министарству просвете Србије, те су у то име поручили српским школама: Реформа школства мора добро успевати, и мора их бити што више.

О нивоу знања и понашања данас одлучују Министарство просвете, родитељи и таблоиди, док је наставницима одузето право мишљења.

РЕФОРМЕ, СВЕ ГРЂЕ И ГРЂЕ

И тако од 2002. године спроводе се реформе, све грђа од грђе, почев од озлоглашених “просветитеља” министра просвете Гаше Кнежевића и психолога Тинде Ковач-Церовић, која је годинама дрмала школским реформама. Резултат је да су читаве генерације ђака функционално неписмене, јер не разумеју шта су прочитали, а попуњавање рачуна за струју им је на нивоу непознате хемијске формуле. По прошлогодишњем извештају Светског економског форума, међу 144 земље Србија се по бризи за таленте нашла на 141. месту, а по квалитету образовног система на 106. месту.

Србија је искључена из ПИСА тестирања 2015. а кривац је Министарство просвете и његови министри који нису на време потписали уговор. У земљи у којој је половина ђака одлична и врло добра, а сваки седми је вуковац, већ годинама не постоји мерило знања.

ПИСА тестирање се организује на сваке три године за 15-годишњаке и досад је реформама доносило отрежњујуће резултате. Последње је показало да је више од трећине 15-годишњака функционално неписмено.

Наставнике сваке године походе разноразне инспекције из Министарства, које дају упутства о оцењивању – знање се не оцењује него труд, а кад се неко труди да баш ништа не зна и то је неки труд за двојку. Дисциплинске мере скоро да не постоје, осим наставниковог разговора са учеником, који га притом пљује, псује и понижава, јер му у медијима Министарство просвете објашњава да има своја права, а његовог наставника претвара у бирократу који поваздан пише портфолија о својим и ученичким способностима док они не знају да покажу стране света. Али се труде.

ИНКЛУЗИЈА – НОВА ШАНСА „РЕФОРМАТОРА“

Док су годинама дефектолози упозоравали “експерте” Министарства просвете да не могу деца са сметњама у развоју бити срећнија и успешнија у окружењу које се од њих потпуно разликује, реформатори су 2008. увели у школство чувену “инклузију”, непознату реч са познатим последицама.

Ко се славно досетио да децу са менталном ретардацијом споји са децом која имају потенцијал, којих има много више и уништи квалитет њихове наставе? Дефектолози попут др Слободана Мартиновића упозоравали су да од овакве реформе страдају сва деца, а да корист имају само њени творци, који су своје “знање” наплатили, организатори семинара за дневно стицање знања, невладине организације које су постале важније од дефектолога и родитељи деце ометене у развоју који могу да се хвале да им деца иду у “редовне” школе упркос томе како се њихова деца осећају.

Квалитет наставе је потпуно доведен у питање, јер ако наставник има два таква ученика његов час ће за осталих 20 ђака бити преполовљен. Поједини родитељи схвате да су погрешили па прелазе у посебну наставу. Али, онда су скоро све предности раног третмана ненадокнадиво испуштене, а дете понекад стиже дефектолозима на граници психозе и готово без икаквог знања. Тако су родитељи у Србији проглашени стручњацима који процењују који модел образовања је најбољи за њихово дете, као што су многи преко ноћи осванули као “стручњаци” за вакцинацију. Јер данас је најпаметнији онај који највише урла.

И док се “експерти” позивају на искуства у ЕУ, тамо не постоји јединствени систем образовања за особе са сметњама у развоју. У неким земљама сва деца са сметњама у развоју уписују се у редовне школе (Шведска, Шпанија, Грчка), неке земље имају оба система (Словенија, Француска, Чешка), док су неке задржале систем специјалних школа или специјалних одељења (Белгија, Швајцарска). У Немачкој постоји читав тим социјалних радника, дефектолога и психолога који раде са овом децом као са групом, а одморе и само неке часове где је то могуће та деца проводе са осталим вршњацима. Е тако се “искуства” из ЕУ примењују у Србији.

НИКАД ГОРА СИТУАЦИЈА

У српским школама никад више није било контроле, никад више мобинга, никад више семинара, а никад гора ситуација. Деца све мању знају, професори и родитељи су фрустрирани, насиље цвета међу ученицима, а добију и наставници по губици. Нова стратегија образовања до 2020, како се зове ова просветна небулоза, подразумева не само инклузију, него и пројекат школе без насиља, који се наравно, односи само на агресивне наставнике, а за агресивну децу није предвиђен ниједан вид кажњавања осим укора.

Programi

Једна од „акредитованих обука“

Ученик са насилничким понашањем не сме да се удаљи са часа, не сме да се прозове да одговара (пошто углавном ништа не зна), на њега не сме да се викне – и он то све зна. И кад таква деца одрасту, могу с пуним право да пљуну, опсују или гађају полицајца, судију или пумпаџију… јер они имају своја права! То исто могу да ураде и својим родитељима и комшилуку, а онда сви заједно да се упуте госпођи Тинде Ковач-Церовић и осталим експертима да им предају њихово жито које је добро родило!

У таквом житу се посебно истиче случај 15-годишње девојчице, ученице првог разреда Карловачке гимназије, која је на Инстаграму поставила фотошопиране фотографије својих професора и простачке коментаре. Професору који говори и шири руке на фотографији је додала коментар “оволики ми је”. У ставу 2 члана 344. Кривичног законика налази се тежи облик кривичног дела – тешко понижавање грађана. Али то важи само за пунолетне, а ова ученица ће то бити за три године те је 8. фебруара враћена у гимназију по налогу Покрајинског секретаријата за образовање, који укинуо решење наставничког већа да се ученица избаци због понижавања професора на интернету. Јер је “дете направило неслану шалу”, закључили су “експерти” у покрајинском секретаријату и понизили све професоре најстарије српске гимназије.

***

СРПСКА ПРОСВЕТА НА СТУБУ СРАМА (2): КОМШИНИЦА ЕКСПЕРТ ЗА ПРОСВЕТУ

Милорад Антић, челник Форума средњих стручних школа, каже за “Вести” да су наставници реформама школства, које трају од 2002. године, толико понижени разноразним експериментима и огледима да је професија доведена до ивице пропасти.

А. Чукић

МИЛОРАД АНТИЋ, ЧЕЛНИК ФОРУМА СРЕДЊИХ СТРУЧНИХ ШКОЛА

– Реформе трају већ 13 година и никад да изађемо из њих, да сумирамо резултате, избацимо оно што је лоше, уведемо оно што је добро. Досад смо написали Министарству просвете безброј дописа о својим искуствима, али нико никад није на њих одговорио. Изгледа да имају превише запослених, па су их упослили да буду креативни преко сваке мере. Увели су нам инклузију 2008. године на Сорошеву идеју и иницијативу Тинде Ковач, па смо последњих година у великом проблему.

Европа је својевремено укинула специјалне школе и благо ретардирану децу упутила у обичне разреде и кад су схватили шта су урадили, укинули су је, а ми експериментишемо већ 13 година. Ви тако уништавате способну децу, ускраћујете им своје време јер се бавите децом која не знају да пишу, која устају на десет минута и шетају, вичу, сваки час питају наставника како је и шта ради.

О каквој социјализацији такве деце ми причамо, као прихватиће их друштву? И како наставник да ради у том одељењу док им се остала деца подсмевају? Треба да напишемо специјални програм рада за њега, а ми нисмо дефектолози. Они су стручњаци који се школују на факултету за рад са таквом децом, а нас пошаљу на једнодневни семинар. У нашој средњој школи имамо две ученице које само ћуте и не знају да пишу. И о каквом знању ми говоримо? Можете да пишете специјални програм какав хоћете за 14 предмета кад они не знају да читају, а родитељи их упишу у гимназију?! И добиће диплому са звездицом! Њих је све више последњих година и сад већ не знамо шта да радимо са таквом децом. То је потпуно понижавање просветних радника и томе се не види крај.

ФАСЦИКЛА ЗА УКОР

– Бивши министар просвете Жарко Обрадовић је број од 25 дозвољених изостанака повећао на 35, да седам радних дана ђаци не морају да долазе у школу без икаквог оправдања! Е онда су вратили на старо 2013. године. Тако су вратили и дисциплинске укоре, али и даље данашњем наставнику треба фасцикла папира да би дао укор неком делинквенту.

Свако поштовање наставника у друштву је нестало.

– Деци је допуштено да носе мобилне телефоне у школу па ученик изађе усред часа да телефонира. У ходнику ми прилази родитељ и виче ми: “А у п….у мат….ну, дали сте мом детету двојку, а моја комшиница каже да зна за четворку”. Не знам што Министарство не запосли родитеље да држе часове физике, хемије, матерњег језика и онда оцењују своју децу?! Притискају нас и директори: “Што си дао толике јединице, мораш да имаш позитивне оцене”.

Skola-djaci-kolju

„Немоћан сам, ученици само што ме не бију“ (Извор Правда)

Па ђак ако увек добије позитивну оцену, неће ни учити, што да учи, кад је незнање позитивно? На крају ђак гурне клупу на наставника с “праведничким” бесом јер му је дао кеца! Наставници су сваке године све више и више затрпани администрацијом. Те треба да пишу портфолио за сваког ученика – како се понашао, шта је одговарао, шта је савладао, шта није, и то за 200 ђака у просеку, а одскора треба да пишемо и свој портфолио – како ми видимо своју професију…

Више наставник проведе времена у писању утисака него на часу. Никад није било толико семинара. Договоре се два директора да узму кинту и направе семинар и то наплате наставнику. Код мене у школи ниједан предавач на семинару није имао искуство рада у школи. Ми смо једно огромно предузеће, ако смо пред стечајем нека то неко реши. Нека напишу протоколе за све: о понашању у школи (како треба да буде обучен ученик, а не да долазе полуголи у папучама), како се опходи према наставнику, и које су последице непридржавања. Пољаци користе уговор између наставника и ученика – кад ће одговарати, шта ће одговарати, да ли слаже са оценом и то лепо сви потпишу и свако сноси своје последице – објашњава Антић.

Тако је ова дуготрајна реформа школства у Србији понизила само школство и своју интелектуалну елиту, јер у односу наставник-ученик, ученик је увек у праву.

КО ЈЕ ПОНИЗИО ШКОЛСТВО У СРБИЈИ

– Наравно да деца имају права, али имају и одговорности. Не би било лоше да отворимо школе за родитеље па да седе два дана по четири сата и добију упутства како школе раде и како се треба понашати у школи. Ја кад уђем у градски аутобус видим да сви старији стоје, а ђаци седе. Ето то је слика Министарства просвете.

***

СРПСКА ПРОСВЕТА НА СТУБУ СРАМА (3): ГЛАДАН НАСТАВНИК ЈЕ ОПАСАН

 

Док се с једне стране школство урушава на све могуће начине, с друге стране, просветни радници су доведени до руба егзистенције, понижени и сиромашни они пружају отпор једино кроз синдикате, а најборбенији су синдикати из Војводине.

Ранко Хрњаз, генерални секретар Синдиката радника у просветни Србије, убеђен је да тренутни министар просвете Срђан Вербић, којем су пола године многе школе биле у штрајку, на првој реконструкцији Владе више неће обављати ту функцију.

У штрајку је било око 450 школа Уније синдиката просветних радника Србије и око 210 школа Синдиката радника у просвети, а највише их је било у Војводини, тј. баш у Зрењанину, где је штрајковало 95 одсто школа.

МИНИСТАР УЦЕЊУЈЕ ПРОСВЕТНЕ РАДНИКЕ

– И док понижени просветни радници немају привилегију да попут адвоката тврдоглаво истерају свој штрајк, министар исписује нове странице српске политичке празнине. Не могу просветни радници да успеју са својим штрајком пре свега због основног осећаја одговорности према свом позиву и према деци коју подучавају. То и министар добро зна, па и може да их уцењује и мирно седи у српској Влади која је постигла највиши степен несагласја са реалношћу, па ју је просто и срамота колико су јој добри резултати, што рече премијер.

srdan-verbic-prosvetni-radnici-skole-strajk-foto-stefan-jokic-1456353874-851251

„Случај Вербић“ није ништа ново на српској политичкој сцени и да су и досадашњи министри образовања углавном били катастофални. Министарство просвете је једно од традиционално најгорих у српској администрацији, а што актуелног министра тиче, није он први српски министар који се минимално меша у свој посао. Он се само наслонио на плејаду оних који постају министри а да унапред нису били спремни на тај посао, и који се упознају с њим тек онда када ступе на дужност – испричао нам је један од чланова Уније синдиката просветних радника уз инсистирање да остане анониман и молбу да разумемо ту његову жељу.

Ранко Хрњаз отворено каже да је ситуација у школству катастрофална.

– Људи су огорчени, плата просечна испод 300 евра у основном и средњошколском образовању и домовима ученика, где има 70 одсто високообразованих, говори све. Ја те људе потпуно разумем и бранио сам став да ће платни разреди које смо предложили решити већину проблема и пре свега поправити положај просветних радника, али ето то није прошло и зато смо тренутно ту где јесмо, а налазимо се у безваздушном простору – објашњава Ранко Хрњаз.

Просвета је будућност сваке земље, јер образује генерације које ће једном одлучивати о тој земљи, а гладан наставник са исцепаним капутом и бушним џеповима је велика опасност за будућност генерација које долазе.

ЕВРОФАНАТИЦИ КОЈИ НЕ ПОШТУЈУ ЕВРОПСКЕ НОРМЕ

– Ову нашу Владу многи зову еврофанатицима, а опет не поштујује одређене европске норме. Последњих пет-шест година издвајање из бруто друштвеног производа из буџета за просвету се стално смањује, тако смо 2008. године имали смо издвајање из буџета 3,8 посто, сада је то пало на три процента, а европски стандард је од 7 до 9 процената. Значи поглавље 23 о придруживању ЕУ, које то регулише, никада се неће остварити док се овај проблем не реши. Како то одговорни људи мисле да реше да за годину-две одмах утроструче издвајања из буџета? А дотле ће уништити образовање и отерати најбоље кадрове који су поштено радили и ситуација се онда генерално у образовању неће поправити ни за наредних 20 година…

То је кључни проблем, док се држава не буде другачије односила према образовању, нема напретка без обзира што политичари стално истичу да је просвета од посебног значаја и стуб сваке државе. Стратегија наше Владе о јефтиној радној снази је лоша, јер нама требају квалитетни, а не јефтини кадрови у образовању – каже Хрњаз.

***

СРПСКА ПРОСВЕТА НА СТУБУ СРАМА (4): ДА ВАМ ПОКАЖЕМ КАКО ЈА КОЉЕМ СВИЊУ

Данашњи професор је претворен у лакеја сопственом ученику и његовим родитељима. Одузет му је ауторитет који је имао вековима и претворен у бирократу, који пише силне извештаје и стално је у неким комисијама. Својим пројектом „Школе без насиља“ Министарство просвете је од школа направило легло насиља у којем се узгајају будући изгредници сваке врсте.

Онај ученик који без последица каже „марш у п… мат…“ сутра ће то рећи и свом родитељу кад га буде притискао да нешто постигне у животу, па послодавцу јер је научен у школи да има права без обавеза.

ИНКЛУЗИЈА: УДАРАЦ СРПСКОМ ШКОЛСТВУ

Тако ученик који упорно малтретира другу децу, туче их, носи нож у школу, баца петарде на другу децу, добија само укор, обично уз свесрдно противљење родитеља. Ако пљуне наставника или га опсује, он може само да покрене дисциплински поступак за смањење владања. На том истом часу може да пљује и псује колико год хоће по свим осталим ученицима, и да малтретира 26 људи у једној учионици, а да нико не сме да га избаци са часа ни у основној, ни у средњој школи. Питам се ко је дао права једном изгреднику у односу на све остале? И која су онда права већине кад је насилничко понашање дозвољено до пунолетства, а онда није.

nasilje

Инклузија какву је замислило и спровело Министарство просвете је била завршни ударац српском школству, тако да је сад у самртном ропцу. Ни у једној школи нико од аутора овог небулозног пројекта није се појавио да утврди резултате, нити је нашао за сходно да прилагоди наставне програме увођењу инклузије.

А резултат је да су се ученици са сметњама у развоју и њихови родитељи – пензионисали оног тренутка кад су потписали индивидуални образовни план, јер њихова деца по закону морају да добију позитивну оцену чак и ако не раде домаће задатке, ако одбијају да одраде задатак на часу, одбијају да читају или било шта друго.

МОГУ ЛИ ДА ИДЕМ У КЛОЗЕТ?

Стога им је углавном досадно, па ометају наставу. Сваких пет минута питају: „Могу ли да идем у клозет, могу ли да пијем воду, да ли знате да сам јуче био на свињокољу, а да вам покажем слике како ја кољем свињу…“, па онда извади мобилни телефон и свима редом показује слике на којима он коље свињу и запиткује да ли знамо колико крви истекне из свиње.

Он је иначе осми разред и има дијагнозу дислексије. Не зна да чита и пише, јер одбија да учи пошто му то закон омогућава, а родитељи то знају и чак му објашњавају да у школи не може да добије јединицу шта год да уради и шта год да не зна.

У исто време ми смо одговорни да децу са потенцијалом спремамо за пријемни и одговорни смо за њихово могуће незнање. Ови са сметњама у развоју полажу посебан пријемни који им састави предметни наставник и могу да имају и нула поена и да опет упишу средњу школу као инклузивни, иако не знају да се потпишу.

Влада Црне Горе је 2008. године усвојила Стратегију за инклузивно образовање у Црној Гори. Пример такве инклузије је случај студента енглеског језика на трећој години приватног факултета који је отишао на студијско путовање у Лондон преко српске агенције, а допао је једној београдској професорки енглеског језика. Студијско путовање се за осталих 10 ученика претворило у ноћну мору, јер овај студент са сметњама у развоју, то јест менталним ретардацијама, није знао ни реч енглеског и није могао никако да упамти назив станице метроа, па је увек један ученик морао да га чува.

То говори да родитељ не може да одлучује о способностима свог детета, а српско Министарство просвете је, такође, све одлуке како ће се такво дете школовати препустило његовим родитељима. А ови други који имају децу са потенцијалом ћуте и трпе јер ће у супротном испасти „нехумани“.

РОДИТЕЉИ ПРЕДАВАЧИ!

Министарство просвете је толико креативно да се у новобеоградским школама појавила анкета за родитеље са питањем да ли би предавали „неки“ предмет у одељењу свог детета. Родитељ, будући предавач, не мора да буде стручан јер за час „морају да га припреме“ предметни наставник, психолог, педагог и директор! Одмах су се пријавили заинтересовани да предају одједном неколико предмета, и то биологију, историју и географију, мада ниједан није хтео да напише своје занимање!

Тако је просвета дотакла дно у Страдији, предвођеној вођом Радоја Домановића. А ја првом приликом мењам професију, идем у лекаре ако Министарство здравља дође на сличну идеју, па да ме директор Клиничког центра и начелник хирургије припреме за једну лакшу операцију! Пацијенти могу да се пријављују од данас.

Професорка и будући хирург Тања К.

2 replies »

  1. Analiza stanja u obrazovanju ,koje je izvršila profesorka je tačna i za svaku pohvalu. Nije mi samo jasno da li profesorka kritikuje sve prethodne prosvetne vlasti,a misli da će reforma g. Šarčevića ispraviti sve dosadašnje greške načinjene u obrazovanju. Nažalost,ja tvrdim da će i ova reforma biti,jedna u nizu bezuspešnih.Zašto? Nema promena „iz sredine“.Školstvo je posledica,uzrok je plišana porodica. Društvo je devedesetih nametnulo porodici vaspitanje šagarepom,oduzimanjem šargarepe , zabranom klasične kazne i nametanjem najgorih virtuelnih sadržaja našoj deci.. Dobili smo pohlepno ,agresivno lenjo,nesvesno ,nasilno dete,koje nije moglo prihvatiti principe tradicionalne škole.A onda su dušebrižnici,političari i plišani ministri samo prilagođavali školu potrebama deteta plišane svesti. Dakle, novi zakon o porodici,razni omdusmani..samo će pogoršati stanje i uvećati nasilje,jer će reformom uvesti „stogoću“ u škole ,tobože štiteći profesore a sve muke će preneti na roditelje.Kažnjavaće ih,zatvarati,oduzimati im decu, bahatije će odvoditi u popravne domove.Niko neće ni trepnuti, akamoli izvinuti se roditeljima što su im nametnuli plišano i obećati da će zakonom ukinuti ŠARGREPU,kao što su ukinuli i štap. 21.vek je vek koji mora ukinuti dresuru deteta,čoveka štapom i šargareom,ukinuti ili nas neće biti. Srbija ima rešenje. Molim da me ministar Šarčević primi na razgovor. Milica Novković,profesor u penziji i autor PORODIČNOG BUKVARA http://www.porodicnibukvar.com

    Свиђа ми се

  2. Da, sve je tačno, bez imalo preterivanja. Odličan tekst koji niko nije prokomentarisao, niti će ga preneti veliki patriotsko-opozicioni portali. Valjda tema nije dovoljno zanimljiva i aktuelna. Režimski mediji hvale političare koji dele kabanice i gumene čizme, a patriotski internet-mediji se podsmevaju političarima koji dele kabanice i gumene čizme. Cela društveno politička scena svela se na nekoliko ličnosti koje se svakodnevno analiziraju. Za društvene pojave nemamo vremena. Naročito ako su važne i ako se uzroci i posledice protežu iz dalje prošlosti u dalju budućnost. Valjda ljudi misle da će biti vremena i za to, samo ne sada, nego jednog dana.

    Свиђа ми се