АКТУЕЛНО

Данијела Ружичић: Републички завод за статистику је директна Вучићева испостава лажних података


Карикатура: Тошо Борковић - НЕЗАПОСЛЕНОСТ

Карикатура: Тошо Борковић – НЕЗАПОСЛЕНОСТ

Висока незапосленост један је од највећих структурних проблема економије Србије. По последњим доступним подацима из трећег квартала 2015, стопа незапослености становништва од 15-64 године износила је 17,3%, што спада међу највеће стопе незапослености у Европи.

Статистика режима Александра Вучића то види овако: Последње две године у Србији се региструје неуобичајено снажан раст запослености и смањивање незапослености и то у условима стагнације привреде активности. Број запослених је од свог најнижег нивоа из 2012. до трећег квартала 2015. порастао за око 20%, док је стопа незапослености у истом периоду умањена за скоро 10%….

Међутим, детаљнија анализа нажалост показује да је мало вероватно да су се тако повољни трендови заиста десили, односно, да је брз раст запослености и пад незапослености који се региструју од краја 2012. године највероватније последица непоузданости података РЗС који описују тржиште рада, а не стварних економских побољшања.

Први податак који доводи у сумњу званичне трендове са тржишта рада је тај што ниједна земља Централне и Источне Европе у претходне три године није имала ни приближно сличан раст запослености које евидентира Вучићева статистика као Србија (иако је већина њих имала знатно већи раст БДП-а). То међутим није једини, па чак ни главни аргумент, који показује да су позитивни трендови на тржишту рада у претходних неколико година статистичка илузија. Снажан раст броја запослених морао би да остави јасан траг у економији сваке земље, а тај траг у Србији не постоји: БДП, који се најчешће ставља у однос са кретањем запослености (Окунов закон), је од 2012. практично стагнирао; приватна потрошња је била у паду, иако су приходи од рада највећа појединачна ставка којом се приватна потрошња финансира; а кретање доприноса и пореза на зараде је било потпуно неконзистентно са кретањем формалне запослености из Анкете о радној снази. На крају, на непоузданост званичних података о тржишту рада указује и то што је, непосредно пре последњег повећања запослености, Србија у периоду 2008-2012 имала неуверљиву епизоду огромног смањења запослености – по свом интензитету, такође незабележену у другим земљама Централне и Источне Европе, али такође и неусклађену са кретањем свих других повезаних макроекономских индикатора у Србији.

corax-glasacka1-604x270

Једна од специфичности привреде Србије је веће учешће јавног сектора у укупној економији у односу на друге упоредиве земље.8 За државу укупно ради око 750.000 запослених (непосредно око 500.000 и још око 250.000 у јавним и државним предузећима). То значи да је умањење броја запослених од око 600.000 морало бити остварено на знатно мањем узорку од око два милиона запослених, а не на свих 2,8 милиона колико је било у 2008. години укључујући и јавни сектор. Покушај економског објашњења овако неуобичајених трендова на тржишту рада позива се на постојање транзиционих вишкова запослених у економији Србије, због чега запосленост може да падне више него сама производња.

Међутим, премда је постојање одређених транзиционих вишкова запослених у Србији вероватно, то тешко може да објасни да приватни сектор, десет година од отпочињања транзиције, отпушта готово трећину запослених у условима не толико дубоке рецесије – односно готово извесно је да су ипак посреди биле грубе грешке у проценама броја запослених од стране РЗС. Епизоду неуверљивог смањења запослених у Србији у периоду 2008-2012. издвајамо да бисмо указали да постоји системски проблем у праћењу запослености од стране РЗС, због чега ни лоше евидентирање трендова у претходне три године не би представљало никакав преседан.

Vucic-satanizam-679x425

На крају, напомињемо и то да су подаци о кретању броја запослених из Анкете о радној снази указивали да током 2015. раст запослености имају сектори: државна управа и одбрана, обавезно социјално осигурање, образовање и здравство; који обухвата око 500.000 запослених чији је послодавац држава и за које се поуздано зна да се број запослених у 2015. заправо смањивао, а не растао. Објашњење РЗС-а зашто подаци из АРС-а за ове секторе показује супротно кретање од стварног било је да су подаци на нивоу делатности по дефиницији непоуздани због малих подузорака. То објашњење међутим може да важи само за релативно мале секторе, до неколико десетина хиљада запослених, код којих мање промене у процени броја запослених могу да направе разлику у тренду, а те мале промене не утичу значајно на укупне трендове запослености. Међутим ово објашњење не може да важи за велику целину која укупно броји око 500.000 запослених, односно грешке у процени трендова на оволиком узорку врло јасно указују на непоузданост података из АРС-а и морају да утичу на грешку у процени укупног кретања запослености.

Од друге половине 2015. РЗС је престао да објављује податке о кретању запослености на нивоу делатности!

Снажан раст запослености (уз стагнацију привреде) је опасна илузија Александра Вучића!

danijela

Данијела Ружичић

————-

14. 3. 2016. блог Данијеле Ружичић, за ФБР приредила Биљана Диковић