Видео

Шчербина, увек међу Србима! Пре 113 година Албанци су убили руског конзула у Косовској Митровици, Григорија Степановича Шчербине


Овог 10. априла навршило се 113 година од смрти руског конзула у Косовској Митровици Григорија Степановича Шчербине.

Пише: Зоран Влашковић, 10.4.2016
Извор: КМ Новине

Panorama Kosovska Mitrovica

Споменик данас у северном делу Косовске Митровице. / Фото: КМ Новине

Штитио Србе и Србију

 Тежња Русије и њене дипломатије да помогне Србији у ослобођењу од Турака и очувању њеног  територијалног инетритета, односно Косова и Метохије у оквиру Србије, као и заштити српског становништва у јужној српској покрајини, има дугу историју.

У јеку стравичног терора Албанаца над Србима крајем XIX и почетком ХХ века, руска дипломатија је одлучила да помогне Србији у мери у којој може. Поред тадашњих конзулата у Скопљу и Призрену, Москва је одлучила да отвори и конзулат у Косовској Митровици.

Званично је то је учињено 7. маја 1902. године. Русија је тада за првог конзула у граду на Ибру именовала 34- годишњег Григорија Степановича Шчербину. Шчербина је већ био искусан чиновник у цариградској амбасади, посланик на Цетињу и вицеконзул у Скадру. Својим радом у Скадру истакао се као велики заштитник Срба од албанског насиља и зулума.

Национална несрећа!

Руски конзулат у Косовској Митровици почео је да ради почетком марта 1903. године, док је Косово и Метохија било још под турском окупацијом!

Албанци су организовали бројне протестне скупове широм Космета због отварања овог руског конзулата. Највећи је био у Ђаковици, где је донета одлука “ да се Шчербина протера из Митровице”. На другој страни Срби у Косовској Митровици нису крили велико задовољство сталним присуством руског конзула у граду на Ибру.

Бројне делегације Срба посећивале су Шчербину и саветовали га – “да се причува и својим шетњама по граду не излаже опасностима”. Од њега се чуо и овакав одговор – “Нисте ви Срби срећни да ја погинем. Моја смрт донела би вама слободу”.

Од самог почетка свог рада, Шчербина је почео да шаље извештаје у Москви о страдању Срба, убиствима, силовањима, пљачки и паљевини српске имовине, уз констатацију, “да без насиља не могу да прођу ни погребне српске поворке”.

Због противљења према пристиглом руском конзулу, Албанци су увелико почели припреме за напад на Митровицу (Шчербину). Први удар доживели су Срби у Вучитрну, а онда је дошла на ред Митровица. Шчербина је одмах послао депешу Москви и Београду о опсади Митровице. Митровица је нападнута 30. марта 1903. године. Напад је одбијен а у њему је настрадало 200 – 300 Албанаца.

Следећег, 31. марта, на ширење вести о поновном нападу на Митровицу руски конзул Шчербина са пратњом креће у облазак положаја на јужном делу града. По повратку, у близини старе железничке станице у јужном делу К. Митровице, испод Баира, у њега пуца хицем у леђа турски каплар Арбанас Ибрахим Халит, из околине Гњилана. Каснијом истрагом и испитивањем атентатора, дошло се до сазнања да је убиство починио по договору са албанским првацима са Косова .

После рањавања Шчербина бива пребачен у конзулат где је пао у грозницу. По наредби краља Александра Обреновића, у Митровицу је упућен из Београда доктор Војислав Суботић. Након послеоперативних компликација, руски конзул умире иза поноћи 10. априла 1903. године,  десет дана након рањавања. Смрт Шчербине Срби на Косову и Метохији су доживели као националну несрећу.

На испраћај посмртних остатака окупио се велики број Срба а у Скопљу су га дочекала 24 српска свештеника. Званични пратилац је био руски јеромонах Арсеније из ћелије светог Јована Златоустог са Свете Горе у својству игумана манастира Високи Дечани, којим су тада управљали руски монаси.

На 40- дневном парастосу одржан је говор на којем су изнете чињенице о тешком положају Срба на Косову и Метохији. Време – пресликано данашње: “Србинове се светиње руше и обесвећују да би се повредили најнежнији осећаји верски и национални српски … У самој Рашко – Призренској митрополији порушено је преко 40 манастира и 290 цркава… Огњиште се српско раскопава, а имовина насилно отима само зато да би се Србин нагнао да напусти колевку своју и земљу отаца својих…”

Потресни извештаји о страдању!

На место где је смртно рањен код старе Железничке станице на Баиру, у јужном делу Митровице, Шчербини је подигнут споменик у виду пирамиде и са његовим ликом. На бронзаној плочи на споменику исписано је – “Григорије Степанович Шчербина, руски конзул, рођен 1868 године, а погинуо 1903. године“.

Деведесетих година прошлог века споменик Шчербину је са Баира премештен испред зграде општине такође у јужном делу Митровице. Урађен је плато и лепа кована метална ограда око споменика. Бронзана плоча са споменика чувала се у храму Светог Саве у јужном делу К. Митровице.

Међутим, сва обележја везана за Шчербину уништили су Албанци. Споменик испред општине је један Албанац однео и уградио у зид куће и то у ужем центру јужног дела града. Када га је УНМИК полиција обишла и упитала зашто је камени клесани споменик уградио у зид куће, добили су одговор – “То је био чврст и јак човек, и зато”!?

Албанци су 201. године срушили и зграду руског конзулата, сто метара од храма Светог Саве, а на њеном месту подигли пиљару!

У рушењу и паљењу храма Светог Саве 17. марта 2004. године, у великом мартовском албанском насиљу на Косову и Метохији, уништена је и бронзана плоча на којој је била исписана најкраћа биографија, рођења и смрти, руског конзтула у Косовској Митровицу Григорија Степановича Шчербине.

Срби поштоваоци Русије и Шчербина су подигли нов бронзани споменик Шчербини, који je 8. новембра 2007. године (Митровдан) на тргу Шумадија у центру северног српског дела Косовске Митровице открио тадашњи амбасадор Руске Федерације у Београду Александар Алексејев. Изнад споменика данас се вијоре српска и руска застава. Руски конзул Шчербина, који је дао живот за заштиту Срба сигурно то и заслужује, заједно са Русијом и братским народом ове земље. 

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Антрфиле

Велика жалост и поштовање

На путу од Митровице до Скопља, у то време средишта Косовског вилајета, Срби су свуда дочекивали воз са посмртним остацима руског конзула и плакали – у Вучитрну, Приштини, Урошевцу, а у Скопљу помен је служило 24 србска свештеника. Тело је пренето у Цариград, а затим у родни Чернигов, где је Шчербина сахрањен 26. априла 1903. године. Срби су му подигли споменик у Косовској Митровици 1928. на месту где је рањен.

Песник Филип Ј. Ђураковић је тада написао:

Тамо крај тихе Ситнице воде,
Где Митровица дивна се пружа,
Где споменик се диже, мој роде,
На гробу дивног словенског мужа!“

Србски историчар Владимир Ћоровић је о овом великом пријатељу србског народа записао: “Кап братске руске крви канула је у потоке српске крви, који столећима Косовом теку“. А како каже наш народ, крв није вода. Она обавезује. Данас, кад Русија опет брани Косово и Метохију као саставни део Србије, то се не сме заборавити.