Знамените личности

Официрска част дурмиторског Обилића у Априлском рату


Пише: Игор Војиновић, 13.4.2016.

Тројни пакт је напао Краљевину Југославију 6. априла 1941. у рану зору, без објаве рата. Војска Краљевине Југославије била је веома лоше наоружана и организована, а првенствено ослабљена изнутра од стране Хрвата и комуниста, али је упркос томе било појединачних јуначких примјера пружања отпора. Легендарни отпор су пружили многи хероји, међу којима су најпознатији пилоти Југословенског краљевског ваздухопловства, Зетска дивизија и поручник Божидар Жугић.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Мађарске фашистичке јединице су продирале са сјевера у нашу отаџибину. Југословенска краљевска војска се повлачила под борбом. У подручју Бачке 10. пјешадијски пук Југословенске краљевске војске се повлачио од Сирига према Новом Саду. Један вод, под командом поручника Божидара Жугића остављен је у Сиригу, да држи одступницу пуку у повлачењу.

Током раних јутарњих часова 13. априла 1941. вод Божидара Жугића је разбио мађарску претходницу у Сиригу састављену од три борбена возила и након тога се повукао према Бачком Петровцу за својим пуком.  Јединица је комплетирана и постројена у селу Гложане у близини Челарева, гдје командант 10. пјешадијског пука пуковник Божидар Ристић одлази на преговоре са мађарским агресором. Официри, подофицири и војници стоје постројени, не знајући шта се дешава.

Када је пуковник Ристић под бијелом заставом пружио пиштољ и сабљу мађарском официру у знак предаје, то поручник Жугић није могао отрпјети. Стасити Дурмиторац иступа из строја прилази Ристићу и Мађару гласно говорећи: „Господине команданте, шта то радите? Тако се отаџбина не брани!“, након чега је потегао пиштољ и на лицу мјеста убио издајника Ристића и мађарског официра. Потом Обилић Априлског рата баца бомбу на прво мађарско оклопно возило и гине изрешетан митраљеским мецима. У сукобу који је настао погинуло је још 16 србских војника, а двадесетак је рањено. Тијело мртвог поручника Жугића окупатор је изгазио гусјеницама тенка и кријући га закопао на оближњем салашу, док су тијела 16 војника сахрањена на сеоском православном гробљу.

Други свјетски рат се завршио а власт у Југославији су приграбили комунисти који су крили подвиг Дурмиторског Обилића. Но, не може се све и заувијек сакрити.

Словаци који живе у селу Гложане видјели су херојски чин поручника Жугића и место гдје је његово тијело закопано, те су 1959. године ископали његово тијело и сахранили га на православном гробљу поред посмртних остатака његових сабораца а мјесни СУБНОР је подигао споменик изгинулим јунацима Априлског рата. На жалост, на споменику је петокрака звијезда, иако су изгинули били краљеви војници.

Помињање поручника Божидара Жугића  није било пожељно у комунистичкој Црној Гори, и његова мајка је након дугогодишњег залагања и молби успјела да му подигне споменик тек 1966. године поред Моста на Ђурђевића Тари. Занимљиво је да на бисти краљевог официра стоји класична шапка без икаквог знака, јер комунисти нису дозвољавали да се биста уради са србском шапком, нити се допуштало да се на шапки прикаже кокарда под којом је поручник Жугић и погинуо. Петокраку ту нису могли ставити, тако да је споменик уствари компромисно рјешење – мајка га подиже, а на класичној шапки нема никаквога знака.

13010803_258499154496681_1953111735857752772_n

Игор Војиновић поред споменика поручнику Божидару Жугићу

Дуго је то било једино обиљежје овом див јунаку о коме се полушапатом говорило. Потом је на иницијативу братства Жугића, Удружење потомака ратника 1912-1918 након дуге борбе успјело да 2012. године подигне споменик са попрсјем Божидара Жугића у Пљевљима, на мјесту гдје је некад била његова кућа. Интересантно, и на овом споменику је класична шапка без икаквог знака, јер сада Црно Гором владају еволуирали комунисти којима све србско смета. Ипак у Пљевљима и на Жабљаку данас постоје улице које носе име овог дурмиторског Обилића.

Жртвовање и родољубље поручника Жугића, нажалост, још није ушло у историјске уџбенике. Неко се изгледа још боји и мртвог краљевог официра из Жугића Бара подно Дурмитора.

Њемачки фелдмаршал Максимилијан вон Вајкс, командант Југоисточног фронта, изјавио је за подвиг поручника Жугића:

„Саможртвовање и кажњавање смрћу свог команданта због предаје, највећи је морални чин и патриотско осећање припадника армије, што је својствено српском ратнику и може да служи на част војсци која такве појединце има“.

Нажалост, и данас је мало познато жртвовање и јунаштво младог србског поручника у Априлском рату, који је рођен у Србској Спарти, а погинуо поред Србске Атине.

Вјечнаја памјат палим витезовима Априлског рата.
Слава поручнику Божидару Жугићу.

 

Игор Војиновић, професор историје
13.4.2016.

4 replies »

    • Погинулих и рањених у борби ,а тада сте ви Титоисти били дезертери и помагали окупатору . Због ваших недела је страдало милион Срба и још се страда.

      Свиђа ми се