АКТУЕЛНО

Владимир Фролов: Ватиканске игре и србијански пајаци


Папа и Јахјага

Папа и Јахјага

Некадашња моћ „Светог римског царства“ (изгубљеног ипак вољом самих чланица) сан је недосањани и дан дањи, у Ватикану.

Кад држава Италија уреди напокон свој однос са Ватиканом, постаде СВ. столица само државица у Вечном граду али ипак средиште многољудне РКЦ, која се разгранала по  континентима, вечно незасита туђих верника и туђих пара.

Православна  Србија као држава, уредила је односе са Ватиканом усвајањем Конкордата   управо пред Велики рат и прихватила оснивање Београдске надбискупије, али Ватикан у знак подршке ултиматуму Аустро-Угарске замрзну своју коначну одлуку, те је тек 1924.године стигао у Београд  први надбискуп РКЦ, фрањевац Рафаел Родић.

После српске победе у Великом рату и стварања нове државе, иако дубоко ожалошћен распадом Двојне монархије, прагматични Ватикан упро је из петних жила да поврати статус који је већ имао на тим просторима.

Тадањи челници РКЦ у Хрватској, БиХ и Војводини, сређивање односа СПЦ и државе СХС доживели су  као претњу свом повлаштеном статусу, који је  вековима оспоравао“шизматике“  (а зна се ко се стварно попишманио!), који ипак живе до Јадрана.

Деценијски притисци  у новоствореној држави око Конкордата, играни у троуглу  Ватикан –„хрватско питање“ – фашистичка Италија, завршише се владиним предлогом Kонкордата на српску штету, али тврди  став СПЦ и бачена Анатема на сваког православног који га прихвати, замртнуше до даљег  његову скупштинску потврду, коју загонетна смрт првосвештеника СПЦ  додатно отежа.

Иако је формално одржавао дипломатске односе са краљевином Југославијом чим се прогласи НДХ пожуриће римски папа да пошаље свог специјалног изасланика опата Марконеа, са најширим овлашћењима око односа са фашистичком Хрватском  али и још интензивније по питању насилног покатоличавања православних Срба, ужаснутих  злочинима, који су одмах почели широм тек проглашене државе.

Из самог Ватикана, стигоше прецизна упутства и формулари са објашњењима око поступка прекрштавања већ крштених, али многе Србе ни то не спаси.

Свештеници  РКЦ  цинично су тумачили  да су они спасили само душу, а трошно тело ипак препустили усташким кољачима, на решавање „српског питања“!

Кад победа совјетског војника и оружја постаде очита, у Ватикану се интензивно потражи решење  за  спасавање  свих  фашиста који одмах добише почасни статус „војујућих Кристових бораца“,  против комунистичких антикриста.

Мрачна улога у спасавању хрватских фашистичких злочинаца почела је после капитулације Италије, тајним сусретом папе и некадашњег фелдвебела „вражије дивизије“ из Великог рата али и изабраника пијаног Винстона, који тако унапред осигура свог „тројанског коња“ иза гвоздене завесе, коју је он већ испланирао!

Разговор светог оца и католика Јosipa Broza, енигма је и дан дањи, али није енигма видљив однос спрам  хрватских фашиста заштићених под паролом „братства-јединства“, која је послужила да се плански уништавају многобројни материјални докази  почињеног злочина геноцида, над Србима, Јеврејима и Ромима, широм НДХ!

Сукоб хрватског метрополите и надбискупа Степинца са комунистичком власти 1946.године био је повод за његово суђење, које доказано утврди учешће РКЦ у злочину геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ!

Ватикан баци одмах Анатему на све католике који су учестовали у суђењу, проглашавајући га за идеолошко и чињенично неосновано, упркос материјалних доказа!

Прекид односа између Југославије и СВ. столице трајаће до шездесетих година прошлог века и нормализован је на обострану жељу, а окруњен новим сусретом папе и фелдвебела BROZA. Сусрет у Ватикану збио се баш у време дивљања хрватског „маспокрета“, те и њега обавија тајна о темама дијалога дужег од једног часа.

Као видљив напредак, уследила је одлука Ватикана да формира БКЈ (бискупска конференција Југославије) као кровну организацију РКЦ, у тадашњој заједничкој држави.

Међутим, одмах након тајног споразума председника САД Роналда Регана и папе Ivana Pavla II (Vojtila) о рушењу Берлинског зида и растурању државе Југославије, донета је 1986.године одлука да се формира Beogradska Metropolija која покрива територију некадашње „преткумановске Србије“, без Војводине, Косова и Метохије као и Рашке области (колоквијални назив „Санџак“)!

Да се „власи не досете јаду“ Метрополија је ипак имала административну надлежност и над бискупијама РКЦ у Суботици, Зрењанину и Сремској Митровици.

Кад почетком девете деценије прошлог века почне крвави распад заједничке државе Југославије, Ватикан ће први у свету признати насилно отцепљене републике Словенију и Хрватску за самосталне државе, а притом  и даље имати свог представника, папског нунција у Београду!

Додуше, ни распадајућа држава није имала јединствен став у колективном руководству, да адекватно одговори и  одмах прекине дипломатске односе са тим покварењацима!

Када под притиском САД и НАТО, УН донеше одлуку о увођењу санкција држави Југославији  која је изопштена из светске заједнице, искористи Ватикан постојећи interregnum и самовољно донесе одлуку да угаси БКЈ (бискупска конференција Југославије), јер су настале нове државе!

Ватикан је тек у новембру 1997.године формирао Бискупску конференцију СР Југославије, коју ће потом преименовати у Бискупску конференцију Србије и Црне Горе.

Одлуком Ватикана, 2004.године створена је Међународна бискупска конференција „Св.Ћирила и Метододија“ која обухвата све РКЦ бискупије и гркокатоличке егзархате на простору Србије, Црне Горе и Македоније!

Тако МБК „Св. Ћирила и Методија“ чине: Beogradska nadbiskupija, Barska nadbiskupija, Subotička biskupija, Zrenjaninska biskupija, Kotorska biskupija,  Apostolska administratura za Kosovo (Prizren) – biskup mons. Dodë Gjergji, Grkokatolički egzarhat za Srbiju i Crnu Goru (Novi Sad) – egzarh mons. Đuro Džudžar, Skopska biskupija i grkokatolički egzarhat za Makedoniju – biskup i egzarh mons. Kiril Stojanov.

Чланови МБК „Св. Ћирила и Методија“, на заседању 2014. године „самоиницијативно“ су предложили Ватикану да се уместо МБК успоставе „националне бискупске конференције“.

Одговор надлежне институције ватиканске, Конгрегације за бискупе, још увек се чека!

У међувремену се интензивно сређује зграда у Панчеву, где би требало да буде седиште МБК „Св.Ћирила и Методија“!

Шта се заправо крије иза овог предлога о „самогашењу“ МБК, који је образложен „језичким баријерама“!?

Овим захтевом угасила би се историјски утемељена функција примас Српски (primas Serbiae) коју су још Немањићи исходили, те би тако била укинута категорија Срби-католици, и дефинитивно изгубљен део културног наслеђа у Дубровнику.

Видљиво је да садашњи носилац те титуле, Zef Gashi надбискуп Барски, упорно службено „заборавља“ на њу!

Ако се овај предлог усвоји добићемо Националну бискупску конференцију Црне Горе; Македоније; „Косова“ (већ постоји апостолски администратор!)

Овим предлогом, статус „Косова“ био би подигнут на ниво самосталне црквене територије без пуног дипломатског признања (за сада), а Србија неће бити призната као црквена територија у својој државно-правној целовитости!

Предлог „самогашења“ МБК „Св. Ћирила и Методија“ први је потписао тадашњи папски нунције  у Београду Msgr. Orlando Antonini, те се не може нагађати да Ватикан није био у току припреме!

Ватиканска нунцијатура у Београду надлежна је само за крњу Србију, за Црну Гору надлежан је нунциј у Сарајеву, за Македонију је надлежан нунциј у Софији, а за „Косово“ је надлежан нунциј у Љубљани!

Овим шематизмом, јасно је видљиво да Ватикан одавно Косово и Метохију не сматра делом државе Србије, те је сво убеђивање необавештеног народа о „добрим намерама“ „светог оца“ Франциска, шарена лажа за лаковерне!     

Да ли можда адаптација зграде у Панчеву упућује на будуће средиште „националне бискупске конференције“ Србије или је вероватније припрема за будућу „Интернационалну бискупску конференцију Војводине и „преткумановске“ Србије?

Када Зрењанински бискуп монс. László Német изјављује да се припрема посета „светог оца“ Србији, не ради то на своју руку (како хорски лажу многи!), већ као председавајући МБК „Св. Ћирила и Методија“!

Хоће ли можда уследити доношење Конкордата као видљив „напредак“ у односима државе Србије („преткумановски модел“) и Свете Столице, да се тим поводом најзад и појави „свети отац“ у Београду?!

Што србијански трио пајаца „фактор – казанџија – коферче“ игра по жици за ангажман код својих господара САД и НАТО, не чуди, народски се каже да је „политика курва а политичари макрои“ (макар и на жици)!

Ал` што Свети Синод СПЦ неће да види истину њима поодавно знану, о суштини у односима Ватикана и државе Србије, забрињавајуће је, јер они ипак Свевишњег служе а не САД и НАТО, земаљске, само  пролазне силе!

А  млинови  ватикански  мељу …………!

22. 4. 2016. Фонд стратешке културе, за ФБР приредила Биљана Диковић

3 replies »

  1. Све дотле док се РУСКИ ЦАР не зацари и све ватиканце, паписте како у РПЦ тако и у СПЦ не очисти са свим осталим недостојним свештеницима монасима и монахињама нема нама добра живота.
    Какав народ таква и сама држава и власт.
    Молимо се Господу да што пре дође и коначно безбожнике, безаконике овога пролазнога света у пакао отера.
    Срамота једна да само стомак, уживање “ отворени гроб “ србадији служи и да великом броју више неће бити спаса јер их Господ Бог и заповести Његове не интересујуи не примењују. Џабе молитва, пост, покајање, када нема добрих Богоугодна добра и корисна дела. Да је било дела неби се ни 101 манастир Ваљевска Грачаница потопила ради масона безбожника који воде Србију у пропаст.

    Нека нас ПРАВОСЛАВАЦА остане само толико да се Господ Бог радује и да све безбожнике и безаконике овога пролазнога света КОНАЧНО у пакао отера.

    Свиђа ми се

  2. Жалосно је то што код Срба још увек постоје деобе,и та коб ко зна колико ће нас још пратити. Несхватљиво је да не можемо схватити поуке из прошлости,сазнати праву истину и збивања која су се дешавала током 2 светског рата,када је сваком доступно да сагледа стварност и разлучи истину од лажи.Геноцид у Јасеновцу су починили усташе,али је тачно да су га србски комунисти прикривали све до данашњих дана што је доказ да им је циљ био исти уништење Србскога народа и Православља.Та истина као и многе друге треба да нас уједине,да се никада Србски народ више не дели и сели.Јер нас баш те деобе и сеобе упропастише и доведоше на ивици нестанка.

    Свиђа ми се

  3. Autor članka bi morao znati da je upravo Srpska emigraca organizovala proteste protiv sudjenja Stepincu. Pop Djujić, saradnik ustaša i nemaca, samozvani četnički vojvoda, najviše zla je naneo isključivo i jedino pripadnicima srpskog naroda, širom amerike je organizovao skupve podrške Stepincu. Milan Stojadinović, intimus i biznis partner Ante Pavelića dok je boravio u Argentini, deda jednog od kreatora SPLAČINARE koju zovu PRAVOSUDNI SISTEM SRBIJE, rehabilitovan eksepresno I NJEGOVA IMOVINA JE VRAĆENA TOM ISTOM UNUKU, bio je najgrlatiji protivnik sudjenja Stpincu! A povodom već olinjale matrice kako je Broz prikrivao zločine hrvata nad srbima prva je zemaljska (brozova) komisija 1946 utvrdila da je 650.000 srba pobijeno samo u Jasenovu. I ovo bi bio najrealniji broj žrtava. Da ne navodimo ostala stratišta. A preko 1200 sveštenika ustaša je streljano. Završeno je iskopavanje oko 60 zlikovaca srteljanih kod Širokog Brijega u zapadnoj Hercegovini. Ustaška vlast ih proglašava za mučenike i žrtve komunističkog terora. Ili pop Milorad Vukojčić zvani Maca (izvedeno od „macola“ koju je koristio prilikom likvidacije zarobljenih pripadnika NOV i njihovi sipatizera)…. pop Koljač! Vodja četničke crne trojke! Bio sa Nemcima u Pljevljima do kraja rata. Zalupani kažu da je to KOMUNISTIČKA PROPAGANDA (!?) Kako da ne! Kao što je i komunistička propaganda glumca Miše Janketića (još uvek živ) koji je kao dete molio zlikovca da mu ne zakolje majku Milicu! Zaklao je kao i desetine drugih! Streljan je posle rata! SPC ga proglašava svetim od 2005!? A koja je razlika izmedju Mace i Stepinca? Jedino što Maca nije imao priliku da pobije više srba!

    Свиђа ми се