АКТУЕЛНО

4. Политички некоректна анализа Ислама као насилне политичке идеологије: ЏИХАД- ИСТРЕБЉЕЊЕ ИЛИ ПОКОРАВАЊЕ СВИХ НЕМУСЛИМАНА


IV – ЏИХАД- ИЛИ СВЕТИ РАТ ПРОТИВ СВИХ КОЈИ НЕ ЖЕЛЕ ДА СЕ ПОКОРЕ ИСЛАМУ…

Сведоци смо ових дана како се исламски школарци („свих боја“), западни квази-филантропи, и политички коректни државници, и (про)западним режимима блиски медијски посленици, утркују у томе да смртно преплашеном (у светлу најновијих терористичких паравојних акција у срцу старог континента) и према Исламу оправдано ксенофобичном „европском пуку“ (читај: простом народу), објасне да је Ислам „религија мира и толеранције“, и да су нам недавно „увежени“, али и наши домаћи муслимани, који нам се (не)оправдано причињавају као „суседи из пакла“, најбољи пријатељи, са којима морамо да градимо заједничку и светлу будућност.

Овде има само један мали проблем, иако вероватно већина национално и верски кастрираних, и „мулти-култи“ пројектом слуђених, Европљана, и даље слепо верује у имагинарни пројекат „евроунијског братства и јединства“- то сигурно није случај са нашим исламским „суседима из пакла“. Напомена– Овде говорим о посвећеним, или стриктним муслиманима, који се дословце придржавају слова Курана, Хадифа, Сура идр.исламских верских доктрина- Наравно да секуларни или „формални“ муслимани, који још увек представљају већину у свету, нису претња немуслиманском свету, због чега су и сами често мета „оних посвећених“…

Они стижу (или „битишу“ међу нама) на ове просторе са екстремном предрасудом и анимозитетом према дакадентној западној култури, а посебно према хришћанству- многи стижу задојени мржњом, коју често испољавају отворено, али много чешће прикривено. Неки стижу са много мрачнијим циљевима и плановима, у склопу оружаног и бруталног џихада, који већ годинама најављују немуслиманском остатку света; Са крајњим циљем- „Да копље Ислама забоду у срце Европе“ (чувена мисао цара Мурата из филма „Косовски бој“- овде наравно у функцији метафоре). У многим аспектима тај план се већ остварује, данашња Европа увелико крвари од рана нанетих „исламским копљем“…

***

Ако верујемо да су недавна масовна убиства у Паризу и Бриселу најгоре што је могло да нас задеси, онда се жестоко варамо. Статистика и компетентне анализе, које свакако нећете никада видети на политички коректним медијима (осим можда у обелодањеним тајним западно-обавештајним извештајима, који се иначе љубоморно прикривају од јавности, па чак и од демократски изабраних западних националних парламената) указују на то да нас тек чекају много мрачнији догађаји, који ће евентуално увући најстарији континент у вишедеценијски грађански и верски рат. Ратови 90их на нашим просторима ће тада за Европу и остатак западног света, у поређењу са тим сценаријем, личити на мачји кашаљ.

Да ови моји наводи нису „празне речи“ најбоље сведочи, од европске јавности иницијано прикривена, чињеница да је ухапшени (пре пар дана у Белгији) организатор париског масакра Салах Абдеслам, довео из Сирије око 90 високо тренираних бораца „Исламске државе“. Више десетина њих су посебно тренирани у прављењу разорних бомби. Овај податак је недавно обелоданио „Њујорк Тајмс“ који је преко извора из ЦИА дошао у посед извештаја француских служби безбедности, на 55 страница. Накнадно је објављен у британском „Дејли Телеграфу“ и неким другим „мање зависним“ европским медијима.

Оно што треба да забрине, не само европске, већ и наше званичнике, јесте признање Абдеслама да су ових 90 високо тренираних терориста ушетали у ЕУ, у неконтролисаним колонама избеглица камуфлирани у „азиланте“, који су до недавно пролазили кроз европске границе као кроз швајцарски сир (а посебно кроз Србију, са аминовањем нашег „квази-филантропског“ државног врха,који је очигледно таквим понашањем покушавао да компензује губитке током „Бриселских преговора“ и отварања уцењивачких „ЕУ поглавља“). Европске службе безбедности указују да је најмање 5.000 добро утренираних терориста ИД већ стратешки позиционирано широм ЕУ. Добро обавештени независни новинарски извори наводе да је ова бројка тек врх леденог брега.

Ако узмемо у обзир да је само у прошлој и овој години у Европу „ушетало“ скоро два милиона избеглица, од којих убедљиву већину чине муслимани, и то углавном млађи мушкарци војног доба- онда је реалистично очекивати не само погубније терористичке акције, већ и праве паравојне акције наоружаних муџахединских одреда- од стране инфилтрираних и домаћих исламиста.

Да би схватили овакву мотивацију и патолошку мржњу исламиста према хришћанском и другом немуслиманском свету, неопходно је да разумемо и растумачимо право значење речи „џихад“.

ИНТЕРЕСАНТАН ПОДАТАК ИЗ НАШЕ ИСТОРИЈЕ- Ми у Србији смо одрасли уз реч „џихад“ а да тога већина нас није ни била свесна. Наравно те чињенице нисам ни ја био свестан, све док недавно нисам одслушао емисију радија СнагаНарода.нет, у којој је један угледни духовник објаснио право значење речи из популарне дечје песмице „Ђиха, ђиха све четири круте…“ По његовом тумачењу реч „ђиха“ се одомаћила у нашем народу у време најезда хорди Отоманске империје које су одлазили у свети рат „џихад“ против хришћанске Европе.  Пролазећи кроз Србију они су мамузали коње уз поклике „ђихад, ђихад“… Наш народ је те поклике асоцирао са „јахањем коња“, и тако се код једног дела нашег народа уврежила реч „ђиха“. Звучи врло логично, уосталом србски језик је преплављен речима „потурицама“, чијег оригиналног значења често нисмо ни свесни…

***

Ипак прави џихад, онако како је дефинисан у Курану и другим исламским доктринама, има много озбиљније, и по нас хришћане, погубније значење. Наравно да ће западни исламски школарци покушати у својим тумачењима да нас убеде да се џихад односи на метафорични духовни а не на физички рат, унутрашњу духовну борбу, код посвећених муслимана.

Сам Куран у неким поглављима дозвољава флексибилна тумачења, док добронамерни и недобронамерни исламски школарци који имају задатак да „обману“ остатак неинформисаног света, о суштинском карактеру Ислама, често цитирају речи пророка Мухамеда из периода његових раних учења, када није има духовну ни световну моћ међу муслиманима. Типичан је цитат његових речи „Алах каже (2:256): Не треба да буде присиле у религији, истина (ислам) ће бити видљива свима након спознаних грешки“[1]. Да би истовремено у поглављу Курана 47:4 било изречено следеће: „Дакле, када сретнете невернике, сеците њихове вратове, све док их не покољете“!

***

Наравно да би било дивно када у пракси не би било насилног „потурчивања“, смртних казни за апостазију, и истребљења читавих верских и етничких скупина, само зато што не прихватају Ислам, али сви знамо да то, нарочито данас у нашем модерном 21. веку, једноставно није тако.

И у овом случају се ради о простој замени теза. Сам пророк Мухамед је у својој каснијој пракси напустио таква мирољубива учења и период његове духовне и световне владавине је у историји био обележен масовним крвопролићима и насилним поробљавањима и превођењем на Ислам немуслиманског света, на више континената. Куран какав знамо у данашњој форми итекако подстиче на насиље, чак у 164 поглавља се спомиње свети рат „џихад“, да не говоримо о есктремним исламским доктринама (текстовима) веома радо прихваћеним од стране милиона муслимана, и стриктној примени варварских шарија закона.

***

ЦИТАТИ ЏИХАДА У КУРАНУ И ДРУГИМ ИСЛАМСКИМ ВЕРСКИМ ТЕКСТОВИМА:

Муслим (један од историчара-тумача) у Сури 20:4645 описује речи пророка Мухамеда: „Постоји чин који ће те уздићи у највише рајске висине, где ћеш бити изнад свих других, на врху самог раја.. Тај чин је Џихад у име Алаха! Џихад у име Алаха“!- Ова ставка Курана је често једна од главних мотивација за „бомбаше самоубице“…

Куран (2:191-193): „Убијај их где год их нађеш, и протеруј их из места… Алах је милосрдан и опрашта, зато се бори против њих све док не устукну, И све док не буде ниједне друге вере осим Алахове“- Упутство муслиманима да убијају, поробљавају и прогоне невернике…

Куран (3:56): „А оне који одбаце веру, Ја ћу казнити са страшном агонијом, и на овом и на оном свету, и нико неће моћи да их спаси“- Практична примена апостазије у Курану- претња отпадницима од вере „страшном казном“…

Куран (3:151): „Ускоро ћемо створити терор у срцима свих Неверника…“ (4:74): Оне који се боре у  име Алаха и који дају овоземаљски живот за рајски, и који страдају у Алахово име као победници, морамо богато да наградимо..“ – Ових пар пасуса и овде јасно упућују на теолошко-идеолошку мотивацију за масовно убиства цивила од стране данашњих бомбаша самоубица.

Куран (4:89): „Они ће желети да се и ти одрекнеш Алаха и будеш као они; Али не прихватај их за пријатеље, све док и они не приђу Алаху. Али ако се отимају од наше вере, хватај их и убијај где год да су, и никада не буди пријатељ са њима“. Ова ставка Курана је важна да би схватили- да стриктни и посвећени муслимани неће никада бити (искрени) пријатељи са „неверницима“ (у ту категорију свакако убрајају и православне хришћане). Из личног искуства знам да једини муслимани са којима сам био у стању да успоставим какав такав пријатељски однос, су били они- секуларни, „формални“, или по тумачењу исламских школараца, отпадници од вере, и недоследни муслимани. Стриктни и посвећени муслимани се једноставно не друже са „неверницима“ (за њих су неверници сви апостати, атеисти, и припадници свих других религија)– Куран им то, као што се види из овог пасуса, изричито забрањује.

Куран (4:95): „Они верни који седе код куће и не излажу се ризику нису једнаки онима који се боре на Алахов начин. Алах сматра узвишенима само оне који се боре са свим што имају у односу на оне који седе код куће (и не боре се у име Алаха). Онима посвећенима у вери Алах је обећао награду, и Алах препознаје оне који се жртвују и боре, и ставља их изнад оних који седе код куће.“ – Овде се очигледно критикују мирољубиви (или недовољно посвећени) муслимани који „не напуштају куће“ и одбијају да се придруже Алаховим следбеницима у борби. Овај пасус на најбољи начин негира „модерни мит“ исламских школараца да је џихад наводна унутрашња духовна борба, а не насиље- Јер ако се од муслимана очекује само „унутрашњи (духовни) џихад“, онда нема потребе позивати их на улицу (да „напусте куће“) и у свети рат „џихад“, а притом их још застрашивати санкцијама!?

Куран (5:33): „Казна за оне који иду у рат против Алаха и његовог Пророка и отимају земљу, мора да буде следећа- Они морају да буду убијени или разапети на крсту, или њихове руке и стопала да буду одсечени и бачени на супротне стране…“ – Ми видимо да управо такву врсту варварског кажњавања према наводним непријатељима Ислама данас примењује тзв. „Исламска држава“, и то на масовној размери. Али такве бруталне казне се такође примењују, углавном у појединачним случајевима (али не ретко и при групним јавним погубљењима) у мирнодопско доба, у „шарија државама“ попут Саудијске Арабије, Афганистана, Уједињених Арабских Емирата, и других…

***

Да не би у наставку замарали читаоце цитирањем свих осталих проблематичних верси Курана и цитата других исламских светих књига, којих је буквално на стотине, овде ћемо урадити скраћену анализу још неколико пасуса, који су важни за разумевање чињенице да Ислам, у свом дословном тумачењу и стриктној примени Курана и других светих текстова, свакако није „религија мира и толеранције“ како нам се то медијски и „политички-коректно“ пласира готово свакодневно, већ да се дефакто (под условима где се Ислам примењује дословно) ради о верској и политичкој идеологији насиља и бруталне дискриминације против свих неверника (отпадника од Ислама, и припадника свих других вера,нарочито хришћанске и жидовске). Таква пракса се данас спроводи не само у исламским земљама, већ свуда где муслимани успевају да остваре већину, или бар достигну „критичну масу“. Уосталом то видимо на очигледном примеру наивне „мулти-култи“ Европе, која данас тешком ценом плаћа свој квази-филантропски мазохизам, и још увек наивно верује да муслимани желе да се добровољно асимилују у њихово друштво и прихвате такозване „западне вредности“. Пракса указује на то да је све у ствари углавном супротно од таквих наивних (дезинформисаних) ишчекивања-

Куран учи своје следбенике између осталог да је (природна) смрт муслимана који није учествовао у џихаду- смрт хипократе и бескорисна (Куран 20:4696). Убиство деце током похода против неверника је по Мухамеду оправдано јер они су исто што и њихови родитељи (Куран 19:4321-4323). Уби сваког жидова који ти падне шака (Куран 7:97). Мохамед је изговорио да убити неверника је лако и безначајно (Куран 9:69). Алахова жеља је да се непријатељи на освојеној територији побију а не заробе, јер једино тако муслимани долазе у потпуни посед земље, и на тај начин се  манифестује права вера- Ислам (Куран 3:27).

Одсецање главе „непријатеља“ уз поклике Алах Акбер је „вечита инструкција“ Курана и Хадифа. Свакога ко је препрека на Алаховом путу треба уништити, и побити све оне који не верују у Алаха (Ибн Ишак 990-992). Прогонити и убијати непријатеље у бекству, и не штедети рањене противнике (Куран 4:14).

Да би утерали неверницима страх у кости, Куран прописује мучење „непријатеља“ чупањем ноктију и одсецањем глава (8:12).

Свети рат- Џихад мора да се води против свих неверника све док не нестану све друге религије, и у свету остане само једна- Алахова вера. По пророку Мухамеду Алах не сме да има ривала у ни једној другој вери (Куран 8:39). На освојеним територијама треба терорисати и уништавати и цивилно становништво (Куран 8:57). Свом силом и оружјем треба спречити невернике да побегну са освојених територија, јер сви они су Алахови непријатељи (Куран 8:59-60). Једини начин да се избегне смрт, патња и ропство неверника који се нађу под контролом Алаха, јесте да добровољно пређу у Ислам и потом плаћају исламске порезе (Куран 9:5).

Руке муслимана је оправдано окрвавити у борби против неверника, као и понижавати невернике на друге начине (Куран 9:14). Муслимани морају да се стално боре против хришћана и жидова, и све оне који одбијају Ислам морају да побију или узму за робове– све док се не предају и постану понизни, и почну да плаћају „јизу“ (порезе). Ово је било једно од последњих „откровења“ Мухамеда, пре него што је армија Ислама упућена у поход на Хришћанство (Куран 9:29).

Ислам не признаје Хришћанство и Јудејство као веру и сматра их богохулништвом и зато Алах мора да их уништи (Куран 9:30). Свим муслиманима који не желе да окрваве руке у име Алаха се прети страшним казнама и местом у паклу (Куран 9:38-39). Муслимани морају да воде освајачке ратове у име Алаха и да у тој борби жртвују своје животе, оружје и имовину. Невернике је дозвољено дехуманизовати и са њима чинити све што је муслиманима воља, укључујући покољ (Куран 9:41- 9-73).

Алахови следбеници морају да се боре против неверника у свом окружењу и тако докажу своју чврстину (Куран 9:123). Ислам дозвољава убиства чланова властите породице у „одбрани части“, али и убиства оних који се сматрају слабићима, укључујући и непослушну децу која одбијају да прате Алахов пут (Куран 18:65-81). Против неверника мора да се води џихад сво време (Куран 25:52).

Куран дозвољава и подстиче на убиство муслимана хипократа (који одбијају да се боре у име Алаха), свих Хришћана и Жидова, као и свих оних који говоре против Ислама– У ту сврху се захтева од свих муслимана да убијају горе означене. Ови пасуси Курана очигледно служе као оправдање данашњим екстремистима муслиманске вере да спроводе терористичке нападе и верска убиства (Куран 33:60-62, 3:167, 5:51-52).

Само муслимани који су окрваве своје руке у борби против неверника могу да прођу Алахов тест. Они морају непријатељима у битци да „посеку вратове“ или их учине робовима. Муслиманима који погину у име Алаха је „обећана награда“ (Куран 47:3-4). Муслиман не треба да посустане у борби, не сме да буде милосрдан нити „да плаче за миром“, мора да буде снажан и посвећен Алаху. Другим речима мора немилосрдно да уништава невернике (Куран 47:35).

Муслиманима (оним посвећеним) је једино дозвољено да једни друге третирају подједнако, док су неверници нижеразредна бића и са њима треба поступати брутално (Куран 48:29). Алах једино воли оне који иду у џихад, и зато је послао свог гласника Мухамеда да шири Ислам и покори или уништи све невернике (Куран 61:4, 61:9). Сваком муслиману који погине током џихада и притом окрвави своје руке, биће опроштени сви грехови и обезбеђено место у рају (Куран 61:10-12).

Свети рат џихад мора да  буде вођен не само против неверника, већ и против недоследних муслимана (хипократа) и њихов живот мора да се учини паклом и безнадежним (Куран 66:9).

Ово поглавље ћемо завршити цитатом Хадифе[2] (Букари 52:177)-  Када је исламски ратник упитао пророка Мухамеда да ли је дозвољено убијати жене и децу током ноћних напада на „паганска насеља“, Мухамед је одговорио: „Они (жене и деца) су исто као и други пагани“  Овај пасус је кључан за разумевање мотивације данашњих терориста из редова муслиманске вере. У оваквом тумачењу Курана они налазе оправдање за убијање невиних цивила током терористичких бомбашких напада на Западу, и у „ратним дејствима“ на Блиском истоку…

Написао Миодраг Новаковић

[1] Сура Ал Бакарија 256- слободан превод енглеске верзије

[2] Хадифе су текстови који описују речи Пророка Мухамеда


СЛЕДИ: V – ИСЛАМ ДОЗВОЉАВА И ПОДСТИЧЕ НАСИЛНЕ АКТЕ ПРОТИВ СВИХ НЕМУСЛИМАНА И АПОСТАТА


3. Политички некоректна анализа Ислама као насилне политичке идеологије: АПОСТАЗИЈА- СМРТНА КАЗНА ЗА НАПУШТАЊЕ ИСЛАМА

ИСЛАМ
Јусуф Ал Карадиви: „Када би муслимани из своје религијске праксе избацили Апостазију као форму кажњавања, Ислам данас вероватно не би ни постојао“  III – „АПОСТАЗИЈА“- ИЛИ КАКО ИСЛАМ ПОД ПРЕТЊОМ СМРЋУ ДРЖИ […]

—————–

2. Политички некоректна анализа Ислама као насилне политичке идеологије- ИСЛАМОФОБИЈА „КУКАВИЧЈЕ ЈАЈЕ“ ОИК-а

КОПЉЕ ИСЛАМА- КОРИЦЕ ЗА КЊИГУ II – ЗАШТО „ИСЛАМОФОБИЈА“ ТРЕБА ДА СЕ ЗОВЕ „ХРИСТОФОБИЈА“!? Ових дана нас са глобалистичких медија и политичких говорница на Западу и у Србији бомбардују једним страшним изразом, који би требало да нам […]

 

———————

1. Политички некоректна анализа Ислама као насилне политичке идеологије- УВОД

ИСЛАМ Врло је лако разумети напоре добронамерних и недобронамерних исламских школараца са Запада да се у име западне исламске заједнице ограде од монструозних злочина „Исламске државе (ИД)“ и других (глобалних) муслиманских терористичких организација. Једни то чине из страха од реперкусија држава чије гостопримство уживају, други то чине с намером обмане и стварања осећаја лажне сигурности код својих „кауринских домаћина[1]….
—————–—

НАЈАВА ФЕЉТОНА Политички некоректна анализа Ислама као насилне политичке идеологије

ИСЛАМ СРБски ФБРепортер ће у наредним седмицама својим читаоцима презентовати ексклузивну интернет презентацију „политички некоректне“ фељтонске анализе насилног аспекта исламске политичке доктрине. Анализа се бави политичким и медијским табуима везаним за политички (теократски) […]

1 reply »

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.