АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА

СРБИЈУ ЗА СЕНДВИЧ – Да ли смо спремни да престанемо клечати?


30. април 2016. Глас младих

сссссс-300x155

Што се мене лично тиче, изборна крађа је веома очекивана и не видим ко се и због чега ту могао нешто изненадити.

Од људи који нам краду младост, наду, достојанство, част, будућност, очекивали смо да спроведу фер и надасве демократске изборе?

Међутим, јесте ми неочекивано потпуно понижење, смејање у лице и гажење права, закона, морала уживо у дому бивше Народне Скупштине, али некако се чини да је то можда стигло и у прави час, као шамар отрежњења сваком моралном и поштеном човеку, каквог год он политичког, друштвеног, идеалистичког опредељења он био.

То је био удар на човека, већ изгаженог и пониженог недељним резултатима парламентарних избора, то је завршни ударац за сваког, макар у души поштеног човека који је под принудама, претњама, несносним притисцима, који је са ланцима на рукама дао легитимитет својим џелатима…

У животу се заиста ретко укаже друга шанса, шанса да се поново вратимо корак уназад, размотримо своје одлуке и о њима добро размислимо. Често чинимо неопростиве грешке, оне које нас коштају и одреде наш даљи животни ток. Шанса коју ћемо имати 4. маја биће друга, сигурно и последња у којој ћемо моћи гласно рећи „НЕ“ неморалу, глупости, окупацији. И исправити макар део онога што смо забрљали прошле недеље, остварити право на победу основних људских права, на слободу говора и другачији став, на другачије мишљење, а када то постане сметња власти, јасно је да је то држава која улази у фашизам.

Не желим да верујем да је српски народ одустао од себе, јер ако јесте, то више није народ, него колонија, номадско племе које је изгубило своју земљу, идентитет, историју.

Ја још увек желим да верујем да у Србији још има људи у којима тече крв храбрих предака. Народ пред којим су узмицале најмоћније армије, данас пада под једним човеком, народ који је у свим балканским и светским ратовима, устанцима био на страни правде, слободе, права на живот и слободну реч, данас поздравља своју окупацију попут некада нацистичке Немачке, НДХ…

Изборити се за слободне изборе је основно људско право које нико не сме забранити. Ако се један народ за то не може изборити, не заслужује ни да има изборе, нити државу.

Као што је владајућа коалиција постала симбол најгорег људског талога, остварење најстрашнијих страхова свих мудрих, здраворазумних људи, бујице која је у ову напаћену земљу донела незапамћен ниво простаклука, нестручности, глупости, бахатости, неморала, свих „лоших ђака“ који су директно из школске клупе стекли самопроглашени докторат, свих оних који су на кумовски, рођачки, буразерски начин стекли право да владају над нама, а притом и да нас понизе и исмеју, тако је и Патриотски блок, коалиција Двери-ДСС постала симбол једног времена у коме смо ми све то дозволили, неправду, насиље над слабијим и извртање руглу сваког пристојног човека.

Зато је наша одговорност да почнемо да исправљамо наше грешке, почевши од среде и минимум од 1000 гласова који су потребни овој коалицији да се нађе у скупштини и постане глас против свега овога, угњетаваних, понижених, опљачканих.

Подсетимо, Двери-ДСС спуштен је испод цензуса резултатом 4,99%, у пракси, то је 9 броја 9 и то је један глас испод цензуса.

Пар чињеница које у старту резултат какав у историји цивилизације није виђен обара је:

1. Рок за коначне резултате РИК-а истекао је у 20:00, а резултати су, противно законским одредбама, саопштени у ˝глуво доба˝, око 02:30. Самим тим резултати су невалидни.

2. У гласачким кутијама било је 3101 гласачких листића мање од броја људи који су гласали – у кутијама 3,767.594 – гласало 3,770.695. По првом, законски валидном резултату, Двери-ДСС су на 5,000409 % гласова.

3. По резултатима избора са само једног бирачког места, у месту Лешак код Лепосавића, а што је и јавно документовано видео снимком, Двери-ДСС су, с обзиром на 21 покраден глас на 188.555 гласова, поново на 5,00% и изнад цензуса. А то је само једно бирачко место од наведених у видео-снимцима….

После свега, и упркос свему, вреди употребити ону ¨ко зна зашто је то добро¨, јер ово је можда прави тренутак у коме ће се видети ко је ко, одвојити ¨жито од кукоља¨, јер долази време одступања од свих политичких уверења, следи борба за живот и слободу, за основни смисао људског постојања – право на слободну мисао и став.

Да ли смо спремни да престанемо клечати? Да ли смо спремни кренути на тежак, али једини правичан пут отпора систему који лаже, страним марионетама, спинованој стварности?

Да ли смо спремни вратити идентитет?

Данас, у среду, а и након тога, добићемо одговор на сва питања и дилеме, као и оно главно – шта је од некада поносне и пркосне Србије остало…