АКТУЕЛНО

5. Политички некоректна анализа Ислама као насилне политичке идеологије: УБИЈ НЕВЕРНИКА


Дански истраживачки тим на челу са др Тином Магард, који је пуне три године изучавао 10 најпопуларнијих религија у свету, у својој компаративној анализи Ислама наводи следеће- „Неоспорна чињеница- да је Ислам у свету најнасилнија религија- се огледа у томе да је, у периоду од 11 септембра 2001. до краја 2014, почињено преко 27.000 смртоносних терористичких напада у име Ислама. Што одговара отприлике 2.000 напада годишње, или у просеку пет напада дневно“. Следеће истраживање урађено у Холандији међу турским имигрантима указује на чињеницу да чак „80% младих Турака не види ништа погрешно у вођењу Џихада (светог рата) против НеМуслимана“…

…Холандска званична статистика, на основу истраживања 2010., је вероватно једно од најпогубнијих сведочанстава о екстремном насиљу над женама и другим члановима породице међу муслиманским имигрантима: „Имамо око 500 `злочина части` сваке године, укључујући једно `убиство заштите части“ у просеку за сваки месец… `Злочини части` су готово ексклузивно почињени у контексту Ислама… Само у Амстердаму је евидентирано између 200 и 300 муслиманских жена, које у сталном кућном притвору држе њихови мушки сродници… Око 30.000 муслиманских жена у земљи је било предмет `гениталне мутилације`, сваке године око 50 муслиманских девојчица у Холандији је предмет `гениталне мутилације`…

 

V – ИСЛАМ ДОЗВОЉАВА И ПОДСТИЧЕ НАСИЛНЕ АКТЕ ПРОТИВ СВИХ НЕМУСЛИМАНА И АПОСТАТА[1]

Постоје наметнута идеалистичка и суштински лажна тумачења Ислама која имају за сврху прикривање нетолерантног и  насилног аспекта Исламске религије, у њеном оригиналном значењу и стриктној (дословној) примени- таква тумачења се углавном пласирају хришћанској, западној, и остатку „не-муслиманске“ јавности, у циљу стварања лажног осећаја сигурности у односу на текућу милитаризацију и експанзију Ислама у свету, а посебно у Европи, и остатку Западног света (и наравно на нашим балканским просторима).

Једна од таквих пласираних и политички истрошених флоскула јесте тврдња истакнутих исламских школараца и теолога да је „Ислам религија мира и толеранције“. Поред тога што ми видимо данас у практичној примени исламске доктрине у „Шарија земљама“ (под чијом владавином данас у свету живи око 650 милиона муслимана) и на територијама које су мета отворене агресивне, или прикривене и „тихе“, исламизације, да то свакако није случај; Такође и лингвистичко (терминолошко) тумачење израза „Ислам“ од стране исламских школараца и политички коректних (про)западних званичника- као религије „мира или толеранције“, јесте погрешно.

Према угледној данској научници Тини Магард, лингвистичком експерту, која је докторирала на Сорбони- већина арапских језичких експерата реч „Ислам“ тумаче као „подређеност“, или безусловну послушност Алаху. Дакле у старту се на Западу и хришћанским срединама ствара „мисперцепција“ оригиналног значења речи Ислам.

Ми смо у претходним поглављима начели ту тему, и једна од суштинских теза, која разбија лажне митове о Исламу као „религији мира и толеранције“, јесте сама традиционална (стриктна) исламска доктрина, која се најбоље огледа у исламском тумачењу да је свет подељен на два дела- „Кућа оних који су безусловно подређени Алаху– Дар Ал Ислам“ (муслимана) и „Кућа оних који су у рату са Алахом– Дар Ал Харб“ („неверници“- хришћани, жидови, апостати и друге немуслиманске религије).  Овакво тумачење подразумева да су муслимани у сталном рату (џихаду) и сукобу са немуслиманима. Угледни француски социолог Жак Елул то појашњава следећим речима:

Џихад је религијска дужност (муслимана). Он је део свете дужности коју мора да испуни сваки (исламски) верник. Једино (безусловно) испуњавање те свете дужности ће довести до експанзије Ислама.“

И ови цитати недвосмислено указују на насилни карактер Ислама, јер ако је џихад на првом месту (према исламским школарцима) само унутрашња духовна борба код муслимана, зашто су онда „подређени Алаху“ у сталном сукобу „са онима који су наводно у сталном рату против Алаха“, и зашто (и како) ће испуњавањем џихада доћи до експанзије Ислама (очигледно се мисли на освајање нових територија и исламизацију остатка света)!?

Ову тезу (експанзије Ислама) у пракси потврђују и подстичу њену радикалну примену већина данашњих исламских теолога и школараца. Историјски је документовано да исламска доктрина не дозвољава поделу (одвајање) између религије и државе, што чини Ислам (тамо где је стриктно примењен- нпр. у „шарија земљама“) теократском религијом. Што у пракси значи да исламским земљама  управља сам Бог (Алах) преко својих „намесника“. Први „намесник“ је био Пророк Мухамед, који се сматра творцем Ислама, и који је водио Арапе у беспоштедне освајачке ратове, пре свега на Блиском Истоку, Африци и Азији. Из тог периода су остали забележени цитати његових говора у Курану и Хадифама (и више десетина других историјских рукописа), где он подстиче и оправдава насиље против „неверника“.  Након њега следећи историјски „теократски намесници“ су били Калифи, да би настао период (до данашњих дана) у коме ту улогу преузимају отомански Султани и арапски Шеици (краљевске династије). Најбољи пример таквих теократија јесу најбогатије арапске земље Саудијска Арабија, Арабски Емирати, Кувајт, Бахреин, Катар и други. Сви смо сведоци да се данас на Блиском Истоку поново успоставља „средњовековни калифат“ у форми терористичке „Исламске Државе“ на чијем је челу самопроглашени Калиф Ал Багдади.

***

Овакав теократски карактер Ислама аутоматски имплицира да се овде не ради само о религији, већ и о политичкој идеологији, и то веома насилној. Неоспорне су историјске чињенице, званични документи исламских организација и недавна истраживања реномираних западних истраживача, који сведоче о варварском и антицивилизацијском карактеру исламске политичко-идеолошке праксе- шта ћете бољи доказ од тзв. „Исламске државе“,која у пракси примењује средњовековну исламску шарија доктрину (дефинисану у Курану, Хадифама,Сурама идр. светим текстовима) који у овом конкретном случају постају својеврсни „терористички уџбеник“.

У наставку су емпиријски и статистички докази практичне примене Ислама као насилне политичке идеологије, у функцији исламске теократско-политичке опресије немуслимана-

  • Крајем 12 века, реномирани исламски школарац, природњак и филозоф Аверос је ударао легалне темеље за кажњавање смрћу апостата (оних који напусте ислам): „Апостат кога други муслиман оптужи за вероломство мора да буде погубљен, у складу са речима пророка Мухамеда „Убиј све оне који напусте религију (Ислам)“, уз претходни захтев да се јавно одрекну вероломства и врате Исламу.Истовремено (исте године- 1198.) Ал Азар оснивач каирске „Исламске истраживачке академије“ се сагласио са „Исламским законом“ аутора Амдата ал Салика у коме се прописује начин кажњавања малолетних апостата: „Напуштање Ислама је најружнији и најгори облик вероломства… Када особа у пубертету и при здравом разуму напусти Ислам онда заслужује да буде убијена. У таквом случају обавезно треба захтевати од те особе да се одрекне вероломства и врати Исламу. Ако се одрекне вероломства треба га прихватити, али ако одбије треба га одмах убити“. Дакле Ислам за апостазију (вероломство) захтева смртну казну чак и за децу. У својим истраживањима ове теме наишао сам на документе где се у детаље прописује како треба казнити одрасле апостате, као и малолетне чланове њихове породице. Шарија судови у већини случајева прописују стављање деце апостата под надзор друштва и заплену њихове имовине, уз услов да ако се деца не врате Исламу до свог зрелог доба- пунолетства (из горњег случаја видимо да исламски школарци зрелим добом сматрају пубертет), онда и њих треба убити.
  • У другом поглављу ове анализе смо доказали како је политички коректна (орвелијанска) дефиниција исламофобије подметнута Западу у форми „кукавичјег јајета“ од стране „Организације за исламску кооперацију (ОИК)“. Веома пристрасни про-исламски карактер дефиниције исламофобије, која је беспоговорно усвојена од стране (про)западних и глобалистичких институција, у оригиналном тумачењу ОИК-а, у овом случају представља у најмању руку „конфликт интереса“. Оно што свему томе даје посебну тежину јесте непобитно доказана чињеница да је „Организација за исламску кооперацију“ директно укључена у пропагирање насиља против апостата (и других „неверника“)- У својој „Каирској декларацији“ (поглавља 10,19, 22, 22а, 22б, 22ц) ОИК прописује следеће: „Ислам је религија хармоничне природе. Забрањено је злоупотребити нечије сиромаштво или необразовање да би се та особа (из Ислама) превела у другу религију или атеизам… Шарија закон једини дефинише кривична дела и за њих прописује казне, не сме да постоји ниједан други закон… Нико не сме да јавно испољи слободно мишљење или став, који су у супротности са Шарија законом… Свако има право и дужност да се бори за правду и упозорава и делује против неправде и ђавола у складу са нормама Исламске Шарије… Информације које су важне за (исламско) друштво могу да буду експлоатисане и злоупотребљене против светости и достојанства Пророка, да подривају морал и етичке вредности, или дезинтегришу, корумпирају или повреде исламско друштво, или ослабе веру“.  Овакви анти-цивилизацијски ставови, и јавно залагање за стриктну примену шарија закона и просекуцију вербалног деликта против Ислама, од стране једне наводно академске и либералне исламске организације, која је успела Западу да подметне властиту дефиницију исламофобије, су у најмању руку дискутабилни. И јасно указују- или на необавештеност у (про)западним круговима (који отворено сарађују са овом исламском организацијом усвајајући њену пристрасну дефиницију исламофобије)  о правом карактеру и „сумњивим намерама“- или на њихову колузију са истом!?
  • Ми знамо да модерни исламисти данас све више освајају „сајбер простор“, и да је рецимо глобална терористичка организација „Исламска држава“ која ствара свој калифат, на практично варварским (пећинским) вредностима, невероватно софистицирана и веома вешто користи у пропагандне сврхе модерну технологију, посебно у области интернета, софтвера и електронских медија. Али у том „сајбер простору“ се симултано појављују и наводно едукативне исламске организације који привлаче западне посетиоце, попут веома популарног интернет портала „Ислам- питања и одговори“ (Islam QA). У пракси тај сајт, који један добар део својих активности посвећује „кажњавању апостата“ је 2012 објавио јавни позив на линч (убиство) свих непријатеља Ислама: „Апостати од Ислама као и Сви који поведу вербални рат против Ислама, морају да буду Убијени“.

***

Поред ових, постоје и многи други историјски документи, који доказују атроцијски карактер Ислама, од времена пророка Мухамеда до данашњих дана-

Током 14 векова Ислама, у име ове религије је убијено око 270 милиона људи“ – Јел Нејтан.

Дежурни браниоци Ислама често игноришу и заташкавају праве геноциде који су спроведени у име Алаха (због наводне апостазије, и у складу са одредбом Курана која захтева „Експанзију Ислама“), непосредно по смрти пророка Мухамеда, када су у такозваним „Рида ратовима“ истребљене десетине хиљада припадника (одрасли, старци, жене и деца) разних арапских племена. Али пошто је ова историјска тема (сами материјали из исламских извора) готово непресушна, ми ћемо се у наставку фокусирати на истраживачке анализе и статистичке податке пар угледних западних институција и научника (наших савременика)

  • Дански истраживачки тим на челу са др Тином Магард, који је пуне три године изучавао 10 најпопуларнијих религија у свету, у својој компаративној анализи Ислама наводи следеће- Неоспорна чињеница- да је Ислам у свету најнасилнија религија- се огледа у томе да је, у периоду од 11 септембра 2001. до краја 2014, почињено преко 27.000 смртоносних терористичких напада у име Ислама. Што одговара отприлике 2.000 напада годишње, или у просеку пет напада дневно. Следеће истраживање урађено у Холандији међу турским имигрантима указује на чињеницу да чак „80% младих Турака не види ништа погрешно у вођењу Џихада (светог рата) против НеМуслимана“. Др Магард се позива и на испитивање организације „Џихад Монитор“ која документује да 75% европских муслимана мисли да текстови из Курана и других светих књига морају да буду примењени дословце“.
  • Религија Мира (The Religion of peace) популарни веб портал је дошао до сличних статистичких података, педантно бележећи исламске терористичке нападе у свету, у периоду од 11 септембра 2001 до 1 јануара 2014. По њима прецизан број тих напада је: 22.178….
  • Холандска званична статистика, на основу истраживања 2010., је вероватно једно од најпогубнијих сведочанстава о екстремном насиљу над женама и другим члановима породице међу муслиманским имигрантима:
  • „Имамо око 500 `злочина части` сваке године, укључујући једно `убиство заштите части“ у просеку за сваки месец… `Злочини части` су готово ексклузивно почињени у контексту Ислама… Само у Амстердаму је евидентирано између 200 и 300 муслиманских жена, које у сталном кућном притвору држе њихови мушки сродници… Око 30.000 муслиманских жена у земљи је било предмет `гениталне мутилације`, сваке године око 50 муслиманских девојчица у Холандији је предмет `гениталне мутилације`… У септембру 2010. убедљива већина жена које су побегле од насиља у породици и склониле се у `сигурне куће` су биле (углавном) муслиманке: 26% Туркиње, 24% Мароканке, 27% Ирачанке, док су 23% чиниле остале жене, али готово ексклузивно `не-европског порекла`“. 

  • Немачки професор Кристијан Фајфер, са Института за криминолошке студије у Доњој Саксонији, наводи податке властитог истраживања на узорку од 45.000 тинејџера, којим је установио да- „Дечаци из муслиманских породица су неупоредиво више насилни од дечака из других религија и атеистичких породица“.
  • Француски социолог Жак Елул је добар део своје каријере посветио проучавању Ислама и своја кључна сазнања је самаризовао у следећој реченици: „Џихад (свети рат) је верска обавеза, то је део религиозних дужности које сваки верник (муслиман) мора да испуни, то је зацртани пут експанзије Ислама“.
  • За филозофа Роџера Скрутона веома је забрињавајући Вахабистички (вехабијски) приступ тумачењу двосмислених (и „вишесмислених“) текстова Курана. Скрутон цитира оригинално вахабистичко тумачење: „Свако ко чита Куран треба да га тумачи онако како њему одговара, али у складу са исламском доктрином“. Скрутон такво „слободно тумачење“ Курана описује следећим речима: „Све док је то тако, `муслимански мученици- самоубице`, који су спремни да прихвате и примене дословце пасусе Курана о убијању `других`,  долазиће у таласима… Дословна примена таквих верских схватања у наше доба, мотивисаће безброј њих (муслимана) да крену у рат против сваког кога сматрају (по слову Курана) Великим Сатаном“…

[1] Апостати- „отпадници“ од исламске вере

Написао Миодраг Новаковић

СЛЕДИ: VI – ПРОПАГАНДА И ОБМАНА У ФУНКЦИЈИ ИСЛАМСКЕ ДОКТРИНЕ…

***

4. Политички некоректна анализа Ислама као насилне политичке идеологије: ЏИХАД- ИСТРЕБЉЕЊЕ ИЛИ ПОКОРАВАЊЕ СВИХ НЕМУСЛИМАНА

ИСЛАМ (Букари 52:177)- Када је исламски ратник упитао пророка Мухамеда да ли је дозвољено убијати жене и децу током ноћних напада на „паганска насеља“, Мухамед је одговорио: „Они (жене и деца) су исто као и други пагани“ Овај пасус је кључан за разумевање мотивације данашњих терориста из редова муслиманске вере. У оваквом тумачењу Курана они налазе оправдање за убијање невиних цивила током терористичких бомбашких напада на Западу, и у „ратним дејствима“ на Блиском истоку…

—————–

3. Политички некоректна анализа Ислама као насилне политичке идеологије: АПОСТАЗИЈА- СМРТНА КАЗНА ЗА НАПУШТАЊЕ ИСЛАМА

ИСЛАМ
Јусуф Ал Карадиви: „Када би муслимани из своје религијске праксе избацили Апостазију као форму кажњавања, Ислам данас вероватно не би ни постојао“  III – „АПОСТАЗИЈА“- ИЛИ КАКО ИСЛАМ ПОД ПРЕТЊОМ СМРЋУ ДРЖИ […]
—————–

2. Политички некоректна анализа Ислама као насилне политичке идеологије- ИСЛАМОФОБИЈА „КУКАВИЧЈЕ ЈАЈЕ“ ОИК-а

КОПЉЕ ИСЛАМА- КОРИЦЕ ЗА КЊИГУ II – ЗАШТО „ИСЛАМОФОБИЈА“ ТРЕБА ДА СЕ ЗОВЕ „ХРИСТОФОБИЈА“!? Ових дана нас са глобалистичких медија и политичких говорница на Западу и у Србији бомбардују једним страшним изразом, који би требало да нам […]

 

———————

1. Политички некоректна анализа Ислама као насилне политичке идеологије- УВОД

ИСЛАМ Врло је лако разумети напоре добронамерних и недобронамерних исламских школараца са Запада да се у име западне исламске заједнице ограде од монструозних злочина „Исламске државе (ИД)“ и других (глобалних) муслиманских терористичких организација. Једни то чине из страха од реперкусија држава чије гостопримство уживају, други то чине с намером обмане и стварања осећаја лажне сигурности код својих „кауринских домаћина[1]….
—————–—

НАЈАВА ФЕЉТОНА Политички некоректна анализа Ислама као насилне политичке идеологије

ИСЛАМ СРБски ФБРепортер ће у наредним седмицама својим читаоцима презентовати ексклузивну интернет презентацију „политички некоректне“ фељтонске анализе насилног аспекта исламске политичке доктрине. Анализа се бави политичким и медијским табуима везаним за политички (теократски) […]

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s