АКТУЕЛНО

7. Политички некоректна анализа Ислама као насилне политичке идеологије: ЗАКЉУЧАК- ЗАБРАНИТИ ВАХАБИЗАМ, ШАРИЈУ И БУРКЕ…


…Западно и хришћанско друштво ако жели да ефикасно реши (и спречи) овај горући проблем који данас води неминовно ка крвавом грађанском и верском рату  у Европи (сличном 30годишњем „Лутеранском“  у 17 веку), по мишљењу писца ових редова, морало би- Поред заустављања неконтролисане (али очигледно планиране) „сеобе народа“ са Блиског Истока-

Да забрани постојање и примену „шарија закона“, санкционише ношење „бурке“ и стави ван закона „салафи-вахабизам“…

…И да потом отпочне радикални процес „де-гетоизације“ муслиманских средина, стриктну законску контролу исламских верских и школских институција, и уведе конкретне законске санкције према верским институцијама и породицама из којих се регрутују исламски терористи и екстремисти… 

Све мање од тога једноставно ће бити запушивање прстом рупе на „исламском бурету барута“ чији фитиљ догорева пред нашим очима…

VII – ЗАКЉУЧАК

d0bad0bed0bfd199d0b5-d0b8d181d0bbd0b0d0bcd0b0-d0bad0bed180d0b8d186d0b5-d0b7d0b0-d0bad19ad0b8d0b3d1831

***

Приликом писања ове анализе фокус аутора је био на политичком карактеру исламске доктрине, који је неоспорив, и који је неоспориво насилан. Овде треба подвући чињеницу која је документована у овом тексту да велика већина муслимана у свету не подржава такав насилни политички карактер и дословну праксу Ислама, већ се опредељују за његов умерени верски и аполитични карактер.

Ми смо у тексту указали на чињеницу да се 64% муслимана у скоро свим исламским земљама (изузев Саудијске Арабије, УАЕ, Омана, Катара, Бахреина и Кувајта- који су спречили спровођење ове анкете, очигледно из страха од слободног мишљења својих поданика)  противи друштвеној и државној просекуцији апостазије[1] и другим насилним актима у име Ислама, док „свега“ 36% њих одобрава и активно учествује у дословној и суровој пракси исламске шарија доктрине. Ови подаци су детаљно образложени у трећем поглављу ове анализе.

Овде такође треба указати на чињеницу да се овај статистички проценат испитаника готово идентично уклапа са процентом муслимана који живе у тзв. секуларним и слободним исламским државама (око 65%), и процентом оних који живе у исламским државама са шарија уређењем (око 35%) где не постоје никакве политичке и грађанске слободе, већ се практично живи у складу са средњевековним „шарија кодом“.  Иако охрабрајући, овај проценат је истовремено  и веома забрињавајући, јер он нас упућује на то- да ипак више од 600 милиона муслимана у свету очигледно одобрава строгу примену шарија закона, и стриктно се придржава слова Курана и других светих књига, за које смо у овој анализи утврдили су главни идеолошки извор насиља над немуслиманима…

***

Такође је забрињавајући насилни тренд међу младим муслиманима, нарочито међу онима одраслим или рођеним  на Западу или у другим срединама где муслимани чине мањину. Као што знамо они се данас у забрињавајуће великом броју придружују терористима из редова „Исламске државе, Ал Каиде“ и других насилних „исламских секти“. Већина оних који остају „код куће“ у немуслиманским срединама такође постаје све више исламски радикализована и пружа отпор свом (углавном хришћанском) окружењу на разне начине (упечатљив је пример злоупотребе „бурке“ који смо детаљно образложили у шестом поглављу) . Разлог за такво њихово понашање и деловање, поред исламистичке политичке пропаганде са разних медија- посебно друштвених мрежа, јесте и „легализовано“ и несанкционисано (у име наводне демократије) радикално исламско и политички пропагандно деловање имама и хоџа у џамијама и верским школама, у немуслиманским срединама на Западу и у Европи (од којих један добар део школован у „екстремистичким“ верским школама на Арабијском полуострву и Блиском истоку где се проповеда насилна салафи-вахабистичка доктрина)

У контексту претходно изреченог, неопходно је разбити неколико митова везаних за (про)западно пројектовани и инфантилно-наивни, политичко социјални програм „асимилације и адаптације“ исламских миграната, који ових дана запљускују у десетинама хиљада хришћанске (балканске, европске и друге западне) средине. (Про)Западни адвокати исламске доктрине ових дана покушавају да убеде домаћу јавност да је „Ислам религија мира и толеранције“ и да су насилни акти у име Ислама, појединачни и изоловани, и да произилазе из „културног шока“ пристижућих, и наводне „гетоизације и дискриминације“ домаћих муслимана.

Ако сагледамо у целини недавне масовне насилне акте (али и друге мање насилне видове „отпора“) који у име Ислама запљускују европски континент и друге државе широм света; Као и у овој анализи презентовану статистику по којој забрињавајуће велики део европских (нарочито младих) муслимана подржава џихад (свети рат против неверника) и стриктну примену шарија закона у „земљама домаћинима“- Онда је јасно да такви насилни акти и интимидација немуслиманских суграђана у другим видовима, уживају јавну или прећутну сагласност огромног броја (ако не и већине) муслимана у тим, углавном хришћанским, државама.

***

Следећи мит је наводна „гетоизација“ и системска дискриминација муслимана у западним и хришћанским друштвима. Наводна наметнута (присилна) гетоизација (какву знамо из доба Нацизма „Варшавски гето“ за јевреје у Хитлеровом Трећем рајху, и модернијег доба „Гетоизација“ Срба на Косову и Метохији у аранжману окупационог НАТО-а) јесте политичка обмана, подметнута из исте „кухиње“ која је немуслиманском свету подметнула фантомску „исламофобију“- што смо овде, верујем, потпуно демаскирали у другом поглављу.

Феномен „гетоизације“  миграната у западним друштвима није уопште присилан процес, и не своди се само на муслимане, већ је као такав применљив и на друге верске и етничке скупине, нарочито на оне које долазе у нову средину из дијаметрално супротних (хришћанству) култура широм света. Тако данас у свим већим западним градовима, поред „муслиманских“ имамо кинеске (мандарин и кантониз), индијске (панџаби и хинду), и у неким срединама чак источно-европске „гетое“… Да се не враћамо у историју и „гетое“ који су данас прерасли у модерне четврти- рецимо у Њујорку „италијанска, ирска, црначка“, и други наводни „гетои“.

Дакле ради се о добровољном „етничком и верском груписању“ имиграната који се, доласком у нову и непознату средину, већински ненаоружани језиком домаћина и ненавикнути на нову културу, на тај начин осећају сигурнијим и лакше прилогађавају на нови живот. Такође је чињеница да се један велики део имиграната, нарочито старијих особа и оних који долазе из култура дијаметрално супротних Западу, неспреман да овлада новим језиком и прилагоди се страној култури, опредељује добровољно за самоизолацију у таквим „гетоима“, где су окружени људима који причају исти језик и деле исту културу и веру.

У целом овом процесу пада у очи да једина етничка и верска скупина која користи наводну гетоизацију, као изговор за приступање терористичим организацијама, и властите насилне и интимидирајућу акте, према својим западним суграђанима, јесу муслимани (и њихови потомци, натурализовани „Европљани“) из арапских, блиско-источних, азијских и афричких земаља. Ако је према адвокатима исламске доктрине управо таква „гетоизација“, један од кључних разлога радикализације западних муслимана, зашто то онда није случај са Индијцима, Кинезима или источно-Европљанима!? Очигледно да таква теорија не држи воду.

***

Овде се поново враћамо на проблем „подметнутог кукавичјег јајета“ који сам описао детаљно у другом поглављу под насловом „Зашто „исламофобија“ треба да се зове „христофобија“.„ Проблем је у томе што већина муслимана у ово модерно доба стиже у западне и хришћанске средине не само под „културним шоком“, већ и верски индоктринирана предрасудама, нетолеранцијом, често и нескривеном мржњом, према новим суграђанима и њиховој немуслиманској вери. Као што смо то детаљно анализирали у претходним поглављима, они који се дословце придржавају слова Курана и других верских књига не могу (и не смеју) другачије да мисле. Њих шарија закони и стриктна исламска доктрина обавезују да се не друже са „неверницима“, а под одређеним условима и да крену у отворени џихад (свети рат) против њих.

Такође смо показали да Куран (стриктно учење) признаје само Ислам за „једину и праву веру“, и себе проглашава „супериорном религијом која ће једног дана овладати целим светом“. Али много већи проблем од муслимана који, као имигранти, стижу у западне земље са оваквом екстремном предрасудом (христофобијом), јесу муслимани који су одрасли или рођени на западу- управо тај део западног муслиманског друштва је данас најрадикалнији и атроцијски мотивисан према својим немуслиманским (углавном хришћанским) суграђанима. Што опет указује на то да се њима „христофобија“ усађује од малих ногу у оквиру породице, под утицајем „гето средине“, и најважније у верским школама и локалним џамијама.

***

Западно и хришћанско друштво ако жели да ефикасно реши (и спречи) овај горући проблем који данас води неминовно ка крвавом грађанском и верском рату  у Европи (сличном 30годишњем „Лутеранском“ у Европи у 17 веку), по мишљењу писца ових редова, морало би- Поред заустављања неконтролисане (али очигледно планиране) „сеобе народа“ са Блиског Истока-

Да забрани постојање и примену „шарија закона“, санкционише ношење „бурке“ и стави ван закона „салафи-вахабизам“…

…И да потом отпочне радикални процес „де-гетоизације“ муслиманских средина, стриктну законску контролу исламских верских и школских институција, и уведе конкретне законске санкције према верским институцијама и породицама из којих се регрутују исламски терористи и екстремисти…

Све мање од тога једноставно ће бити запушивање прстом рупе на „исламском бурету барута“ чији фитиљ догорева пред нашим очима…

 

М. Новаковић[2]

 

[1] Апостазија- „злочин“ напуштања исламске вере- који се у шарија земљама углавном кажњава смртном казном.

[2] Миодраг Новаковић редовно објављује писане радове на престижним домаћим и страним медијима, али пре свега на својим блоговима (7) у оквиру ФБР Медијске Групе (чији је оснивач) @ „СРБски ФБРепортер“ (www.facebookreporter.org)- које такође и уређује. Његови радови су до сада објављивани на „Фонду Стратешке Културе“, „Global Research“-у, „Стандарду“, „Правди“, „Печату“, и другим реномираним медијима. Редовни је гост на радију „Снага Народа“ (www.snaganaroda.net) у емисији „Инфоратници“. Такође је гостовао на Радију „Глас Русије“, и штампаном магазину „Геополитика“ из Београда. Добитник је „Златне плакете за алтернативни новинарски рад“ на ФБР, од стране Удружења Српске Дијаспоре; као и „Златног пера“ за ауторски рад, од стране Удружења српских књижевника- из Словеније. Објавио је три књиге: Устај Бре Србине (2011), Орвелијански Преводи (2013), ПроЗападни Злочин (2014), и Копље Ислама у Срцу Европе (2016). Редовни је члан НУНС-а и Међународне Федерације Новинара (IFJ). Аутора можете контактирати на следећој адреси: urednik@srpskizurnal.com


6. Политички некоректна анализа Ислама као насилне политичке идеологије: ТАКИЈА И БУРКА У ФУНКЦИЈИ ОБМАНЕ НЕМУСЛИМАНА

ИСЛАМ
 * „Никада не откриј своје намере и оно шта стварно мислиш, правило је свих исламских фундаменталиста… Наивни људи са Запада суде о њима искључиво према ономе што говоре“ – Мухамед Сифауи, чувени […]


5. Политички некоректна анализа Ислама као насилне политичке идеологије: УБИЈ НЕВЕРНИКА

ИСЛАМ„Џихад је религијска дужност (муслимана). Он је део свете дужности коју мора да испуни сваки (исламски) верник. Једино (безусловно) испуњавање те свете дужности ће довести до експанзије Ислама.“


4. Политички некоректна анализа Ислама као насилне политичке идеологије: ЏИХАД- ИСТРЕБЉЕЊЕ ИЛИ ПОКОРАВАЊЕ СВИХ НЕМУСЛИМАНА

ИСЛАМ (Букари 52:177)- Када је исламски ратник упитао пророка Мухамеда да ли је дозвољено убијати жене и децу током ноћних напада на „паганска насеља“, Мухамед је одговорио: „Они (жене и деца) су исто као и други пагани“ Овај пасус је кључан за разумевање мотивације данашњих терориста из редова муслиманске вере. У оваквом тумачењу Курана они налазе оправдање за убијање невиних цивила током терористичких бомбашких напада на Западу, и у „ратним дејствима“ на Блиском истоку…


3. Политички некоректна анализа Ислама као насилне политичке идеологије: АПОСТАЗИЈА- СМРТНА КАЗНА ЗА НАПУШТАЊЕ ИСЛАМА

ИСЛАМ

Јусуф Ал Карадиви: „Када би муслимани из своје религијске праксе избацили Апостазију као форму кажњавања, Ислам данас вероватно не би ни постојао“  III – „АПОСТАЗИЈА“- ИЛИ КАКО ИСЛАМ ПОД ПРЕТЊОМ СМРЋУ ДРЖИ […]

2. Политички некоректна анализа Ислама као насилне политичке идеологије- ИСЛАМОФОБИЈА „КУКАВИЧЈЕ ЈАЈЕ“ ОИК-а

КОПЉЕ ИСЛАМА- КОРИЦЕ ЗА КЊИГУII – ЗАШТО „ИСЛАМОФОБИЈА“ ТРЕБА ДА СЕ ЗОВЕ „ХРИСТОФОБИЈА“!? Ових дана нас са глобалистичких медија и политичких говорница на Западу и у Србији бомбардују једним страшним изразом, који би требало да нам […]
 


1. Политички некоректна анализа Ислама као насилне политичке идеологије- УВОД

ИСЛАМВрло је лако разумети напоре добронамерних и недобронамерних исламских школараца са Запада да се у име западне исламске заједнице ограде од монструозних злочина „Исламске државе (ИД)“ и других (глобалних) муслиманских терористичких организација. Једни то чине из страха од реперкусија држава чије гостопримство уживају, други то чине с намером обмане и стварања осећаја лажне сигурности код својих „кауринских домаћина[1]….


НАЈАВА ФЕЉТОНА Политички некоректна анализа Ислама као насилне политичке идеологије

ИСЛАМСРБски ФБРепортер ће у наредним седмицама својим читаоцима презентовати ексклузивну интернет презентацију „политички некоректне“ фељтонске анализе насилног аспекта исламске политичке доктрине. Анализа се бави политичким и медијским табуима везаним за политички (теократски) […]

 

***

КРАЈ ФЕЉТОНА

 

3 replies »

  1. Мислим да би аутор у будућим текстовима требао да употребљава умјесто шарија закон шеријатски закон/и како се то назива на нашем говорном подручју. Не могу се сложити са колективном одговорношћу који заступа у овом наставку фељтона.“И уведе конкретне законске санкције према верским институцијама и породицама из којих се регрутују исламски терористи и екстремисти“. Како аутор мисли да треба санкционисати породице екстрмиста није навео, али то парафразирам по сјећању одломак из уџбеника Увод у право покојног професора Радомира Лукића: Колективна одговорност је карактристика примитивних друштава. Знам више случајева „из региона“ гдје су родитељи атеисти или потпуни умјерењаци у религиозним увјерењима, а дјеца вехабије… Примјер Албанац из Албаније удаје кћерку под бурком за Албанца вехабију из ЦГ. Младин и младожњин отац наручују пиво у кафани…Проблем са екстремизмом у исламском свијету укључујући ту и БиХ, ЦГ, Србију и Македонију је што у релативно кратком времену умјерени вјерник постаје вехабија, а затим неки од њих и терористи. Да сад не улазимо у то ко је оснивач терористичке ћелије МОСАД, ЦИА, МИ 5,6 или нека „права“ теророристичка исламска организација, ваљда има и таквих. Готово сваки напад почев од 11.9.2001 до данас, који је приписан исламским трористима је био у интересу неких кругова на западу и као резултат је имао реализацију одређених циљева владара из сјенке.

    Свиђа ми се

    • Што се тиче Шарије и Шериата, оба израза су туђице у србском језику. Турски Шериат је само „архајска“ форма арабске Шарије, нама наметнут као „туђица“ за време робства под Турцима, и не може да се третира као србска реч… Ако урадите истраживање у разним документима, видећете да аутори и истраживачи исламизма са нашег говорног подручја користе оба термина, у последње време се више опредељују за арабски оригинални израз „шарија“ или „шариа“.

      Што се тиче предлога за санкционисање екстремног исламизма, ту нема говора (у мом тексту) о колективном кажњавању свих муслимана. Порука је пре свега била упућена западним друштвима, где многи исламски имигранти злоупотребљавају „гостопримство“. Ако се рецимо законски санкционише муслиманска породица која је одгајила и пружа уточиште ИСИС терористи, или над својим члановима спроводи антицивилизацијско „шарија кажњавање“- пенолошки, или протеривањем назад у матичну земљу, то је онда по мени врло конкретно и појединачно кажњавање. Исто важи и за појединачне џамије и медресе. Ако пропагирају тероризам и антицивилизацијску шарија праксу, онда их треба ставити ван бизниса.

      Наравно ово је мој лични став, и мала је вероватноћа да ће тако нешто заживети у пракси, нарочито не нашим просторима, и нарочито не са овом нашом „политички коректном“ прозападном владом. На Западу, у земљама у којима ових дана десница долази на власт, полако али сигурно, добре су вероватноће да ће доћи и до много озбиљнијих институционалних репресалија према исламистима (треба разликовати муслимане вернике, и исламисте- овима потоњима је циљ наметање ислама свим „неверницима“).

      Тачна је ваша опаска да западне службе каналишу и манипулишу исламски екстремизам,али ислам је и без њих екстреман сам по себи, и у својој доследној (шарија) примени заговара насилну експанзију и нетолеранцију према свим „неверницима“. Уосталом треба само сагледати судбину немуслимана у већинским муслиманским земљама, нарочито сунитским (салафи-вахабистичким) друштвима где се живи по стриктном шарија коду, па ће нам бити јасно каква судбина очекује и наше просторе, једном кад муслимани остваре већину. А за тако нешто им уопште неће бити потребан тероризам нити неке „прљаве атомске бомбе“, њихово најјаче оружје је „биолошка бомба“, а наша највећа пропаст „бела куга“…

      Аутор

      Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s