АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА

Разговор са Стефаном – гост: Александар Павић (видео)


28.05.2016. Видео: Снага Народа

Прилог:

Rusenje Republike Srpske konacnoЕлектронска верзија књиге „Рушење Републике Српске,“ која се односи на тему разговора. Позивамо читаоце да преузму књигу и пошаљу је својим пријатељима у Републици Српској.

Из рецензије Милана Љепојевића:

Књига „Рушење Српске“ има едукативни значај. Крајње је вријеме да се скину маске и разјасне вјешти блефови и обмане. Обојене“, „ружичасте“, „револуције ружа“ као ни разна прољећа нису никакве ни револуције ни прољећа већ перфидни државни удари осмишљени у америчкој кухињи. Без слања војске, уз медијску манипулацију, долази се до преврата, уз цивилно становништво које бива изманипулисано и изврши смјену власти у интересу императора и налогодавца.

***

УВОД У ПРВУ ЕМИСИЈУ „РАЗГОВОР СА СТЕФАНОМ“
НА РАДИЈУ „СНАГА НАРОДА“

Стефан Каргановић

Добар дан, добродошли у емисију „Разговор са Стефаном“.

Четрнаестог маја у Републици Српској није решено – ништа. Република Српска и председник Милорад Додик и даље су на мети. Пета колона коју су организовали и финансирају страни интереси, неће одустати од рушења Републике Српске док, или Република не буде срушена, или не буду срушени и неутралисани они, јачањем новог, мултиполарног поретка у свету.

Елементарна политичка логика говори да је тако. То је јасно зацртани след догађаја који једино нојеви не примећују и само они – не разумеју.

Циничном злоупотребом стварних проблема, задатак локалне агентуре је да изазове и усмери довољну количину негативне енергије да разори легалне установе Републике Српске и да се насилно, уз политичку и финансијску подршку страних спонзора, као њихова продужена рука дочепа власти.

 Ако, непоучен Петим октобром, народ опет лаковерно наседне, Украјина нам је путоказ шта ће се даље догодити. Највиднији резултати украјинског преврата, а то је уједно и модел за „смену режима“ у Републици Српској, су анархија и распад земље, што посматрамо свакодневно.  Поред овога, главна достигнућа новог, квислиншког режима су свеопште безнађе и беда.

Од сваког лошег стања има и горе. Под Јануковичем Украјина није цветала, али сада начисто пропада. На митингу „обојене револуције“ у парку „Младен Стојановић“ 14. маја у Бања Луци, театрално и ултимативно, говорници су захтевали да се народу не повећава цена струје. Међутим, они су прећутали чињеницу да су њихове обојене колеге у Украјини, одмах после фебруарског пуча 2014. године, цене не само струје, него и огрева и горива, драстично повећали, и то неколико пута. Ионако ниске пензије само две недеље после пуча нова власт је – преполовила. Од народа се купи харач за лажно ослобођење.

Да ли је то у Украјини био јединствен случај  давне 2014. године, или је у питању мустра која се понавља? Да ли би се слична превара могла догодити и у Републици Српској? Погледајмо неколико недавних примера.

Нови председник Аргентине Маурисио Макри пре неколико месеци освојио је власт техником „обојене револуције,“ уз масивну логистичку и материјалну подршку истих страних фактора који стоје иза пете колоне у Републици Српској. Чим је положио заклетву, прионуо је на посао. Одмах је почео са увођењем најбруталнијих мера неолибералне економске политике. У случају да неко није схватио за кога Макри заправо ради, нови председник је најавио да ће његова влада изаћи у сусрет и захтевима међународних  „лешинарских фондова,“ који од Аргентине потражују ситницу од 6,5 милијарди долара. Ко плаћа музику одлучује шта ће се свирати. Међународна финансијска олигархија  није Макрија довела на власт  да брине о аргентинском народу, него да води рачуна о њеним профитима.

У Бразилу, иста превара, иста прича. Чим су пре месец дана свргли председницу Дилму Русеф и на власт довели корумпирану екипу својих послушника, почели су да укидају све дотадашње тековине социјалне државе. Примерице, нови пучистички режим одмах је  кренуо са демонтажом успешног социјалног програма „Болса Фамилиа“, преко којег је четрдесет милиона Бразилаца, око четвртина становништва,  добијала разне видове материјалне подршке и олакшица.

Иста судбина чека и народ Републике Српске, уколико се ухвати на мамац који му нуде искусни  професионалци из страних обавештајних служби и њихови домаћи пиони. С том разликом што ће Аргентина и Бразил постојати и даље, а за Републику  Српску предвиђено је да буде разграђена и угашена.  Поред губитка државе и сваке могућности аутономне самоуправе, на плећа народа нови управљачи свалиће изричито још и бреме одговорности за „геноцид у Сребреници.“ Сребреница ће им бити главни изговор за издају. Како, молим вас, могу да одбију захтеве „међународне заједнице“ кад је Република Српска – геноцидна творевина?

Председник Додик и његова држава су у великој опасности, већој сада него у првом налету „обојене револуције“ 2014. године. У поновљеном налету, током ове године, највећа опасност по председника биће из његовог окружења.

Сваки Моцарт има свог Салијерија, али и сваки Јанукович има свог – Наливајченка.

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.