АКТУЕЛНО

ТРИБИНА о (не)оправданости присилне вакцинације у Новом Саду: АКО НЕКО КАЖЕ ДА ЈЕ „СТРУКА ПРЕПОРУЧИЛА ДА ТО БУДЕ ОБАВЕЗА“ ОНДА ЛАЖЕ


13320818_10206472653430686_1990511153658776220_o

Крајем маја 2016. године одржана су, за будућност Србије, два веома важна скупа:

*ТРИБИНА у Новом Саду, 26. мај 2016 – (НЕ)ОПРАВДАНОСТ ПРИСИЛНЕ ВАКЦИНАЦИЈЕ, МЕДИЦИНСКО-ЕТИЧКИ, ПРАВНО-ПОЛИТИЧКИ АСПЕКТИ

и *КОНФЕРЕНЦИЈА У БЕОГРАДУ 27. мај 2016 – “(НЕ)ОПРАВДАНОСТ ПРИСИЛНЕ ВАКЦИНАЦИЈЕ, МЕДИЦИНСКО-ЕТИЧКИ, ПРАВНО-ПОЛИТИЧКИ АСПЕКТИ”

ТРИБИНУ у Новом Саду отворила је Драгана Баша, борбена и храбра, упорна и самосвесна, са јасном визијом и циљем, мајка и жена која увек храбро хода напред и у свакој ситуацији пронађе пут, која не одустаје код препрека јер је сигурна у свој успех, која је окупила присутне и ујединила их као председница Скупштине удружења грађана “Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију”.

20160526_202035

ТРИБИНА У НОВОМ САДУ, фото: СРБски ФБРепортер

Баша је обавестила присутне о раду удружења: „Окупљамо родитеље чија су деца претрпела последице вакцинације и грађане који се бескомпромисно залажу за измену законске регулативе у корист необавезне вакцинације и информисаног добровољног пристанка родитеља, односно законског заступника детета. До сада смо организовали две петиције, три протестна скупа у Београду, слали дописе свим породилиштима у Србији, основним и средњим школама, школским управама, домовима здравља, ресорном министарству, републичким посланицима и скупштинском одбору за здравље и породицу. Како су се притисци на родитеље кроз затезање закона и увођење нове казнене политике пооштравали, одлучили смо да организујемо прву регионалну конференцију под називом (НЕ)ОПРАВДАНОСТ ПРИСИЛНЕ ВАКЦИНАЦИЈЕ, МЕДИЦИНСКО-ЕТИЧКИ, ПРАВНО-ПОЛИТИЧКИ АСПЕКТИ”, у оквиру које је уприличена и ова трибина са изузетно важним и компетентним учесницима. Прва регионална конференција посвећена овој теми биће у Београду, 27. маја 2016. године и учесници су др Лидија Гајски, др мед спец. интерне медицине (ХРВ), др Ђула Рушиновић Сунара, др мед спец. опште хирургије (ХРВ) –“Хрватска удруга за промицање права пацијената”, др Јована Стојковић (СРБ), др мед специјализант психијатрије, др Александар Радојевић (СРБ), др мед спец. пнеумофизиолог (СРБ), др Немања Зарић (СРБ), др мед, специјализант хирургије, др Хајрија Мујовић (СРБ), доктор правних наука, научни саветник Института друштвених наука, Удружење правника за медицинско и здравствено право Србије “СУПРАМ“, адвокат Иво Струјић (СРБ), Примож Вербич (СЛО) – “Европски Форум за вигиланцију цепива” (European Forum for Vaccine Vigilance – EFVV) и др.“

Удружење је послало позиве за ТРИБИНУ у Новом Саду следећим институцијама: Адвокатској комори Војводине, Медицинском факултету у Новом Саду – декану, Катедри за фармакологију, токсикологију и клиничку фармакологију, Катедри за педијатрију, Катедри за имунологију, Покрајинском секретаријату за здравство, социјалну политику и демографију, Канцеларији за особе са инвалидитетом, свим средњим и основним школама у Новом Саду, Покрајинском заштитнику грађана, Институту за здравствену заштиту деце и омладине Војводине. Позиви су упућени и многим удружењима родитеља и иницијативама грађана које окупљају родитеље и децу са инвалидитетом, сметњама у развоју и ретким болестима… Не морамо да нагласимо да НИКО од позваних НИЈЕ СМАТРАО ДА ЈЕ ОВА ТЕМА ВАЖНА да би се ОНИ ПОЈАВИЛИ на овој трибини…

20160526_202030

Програм двосатне трибине обухватио је три дела, сваки је имао излагаче теме, посебно је одвојено и време за питања присутних. Први део је био посвећен МЕДИЦИНСКОМ аспекту опасности и ризика масовне вакцинације и критичком промишљању о присилној вакцинацији. Излагач је била др Лидија Гајски (ХР). Други део је обрадио БИОЕТИЧКЕ аспекте у питању избора и Међународним конвенцијама о људским правима у области биомедицине и излагач је била др Ђула Рушиновић Сунара (ХР). Трећи део обрадио је ПРАВНЕ аспекте и питање права избора у односу на права гарантована Уставом Републике Србије и излагач је био адвокат Милорад Михаиловић (СРБ).
Подршку организаторима трибине је својим присуством дала Claudia Massier, која је допутовала из Минхена да испред свог словеначког удружења „Naravna imunost“ које се у Словенији залаже за необавезну вакцинацију, подржи иницијативу удружења грађана “Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију” – трибину и конференцију.

13325626_10206463030550120_5295729438262983520_n

***

ДР ЛИДИЈА ГАЈСКИ

20160526_175631

Др Лидија Гајски, фото: СРБски ФБРепортер

Др Лидија Гајски је специјалиста интерне медицине, запослена у Дому здравља Загреб-Центар. Чланица је и саветница „Хрватске удруге за промицање права пацијената“, члан Управног одбора и секретар Хрватског биоетичког друштва. 2009.године објавила је књигу „Лијекови или прича о обмани“, свеобухватну критику модерне медицине, са нагласком на њену комерцијализацију и корупцију кроз спрегу са фармацеутском индустријом, медицинском струком и политиком. Од тада је имала више стотина наступа у медијима, на јавним трибинама, стручно-научним скуповима у Хрватској и иностранству, укључујући и излагање у Европском парламенту и на тај начин др Лидија Гајски се позиционирала као водећи критичар савремене медицине у Хрватској и у региону.

Др Лидија Гајски је пре излагања на Трибини у Новом Саду одговорила на пар питања за СРБски ФБРепортер.

*Ви сте изјавили да је „вакцинација једна стара догма која вуче своје корене још са краја 18 века, а тада је тај поступак прихваћен без правих научних упоришта, за разлику од других поступака у медицине које су улазили у праксу, али су касније били избачени из клиничке праксе јер се показало научним истраживањима да нису делотворни, односно да су чак и штетни“. Конкретно сте за вакцинацију рекли да је то „нажалост, поступак који нема научно упориште о користи а да је дан-данас присутан“… 
-Видите… од надлежних стручњака можете чути да је цјепљење једно од најучинковитијих медицинских поступака које је кључно било за смањивање заразних болести из прошлости, да је оно минимално шкодљиво, и да постоји потреба за свим цјепивима која су данас у календару. Нажалост, овакве тврдње су паушалне. Наиме, не постоје адекватна, већином не постоје никаква истраживања која би говорила томе у прилог. Она која имамо, и којима баратају медицински ауторитети у правилу су методолошки врло слаба и у ствари не омогућују закључивање. Према томе, рјеч је о једном великом, нејасном подручју, које док се не разјасни, дакле док се адекватно не истражи свако појединачно цјепиво у смислу дјелотворности и шкодљивости, у бити не можемо ништа тврдити.

*Већ смо објавили Ваше писмо подршке Удружењу грађана за необавезну вакцинацију, на протесту који су организовали прошле године, а сада сте дошли да их подржите на овај начин, излагањем на Трибини у Новом Саду и на Конференцији у Београду – за слободу избора родитеља да ли ће прихватити да вакцинишу своју децу…
-Ја сам почашћена овим позивом, изненађени смо организацијом и гостопримством и захваљујем удрузи, надам се да ћемо наставити овако сурађивати у интересу наше дјеце. Ја ћу данас одржати предавање о медицинском и стручном аспекту цјепљења као поступка и даћу неко своје виђење рјешења овога проблема који је углавном везан уз законску обвезу цјепљења. Дакле, ниједан поступак у медицини није обвезан. Љечници нам препоручују различите дијагностичке и терапијске захвате, међутим ми као пацијенти бирамо хоћемо ли прихватити или не. Овдје је ствар другачије, овдје постоји та законска обвеза и то је та етичка разина тога проблема која је проблематична и коју ћемо настојати и с те стране осветлити.

*Испратићемо Ваше излагање, а за крај кажите која је Ваша порука родитељима?
-Сложићу се са свиме што је моја колегица др Ђула Рушиновић Сунара рекла. Ја мислим да је кључно у данашњем тренутку и не само везано уз цјепљење, већ за модерну медицину опћенито и сувремени здравствени сустав, да демонтирамо (ако могу тако рећи) стручни ауторитет као неприкосновен, дакле медицинске ауторитете и надлежне институције као оне који су „вјеродостојни и непристрани, који раде за добробит људи“. Нажалост, данас је то све мање тако. Мислим да је корисно у данашњем тренутку заузети једну дистанцу и преиспитивати ауторитете, самостално истраживати, то не би требало бити наша задаћа, да се мучимо са гомилом информација на интернету за коју смо нестручни као пацијенти, то би за нас требали радити вјеродостојни, објективни, непристрани ауторитети – медицински стручњаци које ми за то плаћамо. Обзиром да то данас није тако морамо се у овом тренутку потрудити колико год можемо, а док се медицинска струка не сабере, док је не присилимо да свој посао одради као треба. Слободни избор није дефинитивно рјешење. Ако се он и избори одбијат ће цјепљење едуцирани, они који су на интернету, они који баратају енглеским језиком, а шта ћемо са осталима?

ИЗ ИЗЛАГАЊА ДР ЛИДИЈЕ ГАЈСКИ (објављујемо по одобрењу аутора)

Извод из предавања, по одобрењу аутора

Извод из предавања, по одобрењу аутора

Извод из предавања, по одобрењу аутора

Извод из предавања, по одобрењу аутора

Извод из предавања, по одобрењу аутора

Извод из предавања, по одобрењу аутора

Извод из предавања, по одобрењу аутора

Извод из предавања, по одобрењу аутора

Извод из предавања, по одобрењу аутора

Извод из предавања, по одобрењу аутора

Извод из предавања, по одобрењу аутора

Извод из предавања, по одобрењу аутора

Извод из предавања, по одобрењу аутора

Извод из предавања, по одобрењу аутора

***

ДР МЕД. СПЕЦ. ОПШТЕ ХИРУРГИЈЕ ЂУЛА РУШИНОВИЋ СУНАРА

20160526_175546

Специјалиста опште хирургије Ђула Рушиновић Сунара, фото: СРБски ФБРепортер

Магистар Ђула Рушиновић Сунара је специјалиста опште хирургије, потпарол и председник Стручног већа „Хрватске удруге за промицања права пацијената“, председник је Управног већа „Центра за едукацију и информирање потрошача“. Рођена је у Београду, живи у Сплиту и мајка је четворо деце. Током рада као хирург добија инспирацију за осмишљавање две иновације из подручја медицине за које је награђена на више светских и државних сајмова иноватора. Аутор је две књиге и бави се израдом скулптура.
Њена тешка болест је била основа за књигу „Врата“ и после тога оснива „Хрватску удругу за промицање права пацијената“ и постаје председник од марта 1999. до јануара 2016.године, када се опет суочава са малигним обољењем и одступа са места председника удружења.
Већ на самом почетку активно се укључује у Светско удружење за медицинско право и у септембру 2000. постаје оснивач и вођа Међународног одбора за заступнике права пацијената у оквиру овог удружења. Од 2002. до 2008.године била је члан Управног одбора овог истог, светског удружења, а 2008. постаје и подпреседник. 2010.године закључује свој рад у Светском удружењу за медицинско право, пошто је организовала и била Међународни председник Светског конгреса медицинског права одржаног у Загребу. Осмислила је и водила на десетине пројеката усмерених на образовање и информисање грађана и здравствених радника о правима пацијената, одржала на стотине предавања и десетине курсева, семинара, конференција и била у организацији четири светска конгреса медицинског права. Током пуних 17 година водила је Саветовалиште за пацијенте којем су се обраћали људи из целог света.
Од краја 2012. године иницирала је организовање радне групе у склопу „Хрватске удруге за промицање права пацијената“, састављене од родитеља заинтересованих за слободна избор у погледу вакцинације своје деце. Тиме започињу њене активности око слободе избора, како у Хрватској тако и шире, у региону, а у последњим месецима има, иако не службено потврђених назнака, да се власти премишљају о томе да ипак омогуће слободан избор за барем неке вакцине у Хрватској.

***

ТО ЈЕ КЛАСИЧНА МАНИПУЛАЦИЈА ЉУДСКИМ ПРАВИМА, односно ПРАВИМА ДЈЕТЕТА – АКО НЕКО КАЖЕ ДА ЈЕ „СТРУКА ПРЕПОРУЧИЛА ДА ТО БУДЕ ОБАВЕЗА“ ОНДА ЛАЖЕ

За СРБски ФБРепортер др Ђула Рушиновић Сунара каже да је на Трибину у Нови Сад, а потом и на Конференцију у Београд дошла као независни стручњак, неко ко се бави људским правима, посебно правима пацијента. У последњих годину дана је при Канцеларији народног правобранилаштва стручњак за људска права, а у удружењу је остала на месту председника Већа стручњака.

*Ваша сазнања и досадашња искуства можете користити у групи коју сте оформили да се бави баш слободним избором вакцинације деце у Хрватској. То би требало да значи и да има пуно заинтересованих за такво решавање ситуације поводом вакцина и добре обавештености јавности?
-Наравно, ми смо оформили посебну групу која се бави баш проблемом цјепљења, на нивоу хрватске удруге. Ту имамо окупљених око педесетак чланова, у фејсбук групи нас има пет тисућа и нешто и стално расте та група, а има и друга група која је неовисна од наше која исто тако расте и броји неколико тисућа чланова. Постоји податак да нашу страницу прегледа 50 тисућа особа, дакле неовисних извора улаза. Прегледа има стотине тисућа. То је јако пуно, што значи да је информираност добра, сматрамо да пуно чинимо у обавјештавању јавности, што је јако важно. Настојимо да је наша свака информација провјерена, ако се објављују чланци настојимо да су јасни извори и видљиви подаци… То је то што радимо, а овдје сам у улози заштите права пацијената са моје позиције, мог знања и скупљених искустава, као особа која се тиме бави двадесет година.

*Овде се боримо за избор.
-Овдје се боримо за избор, у Хрватској се боримо за избор. Зато што је ово једно од основних људских права на слободу. У оквиру слободе заправо постоји право на прихватање или одбијање неке понуђене услуге, а цјепљење као такво је мало специфично… јер је као „мјера здравствена којом се штити не само појединац него нека група, друштво“… Ту су сад отворена бројна питања која је потребно размотрити из више аспеката, наравно и ово етичког-правног, исто тако медицинског-етичког и опћенито медицинске оправданости. Значи, оно што готово заборављамо заправо се ради о једном чисто политичком проблему и ради се о законској обавези.

*Законска обавеза која, ево има и своје казнене одредбе коју нам је наметнула и законски спроводи политика…
-Тако је. Обавезу нам је наметнула политика, никако не струка. То је оно гдје се сад заправо морамо мало више потрудити да постане јасно.

*Да нема замене теза?
-Замјене теза, да. Јер, струка ако и нешто препоруча не може наређивати, а најмање писати законску наредбу, према томе нити је точно нити би могло бити точно да је струка нешто прогласила обавезом. И у том контексту је питање потребно преиспитати политичке ставове који себи узимају за право да одузимају слободу својим грађанима. А наравно, у сваком случају као и код цјепљења. Преиспитати све о оправданости и неоправданости њихових аргумената – ако лажно наводи и ако криво презентира јавности онда значи да чак и вара јавност. Дакле, у тим аспектима ћемо расправљати и разговарати, настојати да добијемо повратну дискусију и неке закључке…

*Шта је коначан циљ?
-Заступамо тезу да у сваком случају мора постојати право одабира, односно право избора, јер смо тако покрили заправо најосновније поставке људских слобода и демократског односа према становништву.

*Ви сте рекли да је „право на здравље“ – „лажна теза“, појасните молим Вас…
-Право на здравље је лажна теза јер право на здравље у таквом, конкретном изразу не постоји, јер је право на здравље заправо право на доступну здравствену услугу у највишем могућем стандарду.  Што значи да немате право на ништа осим на доступност. Најмање имате право да некоме наредите да мора. Видите, кад се неко позива на „право на здравље“ он заправо манипулира.

*У Србији је донета уредба, прописане су и новчане казне мање па онда и вишеструко веће, пријаве родитеља Центрима за социјални рад, претња неуписивања у вртиће, школе… Не чини ли се да је то неумерена, непримерена и нечасна претња изопштавања из заједнице и на неки начин – обележавање родитеља и деце, а последња претња је чак и одузимање деце због непристајања на вакцинацију, односно неприхватања ризика последице – повреде од вакцинације… Знамо да се у свету дају велике одштете за повреде од вакцинације…
-Све то постоји и у Хрватској. То су класичне репресивне мјере којима се свако друштво може користити кад нешто жели као силом наметнути и оно то користи докле му ми људи то дозволимо. Те репресивне мере су исте, само је мало другачија висина казне, другачије изведено, али је у принципу основни поступак тај да се пријети… де факто пријети, застрашује, да се ружно понаша, да се насилно приступа, и да се у коначници НЕ МОЖЕ ОТЈЕТИ НЕКОМЕ ДЈЕТЕ, али да се пријети тиме као да је то чињенично стање.

*Да ли грешим кад кажем да се према мојим досадашњим сазнањима о овој теми ту у ствари ради о „злоупотреби права деце“ са тезом „права на здравље“ и сличним политичко-профитерским изразима у нескладу са УН Конвенцији о правима детета…
-Не, уопће не грешите. Нажалост, опћенито је то злоупотреба права дјеце јер се наводе као „заштита права дјетета“ и у ту сврху ће малтретирати родитеље тога дјетета. УН је јасно дао своје тумачење те одредбе унутар Конвенције о правима дјетета: да није могуће заправо малтретирати родитеља а штитити интересе тога дјетета, јер је малтретирање родитеља уједно и малтретирање тога дјетета. Према томе, ту интерес заправо није прави, не постоји. У овом контексту то је још једна од манипулација и кориштење оних службених особа које се баве заштитом обитељи или људских права, или права дјеце итд. на начин да они заступају силу и насиље у заступању нечијих интереса – то није интерес.

*Чији је ово интерес по Вашем искуству: родитеља, деце, друштва, политичара или фармацеутске мафије?
-Онога који је добио директно провизију од те фармацеутске мафије. То би био точан израз. Међутим, да ли ћете ви то икоме доказати, не знам. Да ли је могуће то доказивати – још мање знам. Оно што смо ми увјерени јесте да је то – то. Међутим, чиме можемо поткрјепити ту нашу увјереност, заправо аргумент је једно здраво и логично размишљање, а да имамо неки конкретан доказ да је нетко примио нешто – немамо, да можемо некога с материјалним доказом послати на суд – не можемо. Дакле, ту је управо освјешћивање људи и то могућности да неко злоупотрјебљава заправо се може проматрати кроз ову манипулацију. Јер ако неко каже да је „струка препоручила да то буде обавеза“ онда лаже. Али, успјешно то проводи са тезом да се ради о препоруци струке да је обавезно.

*На крају…
-Није ово само српски проблем, ово је свјетски проблем, имате га у Аустралији, на Новом Зеланду, диљем Европе у неким од земаља које нису још увјек избориле право на слободу одабира итд. у земљама које још нису чланице Европске уније… Дакако, имате и земље које се уопће тим проблемом и не баве јер уопће немају доступну здравствену заштиту.

*Шта препоручујете родитељима у Србији?
-Једним делом је одговор у данашњој Трибини и сутрашњој Конференцији, да је заправо дјељење информација, ширење информација, искустава, особних прича, особних искустава могућност да се заправо кроз то снажимо као грађани и у својим активностима активно доприносимо развоју једне цивилизацијске средине у којој желимо живјети. Дакле, заједничким напорима да заједнички искористимо оно што су аргументи за наше неке заједничке жеље и циљеве – у овом случају ЗА ЉУДСКУ СЛОБОДУ.

*И да нам деца буду здрава…
-Да нам дјеца буду здрава, да након свега одрастају у једној родитељској скрби, уз компетентне родитеље којима нико ту компетенцију не одузима на темељу некаквих могућих рабата.

ИЗ ИЗЛАГАЊА ДР ЂУЛЕ РУШИНОВИЋ СУНАРА (објављујемо по одобрењу аутора)

Извод из предавања, по одобрењу аутора

Извод из предавања, по одобрењу аутора

Извод из предавања, по одобрењу аутора

Извод из предавања, по одобрењу аутора

Извод из предавања, по одобрењу аутора

Извод из предавања, по одобрењу аутора

Извод из предавања, по одобрењу аутора

Извод из предавања, по одобрењу аутора

Извод из предавања, по одобрењу аутора

Извод из предавања, по одобрењу аутора

***

АДВОКАТ МИЛОРАД МИХАИЛОВИЋ

20160526_211242

Адвокат Милорад Михаиловић, фото: СРБски ФБРепортер

Адвокат Милорад Михаиловић је од самог почетка рада „Удружења грађана за необавезну вакцинацију“, али и пре тога био велика подршка, охрабривао их је и саветовао родитеље истовремено дајући смернице за рад удружења. Пре него што је постао адвокат Михаиловић је радио у суду. Каже да је за његову биографију сасвим довољно рећи да је ожењен и отац двогодишње кћерке јер му је „тај животни задатак најважнији“. Међу првима је поручивао да ДЕЦА ПРИПАДАЈУ РОДИТЕЉИМА А НЕ ДРЖАВИ. Такође, он сматра да су „медији као и увек до сада урадили свој посао застрашивања грађана, у нади да ће родитељи у страху доносити нерационалне одлуке на штету здравља свог детета“.
„Али, родитељи се више не боје! Родитељи су уморни од прича да држава зна шта је најбоље за њихово дете! Родитељи су љути јер им се стално ускраћују права! Родитељи се питају који је следећи корак у ускраћивању права? Да ли ће можда невакцинисана деца носити флор око руке?“ – поручио је адвокат Михаиловић.

„Устав је за сваког правника свето писмо, овде ћу се ја бавити са два члана која се упорно (односно посланици, политика) крше. Први је члан 25. став 2. Закона у коме се каже:stavОво је члан који се упорно, упорно крши и увек се сетите да је ово највише право из Устава, после су међународни акти, споразуми, декларације и конвенције које је ова држава потписала, па тек онда остали закони једне државе…
Друго, члан 71. је постао актуелан тек ове године када се мењао Закон о заштити становништва од заразних болести, зато што је почело са причом о ускраћивању права на образовање наше деце:
član 71А сада прелазимо на Закон о заштити становништва од заразних болести, члан 25. о обавезној имунизацији где се наглашава да је имунизација обавезна и није потребан пристанак лица:
zakonУ овом случају у сваком тренутку можемо да се позовемо на Устав и члан 25. о слободном пристанку, односно уставном праву на физички и психички интегритет… Сами закони су у правној супротности, па тако Закон о правима пацијената члан 15. каже:
zakon o pravima pacijenataИ ту је ЈАСНО – над нама се не сме предузети никаква медицинска мера без нашег пристанка! У Закону о заштити становништва од заразних болести се управо супротставља овом члану где се прописује обавеза без пристанка пацијента, законског заступника итд. да не можемо да утичемо на здравље своје деце, односно да не можемо да одбијемо вакцинацију.
Мада се то често занемарује ми родитељи смо законски заступници своје деце, а члан 72. Породичног закона каже:porodicni zakonи ставу 1. да родитељи имају право и дужност да заступају дете у свим правним пословима и у свим поступцима изван граница пословне и процесне способности детета (законско заступање). Док, другачије каже члан Закона о имунизацији – да ми морамо пристати на вакцинацију наше деце, да не можемо да одбијемо вакцинацију и да за то не треба наш пристанак. Значи, осим што је у супротности са Уставом, он је у супротности са Породичним законом и са Законом о заштити права пацијената. А то наравно није било довољно нашим посланицима него су изгласали овај закон, и још су у члану 85. `Новчаном казном у износу од 30.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај физичко лице ако:
6)    одбије обавезну имунизацију лица одређеног узраста (члан 32. став 2)`.
Значи, држава овде каже да када треба да се плати казна ипак јесмо законски заступници своје деце, а то су ти правни апсурди којих су веома свесни они који доносе ове законе.“

У даљем излагању адвокат Михаиловић је објаснио поступак одбијања вакцинације. Код педијатра водимо децу на вакцинацију, можемо писменим или усменим путем одбити вакцинацију деце, који по службеној дужности обавештава санитарну инспекцију да сте одбили вакцинацију, санитарни инспектор вас опомиње (обавештава, наређује) писаним путем да пристанете на вакцинацију, а када одбијете они против вас подижу прекршајну пријаву (таква се добија када не вежете појас, прекорачите брзину у саобраћају итд…). Оно што је битно да знате је да је овим сада изменама закона раније казна била од 20 до 50 хиљада динара, а сада је новчана казна од 30 до 150 хиљада динара. Судска пракса у овом случају је да се од судије само први пут, тако се дешава, можда добије само опомена, до сада су се решењем доносиле новчане казне износа од пет или десет хиљада и углавном на четири или пет рата… После плаћања казне за ту вакцину (или више, у зависности за колико је вакцина санитарни инспектор поднео пријаву) ви сте одговарали пред државом и ваше дете је остало невакцинисано…
„Ми чекамо одлуку Уставног суда већ две године, да се Уставни суд изјасни да ли је вакцинација у складу са Уставом позивајући се на члан 25. став 2.“, нагласио је адвокат.

Поменувши медијско застрашивању родитеља које није примерено адвокат Михаиловић је додао и важну улогу Центара за социјални рад по овом питању, односно претњама „одузимањем деце од родитеља – због занемаривања деце“. Он је прво прочитао општу дефиницију занемаривања детета, zanemarivanje detetazanemarivanje deteta1

а онда је нагласио: НЕВАКЦИНИСАЊЕ ДЕТЕТА НЕ СМАТРА СЕ ЗАНЕМАРИВАЊЕМ ДЕТЕТА. Санитарни инспектор по службеној дужности обавештава и Центар за социјални рад да дете није вакцинисано. Углавном, оно што је најважније је да дете никада није одузето родитељима ако је невакцинисано.
Присутни су имали бројна питања за адвоката на која је он, као и остали излагачи одговарао после завршетка официјелног дела Трибине у коме је још говорио о претњи неуписивања невакцинисане деце у вртиће и школе као апсурд и несклад закона из те области и Устава. У тим случајевима, када родитељима то саопште секретар вртића или школе, пријавити просветној инспекцији – јер постоји казна од сто до милион динара за ускраћивање уставом загарантованог права на образовање… да апсурд буде већи казном од пет до десет хиљада динара кажњавају се родитељи који не упишу дете у вртић или школу…

***

ПРИЧА МАЈКЕ ЈЕЛЕНЕ РАДУЛОВИЋ

Јелена Радуловић је испричала своју причу, причу родитеља са оштећеним дететом, која је једна од многих које се у овом удружењу могу чути. Иначе је Јелена била водитељ ове трибине у Новом Саду и на почетку је све упознала са током трибине, излагачима по темама и најавила своју причу на крају…
Овим јавним изношењем приче придружујемо се онима који неће допустити да та „оштећена“ деца трпе и да последице вакцинације буду „невидљиве“ за друге.

20160526_211141

МАЈКА Јелена Радовановић и Биљана Диковић уредник СРБског ФБРепортера

„Као што сам већ рекла на почетку, ја сам мајка детета које има трајне последице од вакцинације.
Вукашин је рођен 2005.године са оценом 9/10 након уредне трудноће. Био је савршена и напредна беба. На свим контролама у развојном саветовалишту је био напреднији од задатих параметара по мапи развоја за одређени узраст. Седео је самостално са шест месеци, прве смислене речи изговарао са девет, проходао са једанаест, играо се са старијим братом.

Био је весела и мила беба, која воли друштво и пажњу.
Са 14 месеци је примио MMR вакцину и од тог дана наш живот се мења из корена и почиње наша агоније. Исте вечери је добио високу температуру, оток на месту убода, радила сам све што ми је педијатар саветовао (туширање, хладни облози, парацетамол)… Уследио је благи пад температуре и он је заспао, а онда нас је пробудио језиви врисак. Мислили смо да сања, али нисмо могли да га пробудимо из тог сна, а крици су се понављали. Поново му је порасла температура, зовем хитну, они ми кажу да сам параноична мајка и да је то уобичајена реакција након вакцинације, да ће то проћи кроз пар дана. Исти одговор сам добила наредног дана од нашег педијатра. Вратили смо се кући и чекали да све прође, ако што нам је речено, али ништа није прошло, само су се проблеми један за другим низали у недоглед. Почеле су везане упале ушију, тачније 24, све док му слух није ослабио.

Знала сам да моје дете не чује, али опет сам наишла на препреку, нису ми веровали. Када смо приватно урадили проверу слуха морали су да нам закажу операцију трећег крајника и ушију, коју смо чекали шест месеци под сталном терапијом. Потом је због прекомерне употребе лекова добио кандиду и атопијски дерматитис. Постао је страшно раздражљив, плачљив, речи су се губиле, а потом и потпуно нестале. Изгубио се контакт очима, жеља за игром, настаје регресија у свим сегментима развоја и затвара се у свој свет. Свет Аутизма.

Тада сте као родитељ свесни да ваше дете пати, дали бисте све да му помогнете, али сте потпуно сами у тој борби за опоравак. Наравно, обраћате се лекарима, јер сте научени да је медицина чувар нашег здравља. Чак и када сте свесни да је ваше дете болесно због вакцине коју је примио. Очекујете помоћ, тражење узрока за ситуацију у којој се налазите, а потом и решење. Уместо тога ви постајете кривац. На извештајима сам добила етикету параноичне мајке, питали су ме за претке, шта сам радила у трудноћи, јела, пила… Тражили су узрок у генетици, нису га нашли, али се показало оштећење можданог ткива у пределу центра за говор.

Снимак је видело више неурохирурга у Србији и иностранству. Промена у структури ткива је стечена, није урођена. Штета је учињена, али нико је не признаје на папиру, објашњење сам добила усмено. Схватам страх лекара, због њиховог потписа на извештају ја бих имала основ за тужбу, а они би изгубили посао, лиценце и то ми је објашњено.

Али, зато не могу да схватим родитеље који затварају очи пред истином, излажу своју децу превеликом ризику и играју руски рулет са њиховим здрављем. Ја сам моју децу удаљила од медицине због болног искуства и живот нам се променио на боље, захваљујући алтернативним методама, детоксикацији и пуно рада са терапеутом постигли смо многа побољшања. Мој Вукашин је излечио атопијски дерматитис, ојачао имунитет, напредовао у многим сегментима.

Наша борба још увек траје, али свака изговорена реч, песма и сваки осмех су нам непроцењиво богатство. На крају желим да кажем свим родитељима и младим паровима, који ће тек постати родитељи – немојте се уздати у систем. Ако подлегнете притисцима и вакцинишете своје дете, последице те одлуке сносићете САМИ. Тај терет, кајање и бол НЕ ЖЕЛИТЕ ни најгорем непријатељу. Информишите се и донесите праву одлуку, сачувајте здравље своје деце, јер она су наше једино благо. Хвала.“

***

ЛЕКАР, ПЕДИЈАТАР У ПУБЛИЦИ

Последњи сегмент ТРИБИНЕ био је посвећен питањима присутних на које су одговарали излагачи, сваки у својој области, о проблемима на које наилазе родитељи и конкретним решењима проблема. А онда се свима обратила др Оливера Савић, педијатар из Новог Сада.

20160526_204650

Педијатар др Оливера Савић, фото: СРБски ФБРепортер

„Да вам одмах одговорим, болести не постоје, немојте се плашити болести, то је исто једна превара коју нам свакодневно сервирају. Значи, питајте било ког педијатра да ли су икад у животу видели дифтерију, полио, тетанус, било коју болест против које се вакцинишемо – нисмо видели. Ни док смо студирали, ни касније у нашој пракси. Према томе, немојте се бојати за ваше дете, постоји гомила невакцинисане деце и невакцинисаних људи који никада нису оболели од тих болести. Ако ми правилно развијемо имунитет детета, а дете се здраво родило, зашто би се разболело ако све радимо исправно, не дајемо антибиотике, не дајемо вакцине и нема разлога да се разболи.“
А шта је јако важно – немојте се плашити болести, ако и неко дете оболи то не значи да ћете се ви разболети од тога, ако је по тој логици била најболеснија на свету јер лечим болесну децу годинама, и ја сам нон-стоп изложена инфекцијама. Мени долазе само болесна деца а ја нисам болесна. Нисам добила ни пнеумонију, ни рубеоле, ни заушке, ниједну болест. „…/ …/ „Радила сам у дечијој болници десет година, ми смо имали случајеве туберкулозе. Како, кад су вакцинисани, радили смо пробе и имали су ожиљак, а ожиљак је знак успешне вакцинације. Тада сам се питала да ли те вакцине раде уопште, или код неке деце раде а код неке не, и ту сам дошла до закључка да оне уопште не раде. Јер, ако ће оболети биће болесни иако су вакцинисани…“ / …/ „Читајте књиге, едукујте се, нађите педијатра који другачије размишљају од тих које имате, ми лекари морамо учити стално за добробит пацијената… “
И др Савић је одговарала на питања родитеља који су били присутни на Трибини.

***

Иницијатива НоВа - Inicijativa NoVa

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

***

2.6.2016. за СРБски ФБРепортер, извештај са лица места – уредник Биљана Диковић

1 reply »

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s