ДРУШТВО

УСТАВНА КРИЗА (1 део): Др Љубомир Т. Грујић – Закон о избору народних посланика је ПРОТИВУСТАВАН


ljubomir-grujic-izbori8-s

НАРОДНА СКУПШТИНА

Госпођи Маји Гојковић, председнику
Сваком народном посланику преко епоште
Булевар Краља Александра бр. 13
11000 Београд

 

Доставља се преко епоште:

Госпођи Светлани Булајић, генералном секретару: за сваког народног посланика
sekretar@parlament.rs

Уставном суду

<kabinet.predsednika@ustavni.sud.rs>,
<sekretar.us@ustavni.sud.rs>,
<informacija@ustavni.sud.rs>

Средствима јавног обавештавања – јавности преко интернета

 

Предмет: Уставна криза. I: Противуставно oзакоњење крађе гласова – уништавање демократије, људских права, слобода и владавине права

 

Поштовани народни посланици, сваком појединачно и свима заједно честитам на добијеном народном поверењу!

Поштована госпођо Мајо Гојковић, честитам вам на избору за председника Народне скупштине!

Поштована госпођо Светлана Булајић, честитам вам на избору за Генералног секретара!

Ово је први од три дописа Народној скупштини о уставној кризи у Републици Србији. Надам се да ћете их пажљиво прочитати и јавно одговорити на њих јер  су од општег заначаја и чињенички откривају истину о уставној кризи, а без обзира што вам се обраћа само један грађанин. Сва три дописа подносим Народној скупштини истовремено.

На основу члана 56 Устава /1/ Републике Србије упућујем Народној скупштини Републике Србије следећу петицију и на основу члана 1, члана 4, првог става члана 2, чланова  56 и 98 Устава /1/ тражим да Народна скупштина јавно одговори на њу. Она гласи:

П Е Т И Ц И Ј А   Н А Р О Д Н О Ј   С К У П Ш Т И Н И

да Народна скупштина:

  1. укине законску правоснажност члана 81 Закона о избору народних посланика, који гласи:

У расподели мандата учествују само изборне листе које су добиле најмање 5% гласова од укупног броја гласова бирача који су гласали у изборној јединици.

Политичке странке националних мањина и коалиције политичких странака националних мањина учествују у расподели мандата и кад су добиле мање од 5% гласова од укупног броја бирача који су гласали.*

Политичке странке националних мањина су све оне странке чији је основни циљ представљање и заступање интереса националне мањине и заштита и побољшање права припадника националних мањина, у складу с међународноправним стандардима.*

О томе да ли подносилац изборне листе има положај политичке странке националне мањине, односно коалиције политичких странака националних мањина одлучује Републичка изборна комисија при проглашењу изборне листе, а на предлог подносиоца изборне листе који мора бити стављен при подношењу изборне листе.*

*Службени гласник РС, број 18/2004

и да се он замени новим чланом 81 Закона о избору народних посланика /1/, који гласи:

У расподели мандата учествују равноправно све изборне листе сразмерно добијеним гласовима бирача.

  1. укине законску правоснажност члана 82 Закона о избору народних посланика /1/, који гласи:

Републичка изборна комисија расподељује мандате применом система највећег количника.

Мандати се расподељују тако што се укупан број гласова који је добила свака поједина изборна листа подели бројевима од један до закључно са бројем 250.

Добијени количници разврставају се по величини а у обзир се узима 250 највећих количника. Свака изборна листа добија онолико мандата колико тих количника на њу отпада.

Ако две изборне листе или више изборних листа добију исте количнике на основу којих се додељује један мандат а нема више нерасподељених мандата, мандат ће се доделити листи која је добила укупан већи број гласова.

Ако ниједна изборна листа није добила најмање 5% гласова, расподела ће се извршити на начин одређен у ст. 1. до 3. овог члана.

и да се он замени новим чланом 82 Закона о избору народних посланика /1/, који гласи:

Републичка изборна комисија утврђује редослед изборних листи према добијеним гласовима. На првом месту је изборна листа с највише добијених гласова, а на последњем месту је изборна листа с најмање освојених гласова.

За сваку изборну листу се одређује њен количник добијен дељењем броја освојених гласова с бројем свих важећих гласова на изборима. Тај количник се множи бројем 250 свих посланичких мандата. Ако је тај резултат рационалан, а не цео, број, он се заокружује тако што се децимална цифра мања од пет замењује нулом, а децимална цифра једнака пет, или већа од пет, замењује се са десет и претвара у јединицу која се додаје цифри вишег ранга.

Добијени заокружени бројеви су бројеви освојених мандата и они се сабирају и додељују изборним листама, од прве изборне листе ка последњој изборној листи, док њихов збир не буде 250. Преостале изборне листе, ако их евентуално буде због заокруживања децимала,  не добијају ни један мандат.

  1. укине законску правоснажност другог члана 83 Закона о избору народних посланика /1/, који гласи:

Кад одређеној изборној листи припадне више мандата него што је на тој листи предложено кандидата за посланике, мандат се додељује изборној листи која има следећи највећи количник.

ида се он замени новим другим ставом чланом 83 Закона о избору народних посла-ника /1/, који гласи:

Кад одређеној изборној листи припадне више мандата него што је на тој листи предложено кандидата за посланике, онда та изборна листа двотрећинском већином гласова својих изабраних посланика одређује којој изборној листи, или којим изборним листама, се додељује вишак мандата те изборне листе.

  1. разреши судије Уставног суда који су доносили противуставна акта и да изврши избор нових судија Уставног суда.

О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е

Надлежност Народне скупштине

Народна скупштина је надлежна да доноси и мења закон:

Народна скупштина је највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти у Републици Србији. (Члан 98 Устава /2/)

Народна скупштина је обавезна да врши контролу друге две гране власти, значи и судске власти:

Однос три гране власти заснива се на равнотежи и међусобној контроли.
(став члана 4 Устава /2/)

Народна скупштина:
————–
бира и разрешава судије Уставног суда. (2. став члана 99 Устава /2/)

Уставни суд је самосталан и независан државни орган који штити уставност и законитост и људска и мањинска права и слободе. (1. став члана 166 Устава /2/)

Уставни суд одлучује о:

1. сагласности закона и других општих аката са Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима, (1. став члана 167 Устава /2/)

  1. Члан 81 Закона о избору народних посланика /1/ озакоњује крађу гласова бирача и уништава демократију, људска права, слободе, равноправност и владавину права

Чланом 81 Закона /1/сваки глас бирача дат изборној листи која није прешла границу („цензус“) од 5% се додељује некој изборној листи која је прешла ту границу од 5%. Тиме се потпуно омаловажавају право бирача и његова слобода да по свом убеђењу, опредељењу и по својој процени подржи ону изборну листу за коју се одлучује.  Аналогно важи и за изборне листе националних мањина. То озакоњује крађу гласова и уништава демократију, владавину права и социјалну правду. То је супротно основама  Републике Србије:

Република Србија је држава српског народа и свих грађана који у њој живе, заснована на владавини права и социјалној правди, начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и слободама и припадности европским принципима и вредностима. (Члан 1 Устава /2/)

Владавина права је основна претпоставка Устава и почива на неотуђивим људским правима.
Владавина права се остварује слободним и непосредним изборима, уставним јемствима људских и мањинских права, поделом власти, независном судском влашћу и повиновањем власти Уставу и закону.
(Члан 3 Устава /2/)

Људска и мањинска права зајемчена Уставом непосредно се примењују.
Уставом се јемче, и као таква, непосредно се примењују људска и мањинска права зајемчена општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима и законима. Законом се може прописати начин остваривања ових права само ако је то Уставом изричито предвиђено или ако је то неопходно за остварење појединог права због његове природе, при чему закон ни у ком случају не сме да утиче на суштину зајемченог права.
Одредбе о људским и мањинским правима тумаче се у корист унапређења вредности демократског друштва, сагласно важећим међународним станд
aрдима људских и мањинских права, као и пракси међународних институција којe надзиру њихово спровођење. (Члан 18 Устава /2/)

Чланом 81 Закона /1/ се уништавају људска права, људске слободе и људско достојанство гарантовани Уставом:

Јемства неотуђивих људских и мањинских права у Уставу служе очувању људског достојанства и остварењу пуне слободе и једнакости сваког појединца у праведном, отвореном и демократском друштву, заснованом на начелу владавине права. (Члан 19 Устава /2/)

Људско достојанство је неприкосновено и сви су дужни да га поштују и штите. (Први став члана 19 Устава /2/)

Тим чланом Закона /1/ се уводи неравноправност држављана Републике Србије пред Уставом и законом, и остварује се дискриминација држављана Републике Србије. То је строго забрањено Уставом:

Пред Уставом и законом сви су једнаки.
Свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације.
Забрањена је свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу,
a нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. (Члан 21 Устава /2/)

Тај члан Закона /1/ изазива психичко мучење, нечовечан и понижавајући однос према бирачима који су гласали за изборну листу која је добила мање од 5% гласова. То је забрањено у Републици Србији:

Физички и психички интегритет је неповредив.
Нико не може бити изложен мучењу, нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању, нити подвргнут медицинским или научним огледима без свог слободно датог пристанка. (
Члан 25 Устава /2/)

Тим ставом се укида слобода изражавања која се јемчи у Републици Србији:

Јемчи се слобода мишљења и изражавања, као и слобода да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештењa и идеје. (Први став члана 46 Устава /2/)

Тај став је супротан и демократски праведној подели мандата према проценту добијених гласова што је утврђено у самом том Закону /1/:

Свакој изборној листи припада број мандата који је сразмеран броју добијених гласова. (Први став члана 46 Закона о избору народних посланика /1/)

Све претходно показује да члан 81 Закона о избору народних посланика /1/озакоњује крађу гласова бирача и уништава демократију, људска права, слободе, равноправност грађана пред Уставом и законом, и владавину права. Зато је Народна скупштина дужна да укине његову правоснажност и то сада, ван изборног периода.  Све ово се отклања предложеним новим текстом члана 81 Закона о избору народних посланика /1/, који је у складу с Уставом и законом. Он гласи:

У расподели мандата учествују равноправно све изборне листе сразмерно добијеним гласовима бирача.

  1. Члан 82 Закона о избору народних посланика /1/ озакоњује крађу гласова бирача и уништава демократију, људска права, слободе, равноправност и владавину права

Све што је наведено за постојећи члан 81 Закона о избору народних посланика /1/ важи и за његов члан 82.  Уз то, изборне листе које нису прешле цензус могу да имају количнике веће него што су последњи количници изборних листи које су прешле цензус. Тиме ове друге добијају мандате првих потпуно мимо воље бирача који су гласали за те изборне листе које нису прешле цензус.  То опет озакоњује крађу гласова. Укидањем правоснажности члана 81 Закона о избору народних посланика /1/ члан 82 Закона о избору народних посланика /1/ постаје апсурдан и треба да буде замењен новим чланом 82. Да би он био у складу с Уставом /2/, с новим чланом 81 и с првим ставом члана 46 Закона о избору народних посланика /1/ предлаже се да његов нови текст гласи:

Републичка изборна комисија утврђује редослед изборних листи према добијеним гласовима. На првом месту је изборна листа с највише добијених гласова, а на последњем месту је изборна листа с најмање освојених гласова.

За сваку изборну листу се одређује њен количник добијен дељењем броја освојених гласова с бројем свих важећих гласова на изборима. Тај количник се множи бројем 250 свих посланичких мандата. Ако је тај резултат рационалан, а не цео, број, он се заокружује тако што се децимална цифра мања од пет замењује нулом, а децимална цифра једнака пет, или већа од пет, замењује се са десет и претвара у јединицу која се додаје цифри вишег ранга.

Добијени заокружени бројеви су бројеви освојених мандата и они се сабирају и до-дељују изборним листама, од прве изборне листе ка последњој изборној листи, док њихов збир не буде 250. Преостале изборне листе, ако их евентуално буде због заокруживања децимала,  не добијају ни један мандат.

  1. Други став члана 83 Закона о избору народних посланика /1/ озакоњује крађу гласова бирача и уништава демократију, људска права, слободе и владавину права

Други став члана 83 Закона о избору народних посланика /1/ је противуставан из истих разлога због којих су његови чланови 81 и 82 противуставни зато што се врши прерасподела мандата потпуно независно од изборне воље бирача. Уз то, укидањем правоснажности садашњих чланова 81 и 82 Закона о избору народних посланика /1/ садашњи други став члана 83 Закона о избору народних посланика /1/ постаје апсурдан и треба да буде замењен новим новим другим ставом члана 83.  Предлаже се да нови други став члана 83 Закона /1/, који у највишој мери поштује вољу бирача и који је усаглашен с Уставом /2/ и законом. гласи:

Кад одређеној изборној листи припадне више мандата него што је на тој листи предложено кандидата за посланике, онда та изборна листа двотрећинском већином гласова својих изабраних посланика одређује којој изборној листи, или којим изборним листама, се додељује вишак мандата те изборне листе.

  1. Уставни суд је дозволио противуставност чланова  81 –  83 Закона о избору народних посланика /1/ и није о томе обавестио Народну скупштину. Није извршио своју уставну обавезу одређену ставом члана 4 Устава /2/:

Однос три гране власти заснива се на равнотежи и међусобној контроли. (3. став члана 4 Устава /2/)

Уставни суд  није оценио уставност чланова 81 –  83 Закона о избору народних посланика /1/.  Није заштитио уставност на шта га обавезују 1. став члана 166 Устава /2/ и 2. став члана 167 Устава /2/:

Уставни суд је самосталан и независан државни орган који штити уставност и законитост и људска и мањинска права и слободе. (1. став члана 166 Устава /2/)

и

        Уставни суд одлучује о:

  1. сагласности закона и других општих аката са Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима, (2. став члана 167 Устава /2/).

Садашњи сазив Уставног суда треба да буде распуштен разрешавањем дужности свих судија Уставног суда осим оних судија који су својим писменим издвојеним мишљењем исказали да нису сагласни са противуставним ставом Судског већа Уставног суда. Нове судије Уставног суда треба да буду изабране. Народна скупштина је надлежна да то учини према 2. ставу члана 99 Устава /2/:

Народна скупштина:
————–
2. бира и разрешава судије Уставног суда. (3.став члана 99 Устава /2/)

Ви, поштовани народни посланиче сте јавно положили заклетву:

Заклињем се да ћу дужност народног посланика обављати предано, поштено, савесно и верно Уставу, бранити људска и мањинска права и грађанске слободе и по најбољем знању и умећу служити грађанима Србије, истини и правди! (2. став члана 17 Закона о Народној скупштини)

Ова Ваша заклетва је Ваша заклетва народу. Она има неупоредиво већу тежину, важност и обавезу за Вас од Ваше заклетве својој политичкој странци! Ви сте обавезни да не извршавате ни један противуставан став Ваше странке. Сада имате избор, на самом почетку Вашег мандата: коме ћете бити верни, народу и држави или политичкој странци; хоћете ли поштовати Устав и оживотворавати његове одредбе или ћете подржавати успостављену противуставну самовољуну владавину председника Владе, целе Владе, и председника Републике и дозволиту њихову заштиту противуставним ставовима Уставног суда.

Ви сада одређујете правац и смер Вашег деловања као народни посланик заузимањем става по овој петицији која има за циљ да се васпостави државност Републике Србије, да почну да се остварују уставне одредбе да би се повратиле изгубљене људске слободе, самосталност и независност државе и целовитост њене територије, да би се обезбедила равноправност грађана пред Уставом, да би се поштовало њихово достојанство и слобода њиховог опредељења исказана на тајном гласању за народне посланике, да би се повратила вера народа у смисао и сврху избора.

Напомена

Сви народни посланици су позвани да учествују у разматрању и решавању ових проблема. Зато се обраћам сваком народном посланику и свим посланицима заједно као сазиву Народне скупштине у целини и молим Генералног секретара  да им преко епоште пренесе овај документ у целости како је дату у додацима.

Желим вам свима успешан рад у потпуном складу с Уставом за добро народа и целовите Србије.

 

ЦИТИРАНА ЛИТЕРАТУРА

/1/ Закон о избору народних посланика, Народна скупштина Републике Србије, Београд, 25.05.2011.

/2/ Устав Републике Србије, Народна скупштина Републике Србије, Београд, 08.11.2006.

 

Београд,  7. јуни, 2016. године
С поштовањем,
Др Љубомир Т. ГРУЈИЋ,                                                                                                                  пензионисани редован професор

Џона Кенедија 31/15,
11070 Београд
lyubomirtgruyitch@gmail.com
http://www.ssssseternal.org

2 replies »

  1. Дај Боже да успије ово што др.Грујић предлаже мада данас је то као да се бориш против ветрењача.

    Свиђа ми се

    • Stano, a što se Vi, ili bilo koji Srbin, isključuje iz ove pravične i pravne borbe prof Grujića? Pa nije valjda samo on Srbin u Srbiji!! što svi čekate da se pojedinci izbore! Uključite se u ovu njegovu borbu! Uključimo se svi, jer on to radi za sve Srbe, za celu Srbiju! I da Vas pitam, kako se usuđujete da iskazujete defetizam za ovako ozbiljna pitanja i stvari?!?! Ženo, izvinite, u najboljoj nameri Vam savetujem, da Vi, pod hitno, odete na neki psiho pregled!! Normalan čovek, posle svega što je uradio prof Grujić se raduje i dobija snagu da se bori za sebe i Srbe, a Vi svojim stavovima negirate sve što nam je prof Grujuć servirao na tacni! Umesto da ga Blagosiljate i pozovete Srbe da ga podržimo, da ga pitamo šta možemo da mu pomognemo, Vi predlažete da ga ostavimo i dalje samog i da se sam bori protiv vetrenjača!! Imate li Vi i malo ljudskog, imalo socijalne svesti?!?! Ovakvo ponašanje je toliko egoistično, skoro isto kao što je egoistično ponašanje ove zlotvorske Srbske vlasti, sudske, zakonodavne i izvršne!!! Ako već nećete da budete korisno ljudsko biće u jednom društvu, ako ne osećate ljudsku potrebu da pomognete svakom čoveku koji se pametno, istrajno, stručno, pžortvovano, humano bori za opšte interese Srba, onda bar nemojte više da komentarišete!! Zastrašujuće zlokoban je vaš komentar! Izvinite, ne želim da Vas povredim, ali u jednoj rečenici, i Vi ste pokazali toliki egoizam, kao da nemate ni trunku emocije, ni trunku zdravog razuma! Iako ste se udostojili da na početku rečenice pozovete Gospoda Boga u pomoć, što predstavlja jedinu vrednost u Vašoj rečenici, sve ostalo što ste napisali je strašno! sve ostalo što ste napisali predstavlja negaciju hrišćanskog učenja, negaciju vere u Gospoda Boga, negaciju čoveka kao socijalnog bića, negaciju istine, prava i pravde!!!

      Свиђа ми се